Dobar posao presudan za povratak

Zbog toga je Ministarstvo za dijasporu u saradnji sa popularnim internet portalom Infostud pokrenulo inicijativu stvaranja pouzdanih veza između ovdašnjih poslodavaca i uspešnih mladih ljudi, menadžera i savetnika stranih kompanija u svetu, kojima je potrebna podrška u odluci da se vrate iz inostranstva.

Prema procenama Ministarstva za dijasporu, potrebno je najmanje 10.000-12.000 mladih ljudi različitih profila za što brži ulazak Srbije u EU, njenu modernizacija i razvoj.

Đorđo Prstojević, pomoćnik ministra za dijasporu za ekonomska pitanja, kaže za Danas da su to ministarstvo i Savet stranih investitora već pokrenuli projekat povratka mladih stručnjaka, u koji su uključene velike kompanije kao što su Delta M, Unika osiguranje, Japan Tobako Internešnel, Karlsberg i Erste banka.

– Mladim stručnjacima je omogućeno da steknu iskustvo u Srbiji, povežu se sa svojim vršnjacima, ali i da prenesu znanja i veštine stečene u zemljama iz kojih dolaze. Nastavak projekta planiramo i naredne godine, a predviđen je i veći broj radnih mesta u firmama za mlade iz dijaspore – najavljuje Prstojević. On apeluje i na druge kompanije „da iskoriste znanje i veštine mladih stručnjaka i da postanu stvarni partneri u razvoju Srbije“.

IZ JEJLA U BEOGRAD

Pozitivan primer mladog stručnjaka koji se vratio u svoju zemlju je Lazar Krstić, koji je na prestižnom američkom univerzitetu Jejl stekao diplomu za završene studije matematike i studije etike, politike i ekonomije. Poslednjih pola godine radi u međunarodnoj konsultantskoj kući u Beogradu.

– Presudan razlog za moj povratak bio je što su mi omogućeni adekvatni uslovi za rad, a nisam žrtvovao ni mogućnost profesionalnog napredovanja. Posao kojim se bavim podrazumeva česta putovanja, tako da mogu da održavam kontakte sa ljudima u inostranstvu – objašnjava Krstić za Danas. On dodaje da na početku nije verovao da će u Srbiji naći posao koji „nije kompromisno rešenje, nego posao kojim je sasvim zadovoljan“.

– Smatram da je dobro što se pokreću projekti povratka stručnjaka. Međutim, važno je da razmišljamo kakve ljude želimo, odnosno da li nam je važno da se oni vrate, bez obzira da li su tamo stekli radno iskustvo, naročito zato što postoje iskustva koja mogu da se steknu samo u nekim stranim zemljama – ukazuje naš sagovornik.

UKORENJENI U NOVOJ SREDINI

Marija Stoufer iz Požarevca već deset godina živi u SAD, trenutno u Šarlotu. Ona za Danas kaže da ne planira da se vrati u Srbiju.

– Ako bih dobila dobru poslovnu ponudu, možda bih se vratila. Međutim, morala bih da obezbedim državljanstvo za sina, što mi je pre dve godine bilo uskraćeno. Takođe moj suprug, koji je Amerikanac, trebalo bi da dobije posao – objašnjava Stoufer.

Ona dodaje da smatra da su projekti kakav sada sprovode Ministarstvo za dijasporu i Infostud dobra ideja, ali da su „još daleko od ostvarenja“.

– Mnogi ljudi su otišli i već je prošao onaj najteži period privikavanja na život u inostranstvu, tokom kojeg se ljudi lakše vraćaju. Mnogi su sada već i državljani tih zemalja, a i uložili su novac u kuće, automobile i školovanje. Takođe imaju dobro plaćene poslove i cenjeni su u sredinama u kojima žive – upozorava Stoufer. Kako navodi naša sagovornica, najveće prepreke za povratak u Srbiju su „teška materijalna situacija, manjak stambenog prostora, visoka stopa nezaposlenosti, smanjena proizvodnja, ali i nemogućnosti putovanja sa srpskim pasošem“.

ANKETA ZA POVRATNIKE I POSLODAVCE

Branislav Jovanović iz Infostuda objašnjava za Danas da je prvi korak u realizaciji projekta povratka stručnjaka anketa, preko koje će zainteresovani iz dijaspore moći da izraze stavove o povratku u Srbiju.

– Ispitanici treba da navedu u kojoj se zemlji školuju ili rade, koji stepen obrazovanja imaju, kao i radno iskustvo, ali i da objasne na kakve probleme nailaze u slučaju da žele da se vrate u zemlju – kaže Jovanović. On dodaje da će nakon ankete sa zainteresovanim stručnjacima Infostud pokrenuti i anketu namenjenu poslodavcima.

– Na taj način imaćemo uvid u kriterijume i uslove koje oni zahtevaju od potencijalnih kandidata za zaposlenje – najavljuje naš sagovornik i navodi da je prvog dana nakon objavljivanja vesti o potpisivanju Protokola o saradnji Infostuda i Ministarstva za dijasporu na sajtu Infostuda bilo 120 popunjenih anketa.

Prema zvaničnim procenama državnih organa, od početka devedestih je Srbiju napustilo oko 500.000 ljudi, među kojima je 100.000 diplomiranih stručnjaka.

– Mnogi od njih ostvaruju kontakte sa maticom, ovde imaju porodicu, prijatelje i ako bi imali slične ili iste uslove za razvoj svojih karijera, verujem da bi pre živeli ovde nego negde u svetu. Zato verujem da, uz dobro planiranje, možemo zaustaviti dugogodišnji trend „odliva mozgova“ – zaključuje Đorđo Prstojević iz Ministarstva za dijasporu.