Dobijao sam neformalne sugestije da povedem računa gde, šta i kako govorim

To za Danas kaže Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu i profesor Šumarskog fakulteta, odgovarajući na pitanje da li je, otkad je izabran u upravu UB, bilo poziva i poruka da se smiri i pripazi šta govori.

Ristić se zbog svojih stavova o ekološkim problemima više puta našao na udaru vlasti, a poslednji u nizu napada usledio je nakon što je objavljeno da je podržao izbornu listu koalicije „Moramo“ za predstojeće izbore.

Reagujući na tu vest premijerka Ana Brnabić je na svom Tviter nalogu napisala: „Tako je, kao član republičke Revizione komisije, potpisom podržao i izdavanje građevinskih dozvola za male hidroelektrane, uključujući i na Staroj planini, protiv kojih je onda protestovao. Kredibilan partner, bez sumnje“.

– Za mene je tužno i deprimirajuće da se premijer bavi komentarisanjem stava jednog čoveka, a to što sam uradio je valjda deo osnovnih ljudskih i građanskih prava svakog čoveka u ovoj zemlji. Pitam se da li premijerka ima pametnija posla nego da analizira iznošenje stava bilo kog pojedinca – kaže Ratko Ristić.

Ranije ste najavljivali da ćete podržati Aleksandra Jovanovića Ćutu, sa kojim ste učestvovali u brojnim protestima, tako da ovo nije iznenađenje.

– Mi smo se upoznali kroz ekološki aktivizam i sarađujemo od 2017. godine. Bio sam oduševljen na koji način Ćuta i njegovi saradnici brane Staru planinu od gradnje malih hidroelektrana. Ja sam se pobunio kao pojedinac iz institucija, oni su se pobunili kao narod sa terena i spojila nas je zajednička muka, odnosno problem. Oduševila me je njegova posvećenost i spremnost da uvek bude tamo gde su ugroženi ljudi, da pomogne malom čoveku. Sa njim sam nastupao na brojnim protestima koje je organizovao, bili smo zajedno i na protestima u BiH, u oba entiteta. Učestvovali smo mnogo puta na tribinama i panelima po Srbiji, svuda gde su nas ljudi pozivali zbog problema u vezi sa životnom sredinom, tako da je za mene bilo najprirodnije da podržim nekoga ko se dokazao u posvećenoj i iskrenoj borbi za zaštitu životne sredine. Svaki građanin ima pravo da se opredeli i podrži one za koje misli da su, po njegovim moralnim, stručnim i ostalim standardima, najprihvatljiviji.

Zanimljivo je da su koaliciju „Moramo“ podržali predsednik SANU Vladimir Kostić i brojne javne ličnosti, ali ste se samo Vi našli na meti napada. Zašto se vlast Vas plaši?

– Nisam član nijedne stranke, niti imam bilo kakav finansijski i politički uticaj. Ako je povod za premijerkino komentarisanje to što sam profesor Univerziteta u Beogradu i trenutno prorektor tog univerziteta, onda se pitam da li možda njoj smeta što prorektor podržava nešto ili nekog ko nije u njihovoj političkoj agendi i postavljam pitanje u čemu je problem. Ako njima smeta izjava prorektora Univerziteta u Beogradu, na koju ima pravo kao i svaki čovek u ovoj zemlji, onda se postavlja pitanje šta oni očekuju od nekog ko radi na Univerzitetu u Beogradu. Da bude bespogovorno priklonjen njenoj verziji sveta i stvarnosti? Nije mi jasno šta je htela.

A kada sugeriše da niste pouzdan partner?

– I to me je začudilo. Pitao sam se da li to ona mene proziva u kontekstu toga da nas dvoje imamo neko partnerstvo, što, naravno, ne postoji. Nemam nikakvo partnerstvo ni sa koalicijom „Moramo“ u smislu članstva u nekoj stranici, pisanih ili nepisanih obaveza. Ja jedino imam ličan odnos prema toj koaliciji, posebno prema „Ekološkom ustanku“, odnosno prema Aleksandru Jovanoviću Ćuti i njegovim saradnicima, u znak podrške za ono što su do sada uradii na zaštiti životne sredine. To je jedini kontekst parterstva koji ja vidim.

Ćuta nije krio da bi vas rado video kao predsedničkog kandidata. Zašto ste odbili?

– Tačno je da je on to više puta predlagao, ali mislim da nisam zreo za takve stvari. To je jedan čin koji vam fundamentalno, iz temelja menja način života i podrazumeva lansiranje u neke sfere gde morate da se susrećete sa različitim problemima i različitim nivoima javne interpretacije onoga što radite i zastupate. Nisam sebe video u ulozi predsedničkog kandidata.

U tom kontekstu je još manje razumljivo otkud napadi vlasti, sem što ste popularni u delu javnosti.

– Neću da se bavim sobom i da sebi dajem preveliki značaj, niti da glorifikujem sebe. Ali primećujem da svi ljudi koji se iz ofsajda, neočekivano pojave u određenom trenutku u javnoj sferi, a imaju mišljenje ili stav koji je objektivan, zasnovan na činjenicama i koji ima kritičku distancu, bivaju izloženi jednoj vrsti javnog pritiska i neprimerenih komentara. A upravo pojedinci koji imaju integritet da iskažu svoj stav bi trebalo da budu bogatstvo svakog društva, da doprinose ozdravljenju javnog dijaloga, pogotovo ako nemaju političke ambicije i ako nisu politički eksponenti.

Da li premijerkin napad doživljavate kao crtanje mete na čelu?

– Ne doživljavam kao crtanje mete na čelu, već kao sitničarenje i kao jedan krajnje provincijalan i malograđanski odnos prema stvarnosti.

Predsednica Vlade i ministarka Zorana Mihajlović vas uporno prozivaju da ste kao član republičke Revizione komisije podržali izdavanje dozvola za izgradnju malih hidroelektarna. To je glavni argument koji protiv Vas potežu.

– Članovi republičke Revizione komisije ne daju nikakve dozvole, to radi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, unutar koga ova komisija deluje. Komisija jedino glasa o prihvatanju idejnih projekata, studija opravdanosti ili neke druge forme tehničke dokumentacije, a na osnovu njenog mišljenja Ministarstvo daje ili ne daje dozvole. Tačno je da sam glasao za usvajanje idejnih rešenja za neke male hidroelektrane, ali samo do trenutka kada sam shvatio kakve katastrofalne posledice to ima po životnu sredinu i da je to lukrativni koncept isisavanja novca od čega korist ima jedna interesna grupa koju čine investitori, distributeri i prodavci opreme i pojedinci iz vlasti. Svi građani plaćaju korišćenje te subvencionisane energije, ali je to mizeran doprinos energetskoj stabilnosti zemlje.

Jeste li zbog svojih stavova izbačeni iz republičke Revizione komisije?

– Mesecima ne dobijam ni materijal, ni pozive za učeće u radu te komisije tako da pretpostavljam da više nisam član. Da li sam izbačen ili jednostavno zaboravljen je pitanje za Ministarstvo. Nama se mandat oročava na godinu dana, s jeseni se konstatuje da je formirana komisija, ali nisam dobio rešenje da sam ponovo imenovan.

Nismo eksponenti vlasti

Vaša pozicija u Rektorskom kolegijumu i dalje je za javnost misterija. Bilo je priča da ste bliski vlasti, ali i nagađanja da ste namerno odabrani da bi se zamaskirao uticaj vlasti u izborima sadašnje uprave Univerziteta.

– I danas verujem da moje kolege u Rektorskom kolegijumu nisu eksponenti vlasti. Bilo bi jako nekorektno i nekolegijalno da kažem bilo šta drugo. Mi delujemo kao tim u kome vlada poverenje i razumevanje i ne bih želeo da na bilo koji način dovodim u sumnji kredibilitet svojih kolega u Rektorskom kolegijumu.