Dobrašinović: Predsednik je izveo državni udar

Ovakav zaključak proističe iz odluke Tužilaštva za organizovani kriminal da odbaci krivičnu prijavu koju je protiv najviših državnih zvaničnika podneo Toplički centar za demokratiju i ljudska prava. Kako su obavestili podnosioce, tužilaštvo nije našlo osnova za pokretanje krivičnog postupka ističući da navedeni funkcioneri nisu počinili nijedno delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Prijava je obuhvatila troje ljudi čiji potpis se nalazio na spornoj Odluci o proglašenju vanrednog stanja – predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednicu Vlade Anu Brnabić i predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković.

„Oni su kao deo organizovane kriminalne grupe koja je u cilju sticanja neograničene političke moći i uvođenja autoritarnog modela vlasti pojedinca, primenom političke sile, doneli i svojim supotpisima potpisali Odluku o proglašenju vanrednog stanja, od 15. marta 2020. godine, bez da su prethodno sazvali ili probali da sazovu Narodnu skupštinu Republike Srbije, čime su preuzeli njenu nadležnost, a istu suspendovali“, navodi se u krivičnoj prijavi.

Troje funkcionera se teretilo za krivično delo – napad na ustavno uređenje u sticaju sa krivičnim delom udruživanje radi protivustavne delatnosti.

Dragan Dobrašinović, predsednik Upravnog odbora Topličkog centra koji je potpisao odbačenu krivičnu prijavu, navodi za Danas da drugačiji ishod nisu ni očekivali.

– Naš primaran cilj bio je da ukažemo na to da je predsednik Republike izvršio državni udar. Mi smo skoro dva meseca trpeli posledice jedne kriminalne radnje koju je počinio predsednik države, ističe Dobrašinović.

Dodatni cilj, kako naglašava, bio je da se pokažu razmere „poremećenosti našeg društveno-političkog sistema“ i uloge koju u tome igra tužilaštvo.

– Ovom odlukom tužilaštva se iznova pokazuju odnosi moći u društvu i to koliko je izvršna vlast dominantna u odnosu na druge dve grane vlasti. Tužilaštvo praktično i ne postoji kada su prijavama obuhvaćeni ljudi bliski vlastima. Pritom, to nije samo slučaj sa najvišim funkcionerima, već i sa licima koja se nalaze mnogo niže u hijerarhiji moći. Ljudi u tužilaštvu su zainteresovani isključivo za zadržavanje sopstvenih pozicija i neće učiniti ništa što bi te pozicije ugrozilo, navodi Dobrašinović.

Prema navodima odbačene prijave, Odluka o proglašenju vanrednog stanja nema obrazloženje i nije navedeno iz kojih razloga Narodna skupština nije bila u mogućnosti da se sastane. Podnosilac prijave je osim pokretanja istrage, tužilaštvu predložio i da odredi pritvor prijavljenima „budući da sama činjenica da se prijavljeni nalaze na državnim funkcijama predstavlja osobitu okolnost da bi u kratkom vremenskom periodu mogli ponoviti krivično delo“.

Podnosilac je takođe predložio i maksimalnu kaznu zatvora od 15 godina za prijavljene, navodeći da će samo tako „jasno ukazati da pokušaj svrgavanja Narodne skupštine od strane samih nosilaca najviših državnih funkcija predstavlja najteži oblik napada na ustavno uređenje“.

Podsetimo, krajem maja Ustavni sud odbacio je više inicijativa za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja. Sud je došao do zaključka da je bilo osnova da se prilikom proglašenja vanrednog stanja iskoristi ustavna mogućnost da to učine predsednici Republike, Vlade i Narodne skupštine.