Sezona godišnjih odmora tokom letnjih meseci idealna je prilika za provalnike da krenu na „posao“. Iz stanova se uglavnom kradu novac, nakit i manji tehnički predmeti koji mogu da stanu u džep. Ako je pljačka većeg obima, sa više aktera i prevozom, plen lopova mogu biti i umetničke slike, kolekcije poštanskih marki, ali i tehnički uređaji, kao što je televizor, računar ili muzička linija.
Kada se vlasnici vrate najčešće ih sačekaju razvaljena vrata stana, razbacane stvari i pokradene dragocenosti.
– Manje iskusni provalnici, uglavnom narkomani i povratnici iz zatvora, ulaze u stan bez puno planiranja, najčešće kroz otvoren prozor ili uzimaju ključ koji nepažljivi stanari ostavljaju ispod otirača ili saksija za cveće. Profesionalci za ulazak u stan koriste lomilice i češljeve za brave, „člake“ koje sami prave, pajsere i šrafcigere. Međutim, svima im je zajedničko to što nastoje da se u što kraćem vremenskom roku otarase ukradenog nakita i tehnike, tako što ih prodaju „na crno“ po pijacama i buvljacima – kaže za Danas Uglješa Stešević, šef Odseka sa suzbijanje teških krađa Uprave kriminalističke policije Beograda.
On ističe da se vlasnici, kako bi sačuvali svoj dom dok su odsutni, najčešće oslanjaju na skupe alarmne sisteme sa video nadzorom, interfone sa kamerom, blindirana vrata sa po više brava ili rešetke na prozorima. Puno je i onih koji „blefiraju“ da su kod kuće tako što susedima ili rođacima ostavljaju ključeve da im obilaze stan. Međutim, idealne zaštite nema. Provalnici sa dugogodišnjim stažom oslanjaju se na poznavanje ponašanja ljudi, a nastoje i da idu u korak sa napretkom bezbedonosnih sistema.
– U korenu svake pljačke je tipovanje, odnosno informacija da će vlasnik stana ili kuće biti odsutan na nekoliko dana. Najčešće dojavljuju komšije, poznanici, ali i rođaci. Sve učestaliji su i slučajevi da lopov dobije informaciju u nekom kafiću gde ljudi govore o svojim planovima za godišnji odmor. Oni za svoju „uslugu“ dobijaju procenat od plena. Nakon tih prvobitnih informacija, u komšiluku se prikupljaju ostale, kao što su podaci o položaju kuće ili spratu na kojem se stan nalazi. Na osnovu ovih podataka planira se način ulaska u objekat. Na primer obijanjem vrata, penjanjem do prozora ili kroz garažu ako je kuća poseduje – ističe Stešević.
Sa druge strane Slobodan Pajić, vlasnik detektivske agencije „Diza“ iz Beograda, smatra da se od provala ne treba štititi skupim sistemima, već podizanjem svesti građana da vode računa o svom susedu, kao i efikasnijim radom policije. On napominje da osnov bezbednosti treba da bude poznavanje komšiluka i prijavljivanje stranaca čiji se razlog dolaska ne zna, a da iz toga proizilazi ostavljanje ključeva da se stan obilazi. Pajić ističe i da policija mora biti efikasnija, da odgovornost u sprečavanju zločina i otkrivanju počinilaca preuzima na sebe, a ne da putem medija savetuju građane kako da se sami zaštite.
– Dobrosusedski odnosi su osnov za sprečavanje pljački, ali nisu jedina preventivna mera. Vlasnici domaćinstava treba da se uvere i da su im vrata i prozori ispravni, vrata nikako ne smeju da budu sa isturenim cilindrima koji se lako lome, a da na prizemnim spratovima eventualno postave rešetke. Za one koji ostaju privrženi tehnologiji i dalje dobro rešenje su alarmni sistemi i držanje dragocenosti u sefovima banaka. Istovremeno, komšije i poznanici od poverenja trebalo bi da povremeno obilaze stan, pale svetla i provetravaju stan, uzmu poštu i zaliju cveće – objašnjava Pajić.
Greške pri napuštanju stana
Vlasnici domova pre odlaska na duži put skoro uvek se potrude da dodatnim merama obezbede stan, što je upravo najčešća greška i signal pljačkašima da krenu u akciju. Prvi pokazatelj da je stan prazan su ugašena svetla sa spušteni roletnama, puno poštansko sanduče, nezaliveno cveće na terasi, tišina, a često i ostavljena poruka da je porodica na godišnjem odmoru. Kako bi bili sigurni da je stan prazan provalnici, u različitim dnevnim terminima, pozivaju „tipovan“ stan, broj dobiju preko službe 988, ili se raspituju kod komšija predstavljajući se kao prijatelji određene porodice.
Za pljačku do 10 godina zatvora
Krivični zakonik Srbije provalu u stan tretira kao teži oblik pljačke sa prevazilaženjem prepreka za šta je predviđena kazna od jedne do osam godina zatvora. U slučaju da plen bude veći od 1,5 miliona dinara izriče se kazna zatvora od dve do 10 godina. Međutim, ni visoke kazne ne odvraćaju od krađe pa se samo u Beogradu godišnje desi oko 1.500 provala u stanove. Na meti pljačkaša najčešće su novobeogradski stanovi zbog velikog broja domaćinstava, ali i lošeg poznanstva suseda u visokim zgradama. I pored toga, policija uspe da razreši većinu slučajeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
