Dobro se nosimo sa krizom

-Predlog budžeta za 2012. godinu od tri milijarde dinara je na nivou prošlogodišnjeg, nešto više od jedne trećine on je razvojni, investicioni. Čime ste se rukovodili u njegovoj izradi obzirom na postojeću ekonomsku krizu?

-Mi smo odgovorno pristupili izradi budžeta za narednu godinu, bilo je vrlo teško pronaći para za sve, tim pre što nas opterećuje vraćanje kredita od 100 miliona dinara što automatski umanjuje mogućnost da dajemo pomenuti iznos za nove investicije. Budžetska sredstva za razvoj iznose oko 40 odsto što smatram da nije malo u odnosu na krizna vremena. Ono što bih uzdvojio kao krupne investicije su početak izgradnje dečijeg vrtića u Mesnoj zajednici „ Burjan“ za koji u budžetu u ovom trenutku moramo da izdvojimo oko 130 miliona dinara, druga velika stavka od 65 miliona odnosi se na završetak izgradnje nove bolnice, takozvanog novog porodilišta. Kost u grlu nam je „ Ljubičevo“, opredelili smo više od 20 miliona za vraćanje starih dugova čime se ne završava pitanje dugovanja ovog Javnog preduzeća. Tek u nekoliko narednih godina ono će postati pravno lice koje neće imati dugovanja i moći će da nađe strateškog partnera koji će hteti da sa Javnim preduzećem kao što je Ljubičevo bez dugova od 300 miliona dinara uđe u poslovne odnose. Mislim da je Ljubičevo strateško mesto za grad Požarevac, tu možemo da razvijamo ne samo turizam, već sport i rekreaciju. Vraćajući deo dugova u ovoj i narednim godinama, pristupamo izradi regulacionog plana. To je osnova planskog dokumenta koji će dati mogućnost strateškom partneru da zna šta može da gradi u Ljubičevu. Da li su to sportski tereni, teren za golf, kazina, hoteli, tople vode koje imamo i razvoj banjskog turizma, u tom slučaju imate ozbiljnu mogućnost da pregovarate sa partnerom. Izdvojili smo i 66 miliona dinara za presvlačenje tri regionalna putna pravca, trebalo je još jesenas to da odradimo ali nismo zbog problema oko zaključenja ugovora sa Preduzećem za puteve, i to smo odložili za proleće. U finansijski plan Direkcije za izgradnju ugradili smo 106 novih investicionih miliona za narednu godinu.

Za razliku od funkcionera Gradske opštine, opozicija i građani Kostolca nisu zadovoljni raspodelom budžetskog kolača.

-Ove godine povećali smo troškovnu stranu Gradske opštine Kostolac jer oni od sledeće godine žele da formiraju Centar za kulturu pri kome vremenom u budućnosti treba da poniknu nove ustanove kao što su Turistička organitzacija, budući Muzej rudarstva kao i Sportski centar. Pokrećemo Centar za kulturu koji će imati sve ove prerogative ove tri ustanove i plus kulturna dešavanja i iz tog razloga smo povećali troškovnu stranu sa prošlogodišnjih 45 na 73 miliona dinara za narednu godinu. Kostolac je dobio i investicionu stranu, zajedno sa svim drugim projektima preko Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za razvoj, sredstva koja nisu potrošena tokom ove godine. Fond za razvoj će biti ukinut na sednici Gradske skupštine, on više neće postojati kao pravno lice, a sve njegove obaveze preuzima Direkcija za izgradnju. U narednoj godini 65 miliona dinara Fonda za razvoj neće biti u investicionoj strani Direkcije, već u investiciji za završetak nove bolnice.

Stručnjaci upozoravaju da je Srbija pred finansijskim kolapsom, odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda premašuje 45 odsto. U ukupnom javnom dugu nije obuhvaćen dug lokalnih samouprava, u kojoj je poziciji grad Požarevac?

-Mi smo mnogo ispod limita, na pedeset posto mogućnosti našeg kreditnog zaduženja. Mogli bi smo da se zadužimo oko 800 miliona dinara uz saglasnost Ministarstva finansija, oni su nam odredili taj limit kada smo se zaduživali. Došli smo do 320 miliona zaduženja po kreditu koji smo povukli iz banke Inteze, i 50 miliona preko Republičkog Fonda za razvoj. To je ukupno 370 miliona, odnosno polovina kreditnog zaduženja do kog možemo da idemo. Mi se bez preke potrebe nećemo zaduživati u budućnosti i možemo da budemo mirni jer nismo prezadužena lokalna samouprava.

Od dolaska na vlast ekonomska kriza je vaš saputnik, sa očiglednom tendencijom da potraje.

-Kada smo došli na vlast decembra 2008. godine, ekonomska kriza je vec uveliko trajala, počev kao hipotekarna kriza u Americi koja se kasnije proširila na ceo svet i na taj način stvorila globalnu finansijsku krizu, kako u bankarskom,tako i privrednom sistemu. Ona nije zaobišla ni Srbiju, pa ni grad Požarevac tako da mi već tri godine kao aktuelna vlast borimo se da prebrodimo ove teške trenutke i da je naši sugrađani što manje osete. Iz tog razloga pokušali smo da raznim projektima, programima na neki način amortizujemo ovo krizno vreme, i da ovaj budžet za narednu godinu bude razvojni i omogući našim sugrađanima razne blagodeti u smislu infrastrukture, boljeg življenja s jedne strane, a sa druge da sopstvenim programima pomognemo onima koji su ostali bez posla da mogu da prežive ova teška vremena. Ono što smo takođe započeli, a to još nismo završili, a to je završetak Industrijske zone u nekoj bliskoj budućnosti kako bi došlo do novih zapošljavanja u gradu Požarevcu, i na taj način smanjili bi udare trogodišnje krize na najmanji mogući nivo.

Pored ekonomske krize vaš rad pratile su i brojne kritike?

-Kada govorimo o periodu od tri godine koliko je na vlasti sadašnja koalicija, mogu reći da sam apsolutno zadovoljan kako ona funkcioniše, uprkos brojnih primedbi opozicije i dela javnosti. Te kritike odnosile su se najviše na prvu godinu našeg rada, i sada se dokazalo da su bile neosnovane, tim pre što smo mnogo uradili u gradu Požarevcu. Grad je dobio drugu vizuru, dosta je urađeno kada su u pitanju kapitalne investicije, započeti su projekti koji su bili odlagani decenijama. Tu pre svega mislim na kišni kolektor Knez Milošev venac, to je velika investicija od preko 100 miliona dinara, mi smo započeli prve dve faze. Takođe kapitalna investicija je i kolektor u Zabeli koji će omogućiti građanima priključak na naš kanalizacioni sistem, a sa druge strane da rešimo pitanje tih otpadnih voda u samom KP Domu gde je oko četiri hektara degradiranog zemljišta i da oni imaju veliki problem sa fekalijama. Kada je reč o kapitalnim investicijama, u domenu zaštite životne sredine, to je širenje toplifikacione mreže što je velika blagodet grada Požarevca, tim pre što na taj način gasimo dimnjake i tako štitimo životnu sredinu. Iz tog razloga uložili smo više od 300 miliona u širenje toplifikacije, ne samo u gradu Požarevcu gde smo uradili dva primara, u mesnim zajednicama Burjan i Sopot gde se godinama ništa skoro nije radilo. Žitelji Brda jedan i Brda dva dobili su grejanje, uprkos skepticima koji su svojevremeno tvrdili da će u tom slučaju biti ugroženo snabdevanje toplotnom energijom stanovništva u nižim zonama.

Deo kapitalnih investicija odnosi se i na obrazovanje?

-Mi smo u oblast obrazovanja uložili više od 200 miliona dinara. Urađena je fasada Politehničke škole i uređen sportski teren, završava se zamena stolarije u Osnovnoj školi Dositej Obradović koja kao druga po starosti škola u Srbiji zaslužuje da ima uređenu fasadu i učionice. Završili smo učenički dom u Kostolcu za 50 učenika, Dom na Tulbi za 150 učenika u Poljoprivrednoj školi Sonja Marinković, kao i upravnu zgradu tog doma. Stvoreni su uslovi da sva deca koja dolaze u Požarevac na školovanje mogu da imaju pristojan učenički standard. Značjno je napomenuti i izgradnju fiskulturne sale u Osnovnoj školi Sveti Sava u Požarevcu koja je na najbolji način proslavila 100 godina postojanja i rada. Preostalo nam je da u budućnosti izgradimo još tri fiskulturne sale za škole u Lučici, Bradarcu i Medicinskoj školi koja zbog nedostatka ovog objekta može da izgubi status. Mi smo u fazi završetka neophodne papirologije, regulisanja pitanja imovinsko pravnih odnosa i nakon toga zajedno sa Ministarstvom prosvete zajednički ulazimo u tu investiciju. Ovih dana završeni su i otvoreni sportski tereni pored Hale sportova iako projekat koji je rađen preko Ministarstva sporta i omladine zajedno sa gradom Požarevcem nije obuhvatio sve faze. Radimo na uređenju prostora oko Hale i završićemo ga na proleće asfaltiranjem parking prostora i staza, i u samoj hali uradićemo iako to projektom nije predviđeno, podlogu na kojoj će moći da se kvalitetnije odigravaju prvenstvene utakmice. Na taj način stvorićemo bolje uslove za sportske aktivnosti, a i vratiti tradicionalni sedmojulski turnir u malom fudbalu koji je okupljao sportiste iz cele Srbije. U kontekstu obrazovanja značajnu pažnju poklanjamo i predškolskom vaspitanju zato što deca iz ove ustanove prelaze u školu. Na čekanju je 500 mališana zbog čega smo završili dogradnju vrtića u Kostolcu, vrtića „ Leptirić“ u Nemanjinoj u Požarevcu i odlučno krenuli da posle trideset godina izgradimo novi vrtić u Mesnoj zajednici Burjan. Ovih dana završavaju se građevinski radovi, i mi smo u budžetu opredelili novac za njegov završetak, da kupimo opremu i omogućimo prijem neophodnog vaspitačkog i drugog osoblja. Prošle godine smo imali jednu investicionu stranu koja je odražavala razvoj, a sada imamo troškovnu, koja će stvarati troškove jer moraćemo u budućnosti da izdvajamo sredstva za trkuće održavanje vrtića i plate zaposlenih. Iz tog razloga krenuli smo u izgradnju još jednog vrtića u Mesnoj zajednici „ Čačalica“ za smeštaj 150 mališana. Izdvojili smo u potpunosti sredstva za razliku od vrtića u Burjanu gde je odnos bio pedeset posto naših, a pedeset iz NIP-a. Reč je o 90 investicionih miliona dinara, a plan završetka je naredna godina čime smanjujemo pritisak prijema dece u postojeće vrtiće.

Umesto novog porodilišta Požarevac uskoro dobija novu bolnicu?

-Znamo u kakvom je stanju Gradska bolnica, godinama nije renovirana,uložili smo nešto para u uredjenju podova u hirurškim salama, uredili smo i bolnički park koji je bio u lošem stanju. Ali ono što je najbitnije, Bolnica je uradila izmenu projekta za završetak radova na zgradi novog porodilišta. U projektu je izvršena prenamena, tim pre što je preambiciozno da na prostoru od 9 000 kvadratnih metara bude samo porodilište, pa će se u tom objektu naći urgentna medicina, patologija, hirurgija i na taj način smanjiće se pritisak na staru bolnicu koja će se potom u narednom periodu postepeno adaptirati. Iz pomenutih razloga još u martu smo na Veću doneli odluku da odobrimo 20 posto učešća za završetak prve faze buduće nove bolnice u iznosu od 1, 2 miliona evra, i izdvojili smo još 45 miliona predfinasiranja, jer kada se taj novac bude potrošio isti će Evropska unija da nam vrati. To je uslov da nam projekat prođe na razmatranju ovih dana u Temišvaru kada će biti doneta konačna odluka o njegovom prihvatanju. Verujem da hoće, ali ukoliko ne, obećavam našim sugrađanima da ćemo hrabro i odlučno krenuti sami svojim sredstvima u početak završetka nove bolnice i tako stavimo tačku na kontraverznu priču o novom porodilištu, priču ne samo u Požarevcu već i širom Srbije. U ovoj prvoj fazi Ministarstvo zdravlja će učestvovati sa 100 000 evra, tako da će dva prva sprata biti opremljena ovim sredstvima. Učešće grada Požarevca je 200, preostalo Evropske unije, s tim što pedeset posto moramo da predfinansiramo. To je moj predlog Gradskom veću i voleo bih da vidim ko je protiv završetka nove bolnice.

Pored pada standarda, svaku ekonomsku krizu karakteriše i porast nezaposlenosti. U kojoj meri je dugo očekivana Industrijska zona spas za Požarevac?

-Ono što sve nas posebno tišti je zapošljavanje, međutim, ako je za utehu, Požarevac je drugi grad posle Beograda po stopi nezaposlenosti, ona je mala u odnosu na radno angažovano stanovništvo i kreće se između 3 000 do 6 000 nezaposlenih, zavisno od meseca do meseca. Nova industrijska zona koju smo započeli kao regulacioni plan svakako je jedno od važnih pitanja za rešavanje pomenutog problema. Tužili smo Železnicu Srbije, očekujemo skori završetak spora kako bi prugu prema Zabeli preknjižili na grad Požarevac. Na sledećoj Skupštini grada biće odluka o benefitima koje ćemo dati preduzetnicima privrednicima, domaćim i stranim gde ćemo smanjiti ili možda osloboditi plaćanja lokalnih prihoda, izvornih prihoda gradskog budžeta kako bi bili konkurentni, a sa druge strane donećemo i odluku o davanju u zakup zemljišta jer Zakon o javnoj svojini daje mogućnost da u saglasnost Republičke Vlade možemo umanjiti prodajne cene ili zakup, čak i osloboditi. Prvo što ćemo uraditi po završetku projekta infrastrukture, do marta, aprila iduće godine, počinjemo sa izgradnjom prvih infrastrukturalnih objekata na početku industriske zone kako bismo mogli da raspišemo konkurs za nekoliko parcela, da uputimo poziv i vidimo ima li zainteresovanih lica, preduzetnika na ovom području, i šire, koji bi uradili te grinfild investicije za koje je u zemlji trenutno smanjeno interesovanje. Sa druge strane, u ovom trenutku mnogo su primamljivije i atraktivnije braunfild investicije, preciznije, za novi život starih fabričkih hala vezanih za staru industrijsku zonu, jer potencijalni investitori uzimaju u zakup te pogone, adaptiraju ih minimalnim ulaganjima i brzo pokreću biznis. Nedavno smo imali kontakte sa nekolicinom potencijalnih investitora, ENEL je pred zaključenjem ugovora sa Metroom što će obezbediti 30 novih radnih mesta. Interesovanje je pokazao i LIDL koji je došao na ovo područje i želi da otvori svoje prodajne prostore, pored nas, nekoliko privatnika je ponudilo potencijalne lokacije za izgradnju LIDL- a. Požarevac treba da postane trgovački centar, da privučemo kupce iz Okruga nižim cenama pre svega. Pored toga, imamo i firmu Lion koja je kupila „ Moravku“, već su dolazile dve italijanske firme koje se bave proizvodnjom obuće, nisu se dogovorili oko visine zakupa ali ja se nadam da će ova firma na kraju ipak pronaći strateškog partnera. Lično mi je žao što su Šećerana i MIP i dalje u stečaju, u suprotnom, bila bi to idealna prilika za potencijalne investitore i nova radna mesta. Mišljenja i tvrdnje onih koji smatraju da je sve to moglo da se uradi mnogo brže su neosnovane, predhodna vlast je imala nešto više od jednog mandata i ništa nije uradila po ovom pitanju. Neko ko je na vlasti tri godine ne može da snosi odgovornost što industrijske zone još uvek nema, ali odgovorno tvrdim da je uskoro pokrećemo i da ćemo u narednih četiri do pet godina imati jednu od jačih u Srbiji.