Dobrota – tajna dugovečnosti

Nameravam da objavim još jednu knjigu posvećenu ekonomskim pitanjima i da tako zaokružim svoj naum! – veli ovaj vitalni Leskovčanin.
Knjiga Slobodana N. Stojiljkovića ,,Organizacija komercijalnog poslovanja u industriji Jugoslavije od 1945. do 1988. godine’’, posle pojave, izazvala je znatiželju čitalaca. Autor je delo posvetio pokojnom ocu Nikoli, trgovcu i industrijalcu, a prof. dr Srećko Dimitrijević veli da je ,,posebna karakteristika ove knjige korišćenje istorijskog materijala, a dalji njen značaj je u pravilnoj kritici svake faze razvoja komercijalne funkcije u našoj zemlji’’. Sam autor, pak, naglašava da je ,,pred čitaocima nevelika knjiga pisana bez pretenzija da bude strogo naučna’’.
Slobodan N. Stojiljković pripada onoj grupi Leskovčana koji su kroz život koračali uvek u nadi da će uspeti i da je radinost jedini preduslov da se ,,doleti do zvezda’’.
Dobrosav Turović, poznati leskovački istoričar i publicista, kazuje na duhovit, ali i zanimljiv način sve što je važno o Slobodanu N. Stojiljkoviću. Studirao je ekonomiju, diplomirao na višoj upravnoj školi, smer finansije, a na pravnom fakultetu završio opšti smer. Stojiljković je položio stručni ispit za mlađe ekonomiste, zatim planera proizvodnje, planera bilansa društvenih sredstava, fondova i investicija, kao i poseban stručni ispit za zvanje višeg komercijaliste.
-Stojiljković je radio u privredi, a bavio se i pedagoškim radom, predavao je ekonomsku grupu predmeta u leskovačkim srednjim školama – Trgovačkoj, Ekonomskij i Školi za kvalifikovane radnike trgovinske i metalne struke – podseća profesor Turović.
Stojiljković je poznat i kao saradnik brojnih časopisa – ,,Našeg stvaranja’’ i ,,Tekstil i praksa’’, a pisao je u nedeljniku ,,Naša reč’’.
Slobodan N. Stojiljković, čiju je knjigu objavio Narodni muzej, skroman i radan, nije težio da se okiti nagradama, ali je i njih bilo. Kaže da mu je u životu bilo najvažnije da ponašanjem i delom bude upamćen po osobinama koje krase samo najbolje.
-Muči me ovo tugaljivo vreme, ali je ne mogu bez svoga grada. Zato stalno šetam. Susrećem stare prijatelje i vidim nova, meni nepoznata, ali draga lica. Ta tiha, staračka šetnja gradom okrepljuje moj duh i rađa novu nadu. Bez nje, bez nade, nema ni novog dana, a mome životu novo jutro je novi podstrek da se dalje istrajava – kaže Slobodan N. Stojiljković, krepki i vredni Leskovčanin koji nam veli da se nije bojao i da se ni sada ne boji starosti.
Na naše pitanje u čemu je tajna ljudske dugovečnosti, kroz stalno prisutni smešak, koji ga brani od svake vrste zla, kaže:
-Tu nema nikakve filozofije. Dovoljno je da se ,,otvorenih očiju’’ i hrabro korača kroz život koji nam je podaren. Sve ostalo je van našeg vidokruga!