Dobru TV čini tim

Ova globalna televizija inače emituje vesti i odlične dokumentarce u svim svojim verzijama: ima ih nekoliko pored arapske i engleske, tu su još neke među kojima je i ova na južnoslovenskim jezicima koju možemo da gledamo preko satelita, kablovskih operatera i interneta. Našu sagovornicu smo uhvatili u radnoj atmosferi, neposredno pred početak vesti koje idu uživo.

*Šta za vas predstavlja njuz televizija?

– NJuz televizija treba svojim gledaocima da pruži, barem je takav koncept Aldžazire, da se iz prve ruke informišu. Treba proslediti ”suvu” informaciju. Nema komentara, sagovornici u našim prilozima iznesu svoje stavove o određenoj temi, a na gledaocima je da promisle o onome što su videli i sami donesu svoje zaključke. Dakle, treba pružiti tačnu, blagovremenu, pouzdanu informaciju, bez nekih senzacionalističkih manira koji su sve prisutniji u medijima na Balkanu.

*Vaša televizija je zanimljiva po tome što nema ”zvezda”…

– Svi smo jednaki. Ono što često ljudi zaboravljaju jeste da se novinari na terenu vide na ekranu, ali televiziju čini tim ljudi. Ne sme se zaboraviti podjednako značajan doprinos koji daju snimatelji. Što se beogradskog dopisništva tiče, imamo vrhunske snimatelje koji su ujedno i montažeri. Nekada je slika sama po sebi dovoljna, nije potreban nikakav komentar. Televizija je tim, dobar rad u timu čini dobar program.

*Koliko u timskom radu ima prostora za autorsku slobodu?

– Apsolutno imate svu slobodu. U svakom slučaju rad u timu podrazumeva međusobnu komunikaciju, takozvani brainstorming uvek je dobrodošao. Neke stvari ću uočiti ja, neke moje kolege bilo da su snimatelji, novinari ili montažeri. Dakle, imate potpunu slobodu da uradite ono što ste zamislili.

*Da li je na ovim prostorima bilo političkih pritisaka na Aldžaziru, ili na vaš rad, mada budući da ste globalni medij, pretpostavljam da je priča malo drugačija?

– Imamo veliku sreću na Aldžaziri, čini mi se da je to raritet na ovom području, što nismo izloženi nikakvim političkim pritiscima, a to je danas od krucijalne važnosti, ne bi li ste mogli za sebe odnosno za medij za koji radite da kažete da radite časno, da se držite profesionalnih kodeksa i da vas u tome niko neće sprečiti niti ometati.

*Od prvog dana ste u programu. Ima li nekih promena, kako je bilo nekada, a kako je sada?

– Mogu da kažem da smo za ovih pet godina svi mi mnogo toga naučili, jer raditi za jednu tako veliku mrežu, raditi sa fantastičnom logističkom podrškom mnogo znači. Kada znate da vas zahvaljujući solidnom budžetu ništa ne sprečava da obiđete svaku tačku na planeti, to puno znači. Mnogo smo naučili i jedni od drugih, jer svi ljudi su na Aldžaziru došli iz drugih medija u regionu. Naučili smo jedni druge da slušamo i da izađemo iz okvira lokalnog. Upravo ti okviri lokalnog mogu da budu opasni, jer mogu da nas onemoguće da vidimo širu sliku.

*Kako je raditi da tako kažemo u tom regionalnom „melting potu“, budući da se mnogo toga dešavalo na ovim prostorima i da ljudi na iste stvari reaguju različito?

– Vrlo lako. Svakako da de facto postoje velike teme koje su osetljive u regionu kao što je pitanje Srebrenice, ili Vukovara koje se na jedan način interpretira u većini javnosti u Srbiji, na drugi način se interpretira u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. U svakom slučaju sve strane su podjednako zastupljene u našim prilozima.

*Da li političari vole da se reklamiraju i da se slikaju na Aldžaziri, da li vas jure?

– Ne mogu da kažem da nas jure, ali ono što je ključno za našu kuću jeste da su nam sagovornici ljudi od kredibiliteta.

*Kako reaguju gledaoci na ono što radite?

– U razgovoru sa poznanicima, prijateljima ili prilikom neposrednog susreta sa građanima reakcije su vrlo pozitivne zato što im je pružena mogućnost da se informišu i povuku paralele između onoga što svakodnevno žive u svojim sredinama i da to usporede sa zemljama regiona, sa našim neposrednim susedima. Zaključak je, a to mi ljudi često kažu, da se svi manje-više nosimo sa istom vrstom problema.

Razmena ideja

*Da li je možda na pomolu neka autorska emisija?

– Za autorske ideje uvek ima prostora. Imamo emisiju „Objektiv“, za koju sam uradila nekoliko priča, pa „Recite Aldžaziri“, što je intervju sa jednim sagovornikom. Dakle kad god se ukaže prilika i kad neko ima neku ideju podeli je sa kolegama i nije nikakav problem da se to uradi. Moram da kažem da nažalost živimo u vremenima u kojima se mnogo više ukazuje na razlike nego na ono što nas zbližava. Za ovih nekoliko godina stekla sam ogromno jezičko bogatstvo. Dragoceno je povezati se sa ljudima sa kojima smo do juče živeli u istoj državi, što ne znači da sam jugonostalgičar, ali trebalo bi da cenimo to što smo nekada imali i da pokušamo da gradimo što više mostova i da jedni drugima pomažemo ukazujući i pokazujući pozitivne primere.