Dodeljene nagrade NUNS za istraživačko novinarstvo

U kategoriji štampanih medija pruznanje dobila Jelena Veljković, novinarka BIRN.

U obrazloženju nagrada laureatima, koje NUNS, uz podršku ambasade SAD u Srbiji, dodeljuje već 12 godina, žiri navodi da je međunarodna grupa novinara priznanje zaslužila za opsežan istraživački rad o trgovini oružjem, koji je objavljen u medijima širom sveta.

Anđela Milivojević je nagradjena za tekst u kojem otkriva da je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković plagirala delove doktorata, Maja Nikolić je priznanje dobila za televizijski prilog „Naprednjački ‘botovi’ iz rumunske ‘kuhinje'“, a Jelena Veljković za tekst „Tajna Vučićeve kuhinje“.

Na svečanosti održanoj na Fakultetu dramskih umetnosti, američki ambasador Kajl Skot je istakao da SAD snažno podržavaju slobodu i nezavisnost štampe.

Uloga štampe, kao nezavisnog, zainteresovanog i istraživačkog glasa, od suštinskog je značaja za sistem kontrole i ravnoteže u jednom demokratskom društvu, ocenio je Skot i naglasio da mediji predstavljaju mnogo više od puke kontrole vlade.

Prema njegovim rečima, mediji pomažu onima na vlasti da steknu uvid u pitanja i probleme koje bi možda propustili u mnoštvu svakodnevnih obaveza. „Kao što je premijer Vučić rekao pre nekoliko dana, ‘demokratski dijalog’ je od izuzetnog značaja“, podsetio je Skot i konstatovao da su mediji osnovna platforma za proces debate.

Kada štampa traži odgovore od vlasti, kada se skrene pažnja na pitanja od javnog značaja, i kada mediji čine sve da se promovišu demokratske vrednosti, svi su na dobitku, smatra Skot, koji je ponosan što ambasada SAD već 12 godina podržava nagradu NUNS za istraživačko novinarstvo.

Upravo onoliko koliko smo srećni zbog boljeg rejtinga Srbije na Duing biznis listi Svetske banke, isto toliko bi trebalo da budemo zabrinuti kada je u pitanju rejting slobode štampe koji je pao za sedam mesta, prema najnovijem istraživanju Reportera bez granica, napomenuo je Skot i priznao da je i rejting SAD pao prošle godine, zbog čega je takođe zabrinut.

Skot je ukazao da je, bez sumnje, ovo vreme velike nesigurnosti za novinare u Srbiji i predočio da se medijske kuće i dalje suočavaju sa finansijskim pretnjama opstanku. Manji prihod znači i manje nezavisnosti, a manje nezavisnosti znači da su mediji podložniji političkim manipulacijama ili porastu autocenzure, objasnio je Skot.

Ali cenzura, bila ona nametnuta od bogatih i moćnih iz političkih razloga, ili autocenzura zbog toga što se novinari ili vlasnici boje mogućih posledica, sve to dovodi do rizika da javnost bude slabo obaveštena, što može vremenom oslabiti i samu demokratiju, upozorio je Skot.

On je, istovremeno, istakao i veliki značaj novinarskog poštovanja najviših profesionalnih standarda, koji služe kao štit protiv mogućih nepravednih i nepromišljenih napada onih kojima smeta direktno i kvalitetno istraživačko izveštavanje.

Govoreći o nesigurnosti sa kojom su mediji u Srbiji danas suočeni zbog brojnih izazova, predsednik NUNS Slaviša Lekić je posebno pomenuo brutalnu politizaciju, finansijske i uredničke pritiske, zastrašivanja novinara, suptilnu i prikrivenu cenzuru, kao i otvorenu i gotovo beskompromisnu autocenzuru.

Lekić je ukazao i na probleme u sprovođenju medijskih zakona i rastuću koncentraciju vlasništva u medijima, napominjući da je „jedan čovek okupirao i monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu, ekploatišući je do krajnjih granica“.

Vodeća stranka medije u Srbiji koristi kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja, „u skladu sa svojim sebičnim interesima“, dodao je Lekić i ocenio da u takvoj situaciji nije lako biti novinar. Izveštaji Reportera bez granica, Hjuman rajts voča, Fridom hausa i Istraživačkog centra Evropskog parlamenta, svedoče da je situacija u medijima sve gora, uz ocenu da novinari u Srbiji rade u „neprijateljskom okruženju“, naglasio je Lekić.

„Kao što svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, tako i svako društvo ima medije po svojoj meri“, rekao je Lekić i objasnio da su „mediji, prosto, ogledalo društva“. Prema njegovoj oceni, „u zemlji u kojoj je etika degradirana do nivoa mane, tražiti samo od medija da se drže kodeksa – nepristojno je“.

„U zemlji u kojoj vlada ambijent straha, tražiti samo od medija da se odupiru pritiscima, bez predrasuda, kritički i samokritički – nije fer“, poručio je Lekić. Uz rizik da se ne složimo, kandidujem tezu da su mediji, koliko god se to nekom naopako činilo i koliko god potezali argumente poput tabloidizacije, rijalitija ili autocenzure, ipak bolji deo društva, istakao je Lekić, jer „društvo nije izvan medija, a nismo ni mi izvan njega“.

Ocenjujući da je ovogodišnji konkurs bio „nikad jači“, Lekić je konstatovao da je sve to uprkos praksi da je u Srbiji i dalje opasno biti novinar. „U bazi napada i pritisaka na novinare koju vodi NUNS, samo u prva četiri meseca registrovano je više od 30 pritisaka, pretnji i fizičkih napada na novinare“, rekao je Lekić i upozorio da „nema u ovom času zanimanja koje je rizičnije od novinarskog“.

I to samo zato što nepokolobeljivo vode borbu za istinu, bitku u kojoj su činjenice najmoćnije sredstvo kojim raspolažu, objasnio je Lekić i novinarima lično i u ime NUNS obećao da će dići glas protiv svakog pokušaja da budu ućutkani.

Žiri u kojem su bili Danica Vučenić, Milorad Ivanović, Peđa Obradović i Predrag Blagojević odao je posebno priznanje Mreži za istraživanje kriminala i korupcije KRIK za opsežno istraživanje imovine političara.