Dodelom nagrade reditelju Ognjenu Glavoniću završen Festival „Mirdita“

Predstavnica Inicijative mladih za ljudska prava Fiona Jelići je prilikom uručenja nagrade u Centru za kulturnu dekontaminaciju rekla da se ne priča o grobnici u Batajnici i da se o žrtvama i dalje ništa ne zna, da grobnice u Batajnici nema u našem javnom prostoru, u razgovoru, ni u pamćenju, a da je Glavonić jedan od onih koji su se tome glasno i artikulisano usprotivili.

Dobitnik nagrade Ognjen Glavonić je zahvalio na nagradi i dodao da „osobe koje se izlože kao mladi u Inicijativi čeka pljuvanje, nasilje i agresija“ zbog čega je sa ponosom prihvatio ovu nagradu kako bi ih podržao.

Nagrada festivala “Mirëdita, dobar dan” dodeljuje se već treću godinu pojedincima i institucijama koje grade posebne odnose između srpskog i kosovskog društva.

Pored dodele nagrade, prisutni su tokom poslednjeg dana festivala mogli da prate i učestvuju u debati “Tranziciona pravda na Kosovu danas” na kojoj se raspravljalo o sećanju na žrtve rata na Kosovu, pojedinačnoj odgovornosti i procesuiranju ratnih zločina, kao i o pronalasku nestalih lica.

Besart Lumi, politički analitičar i autor publikacije „Demokratizacija tranzicione pravde: Ka promišljenoj infrastrukturi za suočavanje sa prošlošću na Kosovu“ je rekao da se Kosovo još uvek bavi poteškoćama sa suočavanjem sa prošlošću, kao i da i dalje postoji problemi sa nedostatkom informacija o tome šta se desilo tokom rata i sa nestalim licima.

“Potrebno je uključiti sve etničke grupe i da se pribave sve informacije. Vrlo je važno što postoji inicijativa da se priča o prošlosti i da onda vidimo kako treba da izgleda strategija za tranzicionu pravdu”, kazao je Lumi.

Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice je rekla da Srbi na Kosovu nikada nisu bili deo pregovora, niti su bili za pregovaračkim stolom, kao i da se ne osećaju uključenim u kosovske institucije, iako su delom integrisani.

“Razlog zašto srpska zajednica ne veruje kosovskim institucijama je zato što same kosovske institucije ne poštuju kosovske zakone”, istakla je Radosavljević.

Ona je dodala da su pokušaji da se negira baština Srpske pravoslavne crkve i da se proglasi kao kosovska veoma problematična.

Nora Ahmetaj, aktivistkinja iz Prištine je rekla da građani Kosova treba da idu napred i da se traži istina za žrtve bez obzira na etničku pripadnost.

“Albanska populacija većinski misli da bi izvinjenje iz Srbije smekšalo odnose. S druge strane, mladi iz srpske zajednice govore da su zločini individualni i da oni koji su odgovorni za zločine, treba da odgovaraju”, kazala je Ahmetaj i dodala da je potrebno napraviti bazu podataka iz koje će učiti mladi šta se desilo u prošlosti, kako se iste situacije nikada više ne bi ponovile.

Festival je zatvorio glumac Tristan Halilaj čitanjem odlomaka iz svoje knjige „Ričard Gir je bio ovde“ zbirke priča koja je originalno objavljena na srpskom jeziku. Za kraj, publika će moći da odgleda i film „Agina kuća“ koji se prikazuje u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Inspiracija za festival “Mirëdita, dobar dan!” je Bekim Fehmiju, poznati albanski, kosovski, beogradski, jugoslovenski i svetski glumac koji predstavlja simbol jedinstva i raskola, ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u jedinstvenu celinu.

Jedinstveni festival „Mirëdita, dobar dan!“ koji se od 2014. godine održava u Beogradu organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske Inicijative iz Beograda i Integra iz Prištine.