Događaji koji su obeležili godinu u Srbiji

1. Predsednički izbori

Izbori su održani u aprilu, a Aleksandar Vučić je već u prvom krugu pobedio sa 55,08 odsto glasova i izabran na petogodišnji mandat.

Političkoj trci su prethodili prevrati u samom SNS i okršaj između Vučića i Tomislava Nikolića za prevlast u stranci i kandidaturu. Nikolić je izgubio ovu trku i praktično se povukao iz političkog života Srbije.

Takođe, izbori su doneli i brojne nove aktere na političku scenu Srbije. Saša Janković je dao ostavku na mesto zaštitnika građana i ušao u politiku da bi kasnije formirao i Pokret slobodnih građana. Vuk Jeremić se takođe vratio kandidaturom u politički život Srbije, da bi zatim napravio i Narodnu stranku. Luka Maksimović Beli, satirični lik iz Mladenovca, pokrenuo je talas nezadovoljnih i apatičnih birača u Srbiji.

2. Aprilski protesti

Veliki uspeh Vučića na izborima tokom aprila 2017. godine su ispratili i ulični protesti u gradovima Srbije, koji su intezivno trajali mesec dana, a zatim je masovnost počela da se osipa. Nazvani su “Protiv diktature”. Na protestima su se svaki dan okupljali mahom studenti i mlađi građani, a nisu imali predvodnike.

O nesvakidašnjih protestima su izveštavali i govoto svi veliki svetski mediji, a ubrzo su počele i spekulacije o tome ko ih organizuje. Saša Janković je pokušao da prisvoji proteste krajem 2017. uoči kampanje za beogradske izbore, ali su učesnici protesta to oštro odbili.

Tokom godine MUP je podneo krivične prijave protiv četvoro učesnika protesta, dvoje studenata sa FPN i dvoje sa FDU.

3. Prva gej premijerka

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić praktično je imenovao u junu 2017. Anu Brnabić za premijerku Srbije. Ona je postala prva gej premijerka na Balkanu, a učestvovala je i na ovogodišnjoj Paradi ponosa.

Postavljanje Brnabić odjeknulo je u svim svetskim medijima kao glavna vest zbog njene seksualne orijentacije, ali su ubrzo sledile i priče i reportaže o tome kako nova premijerka neće mnogo promeniti, odnosno poboljšati položaj LGBT populacije u Srbiji.

Opozicija je oštro napala Brnabić da će biti samo “fikus”u Vladi, a njeno postavljanje se poredilo sa Vladom Miroslava Cvetkovića, dok je Boris Tadić bio predsednik. Spekulisalo se da će na isti način kao što je Tadić tada apsolutno kontrolisao Cvetkovića, što je i Cvetković prvi put prokomentarisao ove godine, Vučić tretirati i “svoju” premijerku.

4. Vulinova tetka, Jorgovankin doktorat i SNS novac

Priče istraživačkih novinara obeležile su i celu 2017. godinu u Srbiji. Sam kraj 2016. godine prošao je u priči CINS-a o doktoratu guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković, koji je 20 odsto plagijat. Iako je priča izašla krajem decembra 2016., o njoj se govorilo u medijima i dobar deo 2017. godine, a pogotovo nakon što je u januaru 2017. godine autorka teksta napisala i detaljan prikaz celokupnog slučaja, u kojem objašnjava i da je CINS na uvid u doktorat čekao više od dve godine, ali i detaljan proces dolaska do saznanja, što je redak slučaj u sprskom novinarstvu.

Foto: FoNet/Nenad Đorđević

Na meti je u septembru 2017. zatim bio i ministar odbrane Aleksandar Vulin i njegova izjava o poreklu imovine od 200.000 evra, za koju je Agenciji za borbu protiv korupcije dao objašnjenje da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade. Priču je objavio KRIK, a usledila su i brojna reagovanja na nju, dok je Vulinova stranka na informacije reagovala – zapanjujućim govorom mržnje. Između ostalog, umešala se i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je izjavila da “razume Vulina”.

Drugu polovinu 2017. obeležio je tekst BIRN o donatorima koji su tokom izbora 2017. pomogli SNS da sakrije poreklo novca, tako što su novac dobijen od SNS uplaćivali stranci pod svojim imenom. Zbog sličnih nalaza iz kampanje iz 2014., Agencija za borbu protiv korupcije prijavila je ovu stranku Višem javnom tužilaštvu.

5. Radovi u Beogradu

Nagoveštaj izbora u Beogradu pokrenuo je i kompletni građevinski kolaps u prestonici. Istovremeno se tokom leta 2017. renovirala Slavija, Brankov most, Kosančićev venac, plato ispred Doma omladine… Gužve su tokom leta dostigle vrhunac kada je na primer, zbog zatvaranja Slavije, od Voždovca do Beograđanke trebalo autobusom i do sat i po vremena, dok je uobičajeno vreme za ovu razdaljinu – četiri puta kraće.

Sa Novog Beograda u gotovo svim pravcima ka gradu – gužve su bile još veće. Gradonačelnik Siniša Mali komentarisao je radove rečenicom „Ne smatram da se svi radovi izvode u isto vreme, nego građani nisu navikli na toliko radova. Decenijama se nije radilo toliko.”

6. Medijski mrak

Akciju „Za slobodu medija“, koja je počela zamračivanjem stranica portala i naslovnih strana medija, pokrenulo je 27 medija, novinarskih i medijskih udruženja i organizacija civilnog društva, a podržalo ju je više od 150 raznih organizacija i pojedinaca.

Direktan povod bilo je gašenje Vranjskih novina u septembru 2017., a grupa je formirana u nedelji u kojoj su „kulminirali napadi na slobodu medija“ – pokrenuta je kampanja protiv urednika KRIK-a (nakon što su objavili slučaj Vulinove “tetke iz Kanade”), a pojedine novinarke su opet bile meta napada u Informeru.

Grupa je do sada imala više akcija tokom 2017. godine, a između ostalog poslali su i zahteve za poboljšanje medijske situacije, među kojima su i formiranje nove radne grupe za izradu Medijske strategije, rasvetljavanje svih napada na novinare, kao i povlačenje država iz vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i prestanak rada ugašene agencije Tanjug na adresu premijerke Ane Brnabić. Ona je nakon razgovora sa Grupom odgovorila da se “slažu da se ne slažu”.

7. Presuda Mladiću

Haški tribunal osudio je u novembru 2017. generala i ratnog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici, zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata u BiH.

Foto: Toussaint Kluiters Poo/Epa

Krajem istog meseca bivši premijer „Herceg-Bosne“ Jadranko Prlić pravosnažno je osuđen na 25 godina zatvora, čije je potvrđena prvostepena presuda. Bruni Stojiću i Slobodanu Praljku potvrđene su prvostepene presude od 20 godina zatvora, kao i Milivoju Petkoviću. Valentin Ćorić osuđen je na 16 godina.

Ovo je ujedno bila i poslednja presuda suda u Hagu, koji ulazi u proces gašenja.

8.  Talas štrajkova

Radnik Fabrike šinskih vozila „Goša“ iz Smederevske Palanke D.M. (57) počinio je samoubistvo na radnom mestu u martu 2017. godine, nakon što nije primio 15 plata. Usledio je i kolektivni štrajk glađu. Nakon šestomesečnog štrajka, obustavljanja i novih obećanja, usledilo je preuzimanje od strane novog vlasnika i pokrenut je predstečajni postupak. Radnici, međutim, nisu dobili svoje plate.

Tokom jula 2017. godine, štrajk su pokrenuli i radnici “Fijata” iz Kragujevca. Pregovori su bili trojni, između rukovodstva, Vlade Srbije i štrajkačkog odbora. Nakon brojnih prevrata, predsednik sindikata “Fijata” potpisao je tajan ugovor sa rukovodstvom, koji nije objavljen u javnosti, a o kojem su i Ana Brnabić i rukovodstvo sindikata dali različite izjave o povećanju. Radnici su dobili simbolično povećanje plata uz neizvesne isplate bonusa. Krajem ove godine, u sindikatu “Nezavisnost” u Fijatu ponovo se priča o štrajku.

9.  Fejsbuk pravila

Fejsbuk je u oktobru 2017. godine uvrstio Srbiju kao jednu od šest zemalja u kojima je uveo nova pravila i razdvojio privatne i poslovne profile. Tako su korisnicima praktično iz “njuz fida” sklonjene vesti. To je dovelo do pada “prometa” portala na Fejsbuku koji ide od 60 do 80 odsto, koliko je izračunao slovenački novinar Filip Struharik da su mediji u toj zemlji izgubili zbog novih pravila društvene mreže, pa do čak 90 odsto, što su podaci Direct media.

Medijska udruženja i Grupa za slobodu medija smatraju da ova odluka ugrožava nezavisne i male medije u Srbiji, a na tu temu je i portal Danasa pisao Fejsbuku. Iako je bilo priče da će se sve vratiti na staro, a Fejsbuk je postepeno u decembru vraćao sadržaj, ništa se konkretno nije promenilo.

10. Zaoštravanje odnosa sa Makedonijom

Srbija je u avgustu 2017. povukla osoblje svoje ambasade u Makedoniji, navodno zbog plana Makedonije da glasa za ulazak Kosova u UNESCO. Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dan kasnije rekao da je to učinjeno jer su “nadležni organi pružili dokaze o veoma ofanzivnom obaveštajnom delovanju protiv organa i institucija Srbije.” Nezvanično se govorilo i o špijunaži.

Ipak, diplomate su ubrzo vraćene, a u novembru je premijer Makedonije Zoran Zaev posetio Srbiju, što se tumačilo kao poboljšanje odnosa.