Događaji koji su obeležili godinu u Srbiji 1foto: EPA-EFE/SRDJAN SUKI

Godina 2018, čini se, ne razlikuje se mnogo od prethodnih nekoliko u Srbiji, posmatrajući vesti koje su obeležile 12 meseci unzad. I ove godine su bili neki izbori, sloboda medija je na niskom, odnosno još nižem nivou, dijalog sa Prištinom je čas ovako, čas onako, a nerealna obećanja od strane vlasti skoro su svakodnevna.

Događaji koji su obeležili ovu godinu:

UBISTVO OLIVERA IVANOVIĆA

Na samom početku godine, 16. januara, hicima iz pištolja ispaljenim iz kola u pokretu u severnom delu Kosovske Mitrovice ubijen je lider Gradjanske inicijative SDP Oliver Ivanović. Ubijen je ispred kancelarije svoje organizacije a odgovorni za taj zločin i dalje nisu pronadjeni, niti javnost ima razloga da veruje da je istraga napredovala.

U periodu pred ubistvo, Ivanoviću je bio zapaljen i automobil, a u poslednjem intervjuu on je tvrdio da Srbi na severu ne strahuju toliko od Albanaca koliko od lokalnih Srba „kriminalaca i kabadahija koji voze džipove bez tablica“.

Područje na kojem se dogodilo ubistvo je van kontrole istražnih organa Srbije, a Beograd je često optuživao Prištinu za pasivnost i nedostatak saradnje u istrazi.

Događaji koji su obeležili godinu u Srbiji 2
Foto: EPA-EFE/DJORDJE SAVIC

U novembru je kosovska policija uhapsila troje Srba sa severa pod sumnjom da su povezani sa ubistvom, dok je hapšenje izbegao potpredsednik Srpske liste i kontroverzna figura u srpskoj zajednici Milan Radoičić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Prištinu da je nameravala da ubije Radoičića i dovede Beograd u vezu sa ubistvom Ivanovića, a takođe je naveo da je Radoičić prošao poligrafsko ispitivanje pred srpskim organima, zbog čega ga Beograd smatra nevinim u tom slučaju.

IZBORI ZA BEOGRADSKI PARLAMENT

Srpska napredna stranka (SNS) na lokalnim izborima u Beogradu, održanim 4. marta, još jednom je potvrdila dominaciju sa osvojenih 44,99 odsto glasova, odnosno sa 64 mandata u beogradskoj skupštini.

U konkurenciji 24 izborne liste, drugo mesto zauzela je lista „Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“ sa 18,93 odsto, dok je solidan treći najbolji rezultat imao gradonačelnik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić.

Događaji koji su obeležili godinu u Srbiji 3
Foto: Fonet / Marija Đoković

Odbornike u parlamentu Beograda dobila je još samo izborna lista Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, dok čak 20 lista nije uspelo da pređe cenzus od pet odsto. Kao najveći gubitnik prepoznata je Demokratska stranka (DS), koja je sa 2,25 odsto ostvarila najslabiji rezultat u Beogradu, nakon čega je lider demokrata Dragan Šutanovac podneo ostavku.

Odbornici Skupštine Beograda u junu su za novog gradonačelnika izglasali Zorana Radojičića, koji je do tada bio direktor Dečije bolnice u Tiršovoj, dok je za zamenika izabran dotadašnji gradski menadžer Goran Vesić.

Izbori za skupštinu Beograda su obeleženi optužbama za medijske manipulacije, tako da su organizacije poput Transparentnosti Srbija i BIRODI-ja ukazivali na dominaciju predsednika Srbije i SNS-a naslovnim stranama i informativnim emisijama. Posmatračka misija Crte je ocenila da se „kampanja za izbore ne može okarakterisati kao fer i demokratska“.

PRIŠTINA UVELA TAKSE OD 100 ODSTO NA ROBU IZ SRBIJE

Vlast u Prištini je početkom novembra uvela takse od 10 odsto na robu iz Srbije, kao i iz BiH, obrazlažući to nemerom da zaštiti domaću privredu jer ima veliki deficit u razmeni sa tim državama, pogotovo sa Srbijom.

Tom merom je prekršen regionalni sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA, u okviru kojeg je i Kosovo. Posle dve nedelje te takse su uvećane na 100 odsto, što srpskoj privredi nanosi mesečnu štetu od oko 40 miliona evra. Odluka nije povučena ni posle žestokih kritika iz EU i upozorenja da Kosovo krši i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Srbije nije uvela recipročne mere Kosovu.

Pre nekoliko dana uvedene su takse i za strane kompanije koje proizvode u Srbiji.

FRANCUSKI VANSI PREUZEO BEOGRADSKI AERODROM, NIŠ AERODROM PREDAO DRŽAVI

Izabrani koncesionar, francuska kompanija Vansi (Vinci Airports), preuzela je 22. decembra upravljanje beogradskim Aerodromom „Nikola Tesla“ i uplatila jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 501 milion evra. Vansi je postala operater tog aerodroma na period od 25 godina, dok je Republika Srbija ostala njegov vlasnik.

To je najveća koncesija po vrednost (1,46 milijardi evra za koncesionu naknadu i investicije) sprovedena do sada u Srbija, a prva izdata stranim koncesionarima od 2000. godine. Ugovor o koncesiji je potpisan u martu i postupak preuzimanja aerodroma se odužio jer je Vansi čekao kredit medjunarodnih finansijskih institucija za uplatu koncesione naknade.

Događaji koji su obeležili godinu u Srbiji 4
Foto: Inicijativa ne damo niški aerodrom (arhiva)

Iste godine Grad Niš doneo je odluku da preda na upravlje aerodrom „Konstantin Veliki“ što je izazvalo velike proteste nezadovoljnih građana u tom gradu.

MEDIJI: Koraksova karikatura, paljenje kuće, prodaja Prve i O2

U junu je na sastanku predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja formirana Radna grupa za izradu nove medijske strategije. Dogovoreno je da Vlada Srbije formira Koordinaciono telo za saradnju sa medijima, dok će medijska i novinarska udruženja formirati Tim za dijalog, a ta dva tima će zajedno raditi na rešavanju problema novinara i medija.

U decembru je dve televizije sa nacionalnom frekvencijom – O2 i Prva, kao i sajt B92 kupio Srđan Milovanović, bivši suvlasnik mobilnog operatera Kopernikus Techhnology, koji je mesec ranije prodat državnom Telekomu Srbija za 190 miliona evra. Voditelj Ivan Ivanović rešio je da ode sa Prvae televizije, a novi vlasnik zabranio je poslednju emisiju koja je trebalo da se emituje 28. decembra.

I u 2018. godini nastavljeno je sa pritiscima i napadima na predstavnike medija. Prema NUNS-ovoj bazi, napada na novinare bilo je 93 a sve je otišlo stepenik više kada je zapaljena kuća građanskog novinara Milana Jovanovića iz Vrčina. Osumnjičeni za napad su uhapšeni, ali se tužilaštvo sa jednom uhapšenom odmah nagodilo, što je izazvalo oštre proteste novinarskih i medijskih organizacija.

Kao paradigma odnosa prema nezavisnim medijima ostaće naslovna strana Ilustrovane politike, čiji je uređivački tim pokušao da se obračuna sa medijima koji nisu pod vladinom kontrolom preko naslovnica „Psi su pušteni“ i Verane, šta to radiš, mamografu jedan“.

Događaji koji su obeležili godinu u Srbiji 5

Velike osude predstavnika vlasti izazvala je i karikatura Predraga Koraksića Koraksa na naslovnoj strani Danasa na kojoj Hitler i Genels u naručju držve naprednjake Aleksandra Martinovića i Vladimira Orlića. Oni su prethodno za skupštinskom govornicom rekli kako Danas vodi kampanju protiv Vučića nezapamćenu od vremena Gebelsa.

RTB PRODAT KINESKOM ZIĐINU

Većinski udeo u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor, koji je do ove godine bio jedan od najvećih gubitaša u Srbiji, prodat je u septembru kineskoj kompaniji Ziđin koja ga je zvanično preuzela 18. decembra, dan nakon uplate 350 miliona dolara za obaveznu dokapitalizaciju. Ziđin je izabran za strateškog partnera RTB-a sa udelom u vlasništvu od 63 odsto u konkurenciji sa ruskom kompanijom U gold (Ju gold) koja je po zvršetku tendera saopštila da je njena ponuda bila bolja.

PONOVO RADI NARODNI MUZEJ

Nakon punih 15 godina i pet puta odlaganog početka rada, u Beogradu je 28. juna otvorena nova stalna postavka Narodnog muzeja sa 4.000 eksponata. U periodu od 2003. godine, kada je muzej na Trgu Republike zatvoren zbog „katastrofalnih mikroklimatskih i bezbednosnih uslova“, promenjeno je osam vlada i sedam ministara kulture.

Narodnim muzejem upravljala su tri direktora, napravljena su tri projekta sanacije i rekonstrukcije, a iznad ulaza u jednom trenutku je postavljen čak i sat koji je otkucavao vreme do otvaranja zakazanog za 2016. godinu. Rekonstrukciju je ispratila afera u vezi sa izgradnjom depoa za umetničke radove austrijske firme Kunstrans sa kojom je Vlada sklopila ugovor 2006. godine.

Događaji koji su obeležili godinu u Srbiji 6
Foto: Bojan Cvejić

Ugovor je ocenjen kao „štetan za državu“, pa je posle izgubljenog spora pred međunarodnom arbitražom Srbija bila dužna da toj firmi isplati 2,5 miliona evra za depo koji nikada nije korišćen, a protiv tadašnjeg ministra kulture Dragana Kojadinovića podneta je krivična prijava.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković rekla je da je rekonstrukcija zgrade koštala oko 12 miliona evra, dok je za ceremoniju otvaranja Vlada izdvojila više od 38 miliona dinara.

GRADONAČELNIK ŠAPCA U STRAZBURU

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović i predsednici opština Paraćin i Čajetina Saša Paunović i Milan Stamatović konstantno podsećaju javnost na pritiske republičke vlasti i vladajuće SNS. Zelenović se čak tim povodom obratio Savetu Evrope u Strazburu.

STIGAO LIDL

Nemački maloprodajnih lanac, posle dosta najava, stigao je u Srbiju i dosad otvorio dvadesetak radnji. Prvi dan otvaranja obeležili su veliki redovi građana od ranog jutra ispred objekata, a banane i pilići rasprodati su za svega par sati.

Događaji koji su obeležili godinu u Srbiji 7
Foto: Nenad Kovačević

MASOVNI GRAĐANSKI PROTESTI

Grupa napadača pretukla je i ozbiljno povredila 23. novembra u Kruševcu, pre jedne opozicione tribine u tom gradu, lidera Levice Srbije Borka Stefanovića i dvojicu aktivista te organizacije.

Stefanović je metalnom šipkom udaren u potiljak i zadobio je teške povrede, a opozicija je napad okarakterisala kao pokušaj ubistva i za to direktno optužila vlast na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Uhapšena su tri napadača, a njihova imena saopštio je Stefanović navodeći da su povezani sa ljudima iz kruševačkog kriminalnog miljea, povezanim sa lokalnim vlastima. Nezadovoljstvo zbog napada kulminiralo je u početak organizovanih protesta protiv nasilja i pod nazivom „Stop krvavim košuljama“.

Prvi protest održan je u Kruševcu, a potom su počeli svake subote da se organizuju u Beogradu. Učesnici tih skupova tražili su da prekine nasilje protiv neistomišljenika vlasti, otkrivanje nalogodavaca napada na Stefanovića, ali i otkrivanje počinilaca i nalogodavaca ubistva Olivera Ivanovića i nalogodavaca napada na novinara iz Grocke Milana Jovanovića.

Jedan od zahteva je da javni servis RTS počne da objektivnije izveštava o tim okupljanjima. Iako protest formalno organizuju studenti i građanski aktivisti, okupljanje su podržale gotovo sve opozicione opcije, čiji lideri redovno učestvuju na skupovima i ističu zahteve za stvaranje uslova za fer i demokratske izbore.

Događaji koji su obeležili godinu u Srbiji 8
fOTO: EPA-EFE/SRDJAN SUKI

Tokom decembra protestna okupljanja bila su svake subote, a svaki je imao sve više učesnika, procene su da je šetalo nekoliko desetina hiljada ljudi, iako predstavnici vlasti tvrde da je na trećem protestu bilo svega oko 5.000.

Lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković u mesecu održavanja protesta saopštio je da je podneo ostavku u njegovom pokretu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari