Događaji u Srbiji po kojima ćemo pamtiti 2020. godinu

Korona

Pandemija virusa korona izazvala je zdravstvene, ekonomske i političke potrese na globalnom nivou a u Srbiji je dobila i specifičnu dimenziju u kojoj su nadležni najpre minimizirali opasnost nove infekcije, a potom uvodili neke od najoštrijih mera zatvaranja, uključujući vanredno stanje koje je trajalo 53 dana.

U Srbiji je prvi slučaj infekcije potvrđen 6. marta a istog dana je predsednik Aleksandar Vučić izjavio, pozivajući se na tada aktuelna tumačenja, da „svakog dana 25 puta više ljudi umre od ujeda komarca“.

Opasnost od novog virusa na početku je minimizirao i ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji je tvrdio da je virus korona „dosta slabiji“ od sezonskog gripa, kao i pojedini članovi novoformiranog Kriznog štaba za suzbijanje epidemije koji su pozivali građane da idu „u šoping“ u Milano u trenutku kada se u tom italijanskom gradu infekcija razbuktavala.

Vanredno stanje ukinuto je 6. maja što je, po ocenama pojedinih analitičara, bilo uslovljeno potrebom održavanja parlamentarnih izbora 21. juna.

Od tada do danas epidemiološke mere su periodično pooštravane u zavisnosti od broja novoinficiranih i popunjenosti bolničkih kapaciteta.

Poslednji i do sada najjači talas epidemije u Srbiji počeo je sredinom oktobra a brojevi novozaraženih i preminulih su od tad konstantno rasli da bi sredinom decembra dostigli cifre od skoro 8.000 novoinficiranih, odnosno 69 preminulih dnevno.

Po zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje u Srbiji je do kraja decembra virus bio potvrđen kod više od 320.000 a umrlo je više od 3.000 ljudi.

Pojedini članovi Kriznog štaba poput Predraga Kona priznali da je bilo više smrtnih slučajeva nego što je zvanično objavljeno, i to zbog „problema u informacionom sistemu“.

Pomoć od 100 evra građanima

Vlada Srbije je paketom pomoći u vrednosti oko šest milijardi evra, odnosno 12,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine pomogla privredi i građanima da ublaže posledice pandemije korona virusa.

Paket mera je obuhvatao isplatu minimalne zarade, garanciju države za kredite, odlaganje poreza i doprinosa, isplatu 100 evra punoletnim državljanima, kao i jednokratnu pomoć penzionerima, prvo od po 4.000 dinara, a u decembru po 5.000 dinara, kao i vanredno povećanje plata medicinskim radnicima. Budžetom za 2021. godinu nije planirana dodatna pomoć privredi.

SPC ostala bez patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija

Srpska pravoslavna crkva (SPC) ostala je ove godine bez svoja dva najuticajnija velikodostojnika – patrijarha Irineja i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

Sinod je, u skladu sa Ustavom SPC, preuzeo dužnost patrijarha, a tim telom do izbora novog poglavara predsedava mitropolit dabrobosanski Hrizostom.

Izbor novog poglavara trebalo bi da se obavi na Saboru SPC u roku od tri meseca, ali je trenutak njegovog održavanje neizvestan zbog epidemije korone, od koje su preminuli Irinej i Amfilohije.

Mitropolit Amfilohije predvodio je višemesečne litije u Crnoj Gori kao odgovor na zakon o verskim zajednicama, za koji je SPC tvrdila da je uvod u otimanje njenih hramova. Ovi protesti su ključno doprineli da na izborima vladajuća partija ode u opoziciju.

Crkveni vrh prisustvovao je sahrani mitropolita u Podgorici, kada se verovatno i patrijarh Irinej zarazio. Vest o njegovoj smrti prvi je objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je držao i oproštajni govor u Hramu svetog Save na Vračaru, grobnom mestu patrijarha Irineja i budućih patrijaraha.

Od korone je preminuo i episkop valjevski Milutin i nekadašni episkop raško prizrenski Artemije. Koronu je preležalo nekoliko vladika.

Prodaja Komercijalne banke

Komercijalna banka, najveća banka u većinskom državnom vlasništvu, postala je deo slovenačke NLB grupe. Banka je prodata u februaru, a Narodna banka Srbije je tek sredinom decembra dala neophodna odobrenja.

Novi vlasnik Komercijalne banke je formirao novi Upravni odbor i državi treba 30. decembra da isplati 387 miliona evra.

Na početku postupka prodaje država je u Komercijalnoj banci imala udeo od 42,4 odsto, ali je kasnije otkupom akcija od fondova iz Nemačke i Švedske DEG i SVED od ukupno 6,8 odsto, a zatim i od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) od 34,5 odsto stekla vlasništvo od 83,2 odsto.

Nove afere

Većina afera iz prethodnog perioda u 2020. godini nije dobila epilog dok pojava nekih novih nije bila dovoljno jak motiv za glavnu tužiteljku Zagorku Dolovac da se oglasi po tom pitanju.

Ona je to učinila tek nakon što joj je predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović prigovorio da se ponaša kao da je Srbija skandinavska zemlja blagostanja u kojoj cveta cveće.

U retkom obraćanju provladinim medijima Dolovac je odgovorila da je u medijima ima taman koliko je potrebno a da su optužbe na njen račun posledica negativne političke kampanje protiv tužilaštva.

Tokom godine afere su uglavnom pokretale opozicione stranke i preostali nezavisni mediji.

Posebno su se istakle afera Krušik sa izvozom naoružanja, afera Jovanjica sa uzgajanjem velike količine marihuane kao i afera Aseko, u kojoj je premijerka optužena da je koristila svoj položaj da obezbedi unosne državne poslove firmi u kojoj je njen brat jedan od direktora.

Opozicija je takođe optuživala vlast da državnu kompaniju Telekom koristi kao „kasicu-prasicu“ putem koje kupuje medije i kontroliše javno informisanje.

Zastoj u napredovanju ka EU

Godina na izmaku ostaće upamćena kao najlošija za evropski put Srbije.

Srbija prvi put od januara 2014, kada je započela pristupne pregovore, nije otvoriti nijedno pregovaračko poglavlje tokom godinu dana.

Protiv otvaranja novih poglavlja bilo je najmanje šest država članica među kojima su Nemačka, Švedska, Holandija i Bugarska.

Da će do toga doći bilo je jasno još 6. oktobra kada su ključne ocene Evropske komisije u izveštaju o napretku Srbije ka EU bile nepostojanje „održive“ opozicije što „ne pogoduje političkom pluralizmu u zemlji“, nepostojanje napretka u reformi pravosuđa i zabrinjavajući nedostatak transparentnosti u izboru direktora u javnom sektoru.

Zameren je i ograničen napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, nastavak pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, nepostojanje napretka u pregovorima s Kosovom, pojačana saradnja s Kinom tokom pandemije i uočena prokineska, a evroskeptična retorika.

Prodati simboli Beograda

Simboli Beograda, „Beograđanka“ i Sava centar, prodati su ove godine. Vlasnik tih objekata koji imaju istorijski i kulturni značaj bio je Grad Beograd, a prodaja je obrazložena velikim dugovima i poslovanjem u minusu.

Palata „Beograd“, odnosno kancelarijski prostor, koji ne obuhvata maloprodajni objekat koji se nalazi uz kulu, prodata je za 16,5 milona evra kompaniji „Marera Properties“, na drugom nadmetanju, nakon što na prvom nije bilo zainteresovanih.

Novi vlasnik se obavezao na dodatnu investiciju u rekonstrukciju, u vrednosti od osam miliona evra, a radovi bi trebalo da budu završeni u roku od tri godine.

Gotovo istovremeno, vlasnik Sava centra, najvećeg kongresnog centra u Srbiji, postala je kompanija Delta holding po početnoj ceni od 17,5 miliona evra, na trećem javnom nadmetanju, jer na prethodnim nije bilo zainteresovanih.

Rekonstrukcija Sava centra trebalo bi da počne u drugoj polovini 2021. godine, a previđa se da bi mogla da traje oko dve godine.

Tači i bivši zapovednici čekaju OVK čekaju suđenje u Hagu

Početkom novembra sudu za zločine OVK u Hagu, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, predali su se, nakon što im je rečeno da će u suprotnom biti uhapšeni, bivši zapovednici OVK Hašim Tači, Kadri Veselji i Redžep Seljimi, optuženi za ratne zločine nad Albancima, Srbima i Romima u pritvorima OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.

Tači je prethodno podneo ostavku na dužnost predsednika Kosova. Četvrtoopuženog Jakupa Krasnićija istovremeno su uhapsile snage Euleksa.

U prvom pojavljivanju pred sudijom u Hagu, svi su izjavili da nisu krivi. Sud im je odredio pritvor zbog opasnosti da bi mogli uticati na svedoke, ometati sprovođenje pravde, pobeći ili ponoviti krivično delo.

Tužioci su najavili da će za suđenje Tačiju i saoptuženima biti spremni u septembru 2021, a odbrana tvrdi da proces ne može početi pre leta 2022.

Najvažniji događaji na političkoj sceni Srbije u 2020. (POGLEDATI GRAFIKU U NASTAVKU)