Dogodine probe metalurških agregata

Zato ne čudi što se pozivu borske kompanije da obiđu gradilište odazvalo sedemdesetak Borana, svih uzrasta, počev od penzionera – nekadašnjih radnika kombinata bakra do najmlađih – onih koji su tek u osnovnoj školi. Razlozi i motivi za posetu različiti.

Maleni Dimitrije postiđen nije želeo da govori „za novine“, a došao je, kako umesto njega odgovara otac Saša Ilić, koji inače radi u Topionici, da vidi gde to njegov tata radi. U grupi posetilaca bilo je mnogo penzionera RTB Bor, rudara, topioničara… Rudarski penzioner Đura Ivanović, sada davne 1950. kao šesnaestogodišnjak, počeo je radni vek na aglomeraciji u Topionici.

– Možete li zamisliti da se tada sve radilo na „o-ruk“ i „na leđa“. Nije bilo nikakvih mašina, samo nekoliko kranova i nekoliko peći. Nisu bila zaštitna sredstva, ako nađeš krpu, izbušiš rupu i provučeš ruku – to su nam bile rukavice. Ono nekada i sada je neuporedivo. Ovo sada je pravi raj – upoređuje nekad i sada Đura Ivanović.

– Ovo je veliki objekat i savremena tehnologija koji se gradi za budućnost, u kome će da rade naši sinovi, unuci i praunuci – kaže Živko Mladenović, koji je u Topionici radio od 1961. do 1993. godine. Svoj radni vek Despot Stojanović proveo je u FOD-u, pa ne postoji kutak u kombinatu bakra koji ne poznaje.

– Ovde nisam sišao od 1990. godine, kada sam otišao u penziju. Sve se promenilo hiljadu odsto. Ovo je za mene istorijsko iskustvo, nisam mogao ni da zamislim da je sve zaista tako – podelio je svoje utiske sa novinarima Stojanović.

Direktor Topionice i rafinacije bakra, Boban Todorović ovoga puta preuzeo je na sebe ulogu vodiča, vodeći svoje sugrađane koji su došli da vide u kojoj fazi se nalazi najveći ekološki projekat na Balkanu, ali i u Evropi. I stručno I detaljno objasnio je prednosti odbrane tehnologije koja je „bolja od drugih zato što ima visok stepen iskorišćenja na metalu i sumporu od 98,50 procenata“ i otkud ovi epiteti najveći i najbolji.

– Drago mi je što je došlo preko 70 naših Borana, koji su se lično mogli uveriti da radovi odmiču. To je njihov projekat i ovo što radimo je u interesu zdravlja i prosperiteta građana Bora, ali i Srbije. Veoma smo zadovoljni što će Srbija dobiti najbolju dostupnu tehnologiju u proizvodnji bakra, a ono što je takođe važno je da uvek stavljamo zdravlje radnika i građana ispred profita koji treba da ostvari kompanija. Ovaj projekat radiće po najstrožim svetskim standardima u oblasti emisije i imisije sumpor-dioksida u atmosferu, kao i otpadnih voda u vodotokove. Završetak projekta očekujemo iduće godine u ovo vreme, kada bi trebalo da budu hladne i tople probe metalurških agregata, a krajem godine i početak proizvodnje. Prerađivaćemo 400.000 tona koncentrata godišnje i dobijaćemo 80.000 tona katodnog bakra iz svežih sirovina, kao i 400.000 tona sumporne kiseline. Nakon završetka ovog projekta nastavićemo i druge prateće – potpunu modernizaciju elektrolize, gde ćemo primeniti novu tehnologiju u rastvaranju katodnog bakra, kao i novu tehnologiju u dobijanju zlata, srebra, platine i paladijuma – poručio je Todorović, dok je direktor Projekta rekonstrukcije topionice i izgradnje nove fabrike sumporne kiseline Dragan Marinković posebno naglasio činjenicu da više neće biti tehnoloških gasova na dimnjaku, već će svi gasovi iz fleš-peći i konvertora odlaziti na preradu u fabriku sumporne kiseline. Ova specifična ekskurzija podrazumevala je i obilazak odeljenje livenja, odakle „izlaze“ anode teške 235 kilograma, kao i gradilišta nove fabrike sumporne kiseline koja će, prema rečima Todorovića, zbog drugačije tehnologije biti bolja od stare, jer će preko sistema duple katalize imati veće iskorišćenje sumpora, čak 98,50 odsto. A kako ovaj projekat „ide“ brže od projekta topionice, očekuje se da će prvi biti završen.

Inače, sa prvim radnim danom u ovoj nedelji, a posle dvonedeljnog zastoja zbog remonta topioničkih agregata i stare fabrike sumporne kiseline, pogoni su pušteni u rad. Ovo je bio poslednji veliki remont topionice bakra, počela je da radi 1961. godine, a iduće godine će startovati nova topionica, čija je gradnja u toku. Remont je uposlio oko 300 radnika, kako iz Basena tako i 25 različitih firmi, ugrađeno je više od 800 tona vatrostalnog materijala na metalurškim agregatima i ovogodišnji vredan je 40 miliona dinara i 320.000 evra. Paralelno sa remontom u Topionici, okončan je i remont u Fabrici sumporne kiseline, koja je takođe počela da radi.

– Trenutno je na gradilištu nove topionice uposleno preko 300 radnika svih profila, od kojih 200 u neposrednoj proizvodnji i 120 u obezbeđenju gradilišta i nadzoru. Nakon završetka remonta u Topionici, obavićemo obuku svih naših ljudi koji će raditi u budućoj topionici. Obuka će biti u dva stepena – teoretska na Tehničkom fakultetu u Boru i na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, kao i obuka najboljih polaznika u nekoj topionici bakra u Evropi. Uporedo sa tim, radimo i projekte flotacije šljake i prečišćavanja svih otpadnih voda. Iduće godine u ovo vreme očekujemo završetak rekonstrukcije topionice i izgradnje nove fabrike sumporne kiseline, kada će početi hladne i tople probe svih metalurških agregata i njihovo testiranje – pojašnjava Boban Todorović. Od čelnog čoveka saznajemo da je vrednost „nove topionice“ preko 200 miliona evra. S obzirom da su dosad ugovoreni radovi vredni 223 miliona evra, tačna vrednost investicija znaće se po završetku svih projekata koji se trenutno rade, ali se očekuje da neće preći pomenutu sumu, kaže Todorović.