Dogovor Adžića i Gligorova

Mihal Ramač: bilo je to 1992. (04)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1992 – Treća Jugoslavija“ u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2012. godine, najzanimljivije delove iz autorovih zapisa objavljujemo kao feljton.

 Ministar inostranih poslova Srbije Vladislav Jovanović ocenjuje da je priznanje preuranjeno i da komplikuje jugoslovensku krizu. Pošto Srbija nije država, preporuke i savete šefa njene diplomatije ne uzimaju za ozbiljno ni u Moskvi ni drugde.

Vremena su teška, ali ne manjka lakrdijaša. Vojislav Šešelj otputovao je u februaru u Madrid da traži kralja za Srbiju. To je izvesni Aleksis Anžujski, rođen u Zairu kao Aleho Brimijer. On tvrdi da je njegova majka unuka Nikolaja Drugog i predstavlja se kao Aleksej Drugi Romanov Dolgorukov. U Belgiji je svojevremeno osuđen na 18 meseci zbog lažnog predstavljanja, ali šef srpskih radikala ne veruje stranim sudovima. Šešelj izjavljuje: „Pokušaćemo da zajedno s princem izbavimo glavu cara Lazara, koja se nalazi u Turskoj. Ako on to uspe, biće srpski kralj“. Po povratku iz Španije, ismejan od evropske bulevarske štampe, Šešelj tvrdi da je ispitivao mogućnosti da princ ekonomski i finansijski pomogne Srbiji. S princom i mnogim svetskim biznismenima navodno je razgovarao o zakupu Ratnog ostrva i osnivanju bescarinske zone na obalama Dunava.

Vlada u Skoplju 22. januara saopštava da povlači delegate iz Skupštine SFRJ, jer je „donošenjem novog ustava Republika Makedonija ustanovljena kao suverena, samostalna država čiji je suverenitet nedeljiv, neotuđiv i neprenosiv“. Narednih dana stižu vesti da neke jedinice JNA odlaze iz Makedonije, čija vlada je u međuvremenu utvrdila Predlog zakona o formiranju makedonskih oružanih snaga. Na srpsko-makedonskoj granici poslednjih dana januara uvedena je policijska i carinska kontrola. Beograd tvrdi da je reč o iznuđenom i recipročnom potezu, pošto je makedonska strana prva uspostavila granični režim. Ministar informacija Makedonije Martin Trenevski optužio je JNA da se povlači „bezobzirno i brutalno“, ostavljajući za sobom uništene bolnice i opljačkane apoteke. Makedonski mediji objavljuju snimke demoliranih kasarni i drugih vojnih zgrada iz kojih je odneto sve što se moglo, uključujući i elektroinstalacije i kvake s vrata i prozora. Tzv. Predsedništvo SFRJ tek 13. februara donelo je odluku o privremenom dislociranju jedinica i ustanova JNA iz Makedonije. Makedonski predsednik Kiro Gligorov i Blagoje Adžić postigli su dogovor

da se vojska povuče iz Makedonije do 15. aprila. Oružje i oprema teritorijalne odbrane ostaju Makedoniji. Oficirima je dat rok od dva meseca da se opredele hoće li otići ili prihvatiti vojnu službu u novoj državi.

Izvesni Džon Kenedi, predstavljen kao bivši kandidat za britanskog poslanika, proglašen je počasnim građaninom Topole. Odbornici procenjuju da je dotični doprineo prodiranju u svet istine o Srbiji i da je to donelo bolji život građanima opštine.

Svetom liturgijom u Sabornoj crkvi u Beogradu na Sretenje, koju su služili patrijarh Pavle i mitropolit novogračanički Irinej, obeležen je kraj raskola koji je trajao 29 godina i potvrđeno je pomirenje Slobodne crkve u dijaspori sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) u otadžbini.

Na vanrednoj sednici Skupštine Srbije 27. februara poslanicima je o složenoj situaciji u zemlji i šire govorio Slobodan Milošević. On je optužio međunarodnu zajednicu da se, onemogućavanjem kontinuiteta Jugoslavije, na nedopustiv način meša u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje. Na primedbe opozicije da on sam odlučuje o državnoj politici, ne konsultujući Skupštinu i druge organe, predsednik odgovara: „Nemam nameru da tu nešto menjam“. Poslanik Antonije Isaković je oduševljen: „Ponosni trebamo biti na našeg predsednika, koji je odgovarao i nastupao kako nijedan predsednik nije, odgovarao je precizno kao britka sablja“. Skupština je tog dana donela odluku o formiranju zajedničke države s Crnom Gorom. U toj republici 1. marta održan je referendum na kojem se traži odgovor na pitanje: „Da li ste za to da Crna Gora, kao suverena republika, nastavi da živi u zajedničkoj državi – Jugoslaviji, potpuno ravnopravna s drugim republikama koje to budu željele?“ Glasalo je 66 odsto birača. Glas za Jugoslaviju dalo je 96 odsto njih. Titograđani su izglasali da se njihovom gradu vrati ime Podgorica. Ivangrađani su se opredelili za nekadašnji naziv Berane. Građani Srbije nisu imali priliku da se izjasne žele li zajedničku državu.

Istovremeno s crnogorskim održan je referendum u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac. Tri opštine imale su tada 120 hiljada stanovnika, od toga 70 hiljada Albanaca. Referendumsko pitanje glasilo je: „Da li ste za teritorijalnu i političku autonomiju Albanaca… s pravom priključenja Kosovu“. Referendum je navodno bio organizovan spontano, bez učešća partija. Glasalo se po ugostiteljskim objektima i kućama. Vlast nije reagovala, sve je prošlo bez incidenata. Organizatori su procenili da je glasalo 96 odsto od približno 45 hiljada birača. Svi su zaokružili pozitivan odgovor.

Nastavlja se