Dogovor ili štrajk prosvetara u oktobru

Iako su njihovi zahtevi identični onima koje je pre nekoliko dana iznela Unija sindikata prosvetnih radnika, tri sindikata neće učestvovati u protestu koji je Unija najavila za 1. septembar.

– Podržavamo svaku sindikalnu aktivnost i očekujem da će se svi sindikati relativno brzo okupiti jer imamo iste zahteve. „Nezavisnost“ će, kao i dosad, inicirati zajednički nastup. Međutim, to ne znači da ćemo protestovati 1. septembra, jer za to nismo spremni. Ako ne bude pomaka u razgovorima sa Vladom, spremamo ozbiljan štrajk za oktobar – kaže za Danas Tomislav Živanović, predsednik GSPRS „Nezavisnost“.

I Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, smatra da sindikati treba da deluju jedinstveno, napominjući da takva saradnja postoji sa „Nezavisnošću“ i SRPS-om, a da je Unija samostalno zakazala protest za 1. septembar. Ona misli da nije dobro štrajkovati prvog dana školske godine, jer je to svečani dan za sve đake, što je i obrazloženje zašto ne podržavaju Unijin protest.

U Uniji, međutim, misle suprotno: katastrofalno loš Nacrt zakona o platama zaposlenih u javnom službama, plate prosvetnih radnika niže za 17 odsto ispod republičkog proseka i propisi koji prete da ostave veliki broj zaposlenih bez časova, dovoljni su razlozi da članovi ovog sindikata 1. septembra drže skraćene časove od po 30 minuta i iskažu svoje nezadovoljstvo na ulici.

– Nacrt zakona o platama zaposlenih u javnim službama ne samo da nema veze sa onim što smo tražili već ćemo ostati i bez onoga što imamo. U zakonu se govori da će prinadležnosti kao što su prevoz, jubilarne nagrade i dodaci na plate biti isplaćivani ako bude sredstava, a znamo da za prosvetu nikad nema novca, što implicira da ga neće ni biti. Tražili smo da prosvetni radnici budu izjednačeni sa zaposlenima u drugim javnim službama, da budemo jednaki u nemanju, a dobili smo zakon sa tri kategorije zaposlenih i gde svaka od njih ima drugačiju minimalnu cenu rada. U prvoj, najsiromašnijoj grupi, jesu prosveta, zdravstvo, socijala i kultura, u drugoj su vojska i policija, a u trećoj BIA, Skupština Srbije i sudstvo… dakle, po onoj dečjoj pesmici „Sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada“ – komentariše Jankovićeva.

Tomislav Živanović smatra da se iz pomenutog nacrta zakona „vidi jasna diskriminacija prosvetnih radnika“, zbog čega su tražili izuzimanje obrazovanja iz tog dokumenta.

Sindikalci sutra treba da se sastanu sa premijerkom Anom Brnabić, a jedna od tema biće i ovaj zakon, od koga Brnabićeva, kako je rekla, ne odustaje. Ona je istakla da je prosveta prvi sektor u kojem treba da bude sproveden sistem ocenjivanja kvaliteta i učinka, kako bi najbolji bili nagrađeni.

– Čuli smo tu izjavu i pitamo se po kojim kriterijumima će ljudi biti rangirani i nagrađivani. Da li će to biti ocene nastavnika? Škole i nastavnici rade u vrlo različitim uslovima, sa različitim učenicima, tako da je veoma delikatno izmeriti to o čemu premijerka govori. Ako se odluka o tome ko radi kvalitetno, a ko ne prepusti direktorima škola, biće veoma problematično – kaže Valentina Ilić.

Do proseka za 21 godinu

Jasna Janković očekuje da na sutrašnjem sastanku čuje kakav je plan Vlade što se tiče povećanja plata zaposlenima u obrazovanju. Ona podseća da je u novembru prosek zarada u prosveti bio 12 odsto ispod republičkog proseka i da je u međuvremenu dostigao 17 odsto, te da će, ako se bude išlo sadašnjom strategijom da obrazovanje dobije procenat više od ostalih, biti potrebna čak 21 godina da prosvetni radnici dostignu prosek Republike.