Dojče vele: KPJ- epohalni projekat koji su upropastile nezrele i pohlepne elite

Pre tačno sto godina, na kongresu održanom u Beogradu od 20. do 23. aprila 1919, predstavnici socijaldemokratskih stranaka i organizacija iz Srbije, BiH, Hrvatske i Slovenije odlučili su da osnuju Socijalističku radničku partiju Jugoslavije (komunista),  kasnije preimenovanu u Komunistička partija, odnosno Savez komunista Jugoslavije.

Tako je, svega nekoliko meseci od ustanovljenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (decembra 1918) jugoslovenska ideja dobila i stranačko-političku fizionomiju, doduše, obojenu u crveno, navodi DW.

Usponi i padovi pratili su KPJ tokom čitave njene istorije i, na kraju, doveli do neslavnog kraja natopljenog krvlju. Ratovi vođeni na teritoriji bivše SFRJ devedesetih godina – pljačkaški i ekspanzionistički  do srži – direktna su posledica nesposobnosti komunističkih vlastodržaca da se izdignu iznad uskih parohijalnih interesa i zemlju povedu u vekovima očekivano pridruživanje porodici slobodnih i demokratskih naroda i država, dodaje se u kolumni.

Autor navodi i da su osvojivši vlast „autentičnim spojem oslobodilačke borbe i socijalističke revolucije“ jugoslovenski komunisti posle 1945, a naročito nakon raskida sa Staljinom 1948, otpočeli opsežan modernizacijski i emancipatorski poduhvat koji je od zaostale, ratovima razorene i iznemogle napravio relativno razvijenu zemlju koja je u međunarodnim okvirima uživala svojoj veličini nesrazmeran ugled i poštovanje.

Neporeciva je, naime, činjenica da su jugoslovenski komunisti predstavljali jedinu snagu koja je porazila dva najveća zla dvadesetog veka: i Hitlera i Staljina, ističe se u tekstu.

Kao po njemu „najbitnije korene propasti jugoslovenske ideje“ autor navodi i nezrele elite, dominaciju kolektivističkog nad slobodom emancipovanog pojedinca i „manje ili više svesnu zamena teza u kojoj su relativne slobode (putovanje, radničko samoupravljanje) smatrane demokratijom“.

Takozvana „partijska država“ (partitokratija) koju su patentirali jugoslovenski komunisti i danas je bolest od koje boluju bezmalo sve nekadašnje republike, ocenjuje se.

Koluminista navodi da „zbog svega toga nije bilo teško napraviti sistem u kojem je vlast centralizovana i, u ličnosti Tita, otelotvorena u jednom pojedincu“.

Uveren u sopstvenu nepogrešivost, Tito nije trpeo prigovore – pogotovo ne kritiku – i okružio se intelektualno, politički i moralno inferiornim poslušnicima koji su čekali njegov odlazak da bi od sebe načinili šerife u svojim etnički omeđenim feudima, piše kolumnista DW-a ali i dodaje da je kritika i otpora bilo i u njegovo doba.

Burna istorija KPJ/SKJ je možda najbolja potvrda teze da se u slučaju Jugoslavije kao zajednice srodnih naroda i slične prošlosti radilo o epohalnom projektu koji je, naročito u poslednjim godinama postojanja, poveren pohlepnim, nezrelim, nesposobnim i vlastoljubivim elitama, ili, tačnije, uzurpiran od njih, u nedostatku demokratskih mehanizama.

Sve to je vodilo direktno u krvavi pir devedesetih godina prošlog veka, čiji su inspiratori, kreatori i kolovođe u mnogima od novonastalih drža