Dojčinović: Ugled Filološkog je narušen, akreditacija prioritet

“Afere su proizvod odsustva zakonske regulative, zastarelih i novom zakonu neprilagođenih akata, ali isto tako i odsustva dobre volje da se problem reši u kući. Ne da se zataška, već da se reši, pa je neprekidno iznošenje bezbrojnih detalja u vezi sa plagijatima, zapošljavanjem i isplatama honorara stvorilo atmosferu nepoverenja i otvorilo polje agresivnih napada i straha. Ima mnogo tvrdnji koje treba proveriti i optužbi koje valja dokazati dok nepoverenje i strah samo rastu. Vidim da se često pominje nekakvo smirivanje u retorici sadašnje uprave i Rektorata. Nemojmo se varati, toga nema. Možda spolja deluje mirno, ali taj privid je u stvari posledica opšte nesigurnosti”, kaže u intervjuu za SEEcult.org, Biljana Dojčinović.

Prema njenim rečima ugled Fakulteta koji je ozbiljno narušen ne može se vratiti bez sistemskih rešenja  – stvaranja i poštovanja regulative, poštovanja dobre akademske prakse, međusobnog poštovanja među kolegama, i poverenja.

“Ovako kako sada stvari stoje, daleko smo od toga”, ističe ona.

Prema njenim rečima prioritet bi trebalo da bude akreditacija kojom odmah treba da bude stvoren evropski i svetski relevantan fakultet koji je prosvetna, naučna i kulturna ustanova svoje zemlje.

“U akreditaciji moramo da se uskladimo sa zahtevima strategija obrazovanja, a neki od tih zahteva naizgled ne odgovaraju humanistici – u stvari, treba raditi na novim zahtevima i izazovima. Na primer, ova strašna prethodna godina nečemu nas je ipak naučila. Bez savremenih informacionih tehnologija nemamo budućnost. Ali, sada pouzdano znamo da ne možemo delati samo u virtuelnom prostoru, nikako. Zato je među prioritetima i sređivanje prostora koji je sjajan ali zapušten i neprilagođen potrebama ovog velikog fakulteta”, smatra Dojčinović.

Ona smatra da je postojeći akademski sistem podstiče anksioznost, jer “zahteva stalno dokazivanje i potvrdu ne samo sredine, već komisija i mentora”.

“Oni mogu  biti, ali nisu uvek, dobronamerni. Teško je promeniti taj sistem, ali ću raditi na tome da se na Filološkom fakultetu svaki student, saradnik i nastavnik, od istraživača pripravnika do vanrednog i redovnog profesora, osete slobodnim u svom radu i iskazivanju stava. Jedini kriterijum mora biti rad, kvalitet tog rada i posvećenost poslu”, rekla je Dojčinović, odgovarajući na pitanje ukoliko bi bila izabrana za dekanicu šta bi promenila na Fakultetu.

Biljana Dojčinović jedna od osnivačica Centra za ženske studije u Beogradu i Indok centra Asocijacije za žensku inicijativu.

Bila je glavna urednica časopisa za feminističku teoriju Genera (2002-2008). Od 2009. do 2013. bila je članica Upravnog odbora COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture.

Od 2011. godine rukovoditeljka je istraživačkog projekta Knjiženstvo – teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. godine. Glavna je urednica časopisa za studije književnosti, roda i kulture Knjiženstvo.