Dojenje na javnom mestu još uvek tabu

Čak 20 procenata ispitanica koje nisu dojile bebu na javnom mestu izjasnilo se da ih je stid sprečio da doje u javnosti, isto toliko misli da se to radi samo kod kuće u intimnoj atmosferi, dok deset odsto mama nije dojilo javno jer nisu želele da se drugi osećaju neprijatno.

Iako na prvi pogled, podatak da je oko 70 % majki dojilo u javnosti, ohrabruje, postoji još mnogo prostora za napredak, kaže Jovana Ružičić iz Centra za mame.

„Oko 40% mama je dete dojilo isključivo u parku, gde očekivano boravi puno mama i dece. Broj njih koji su dojile na drugim javnim mestima poput restorana, pošte, banke, bioskopa, muzeja… je neznatan, te možemo da zaključimo da je za veliku većinu mama dojenje na javnom mestu ipak rezervisano isključivo za mesta koja su društveno prihvatljiva za dojenje i gde se to očekuje’’.

Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na osnovu anonimne ankete kojom je obuhvačeno gotovo 2000 mama iz Srbije kako bi se bolje razumela iskustva mama i dobila kompletnija slika o dojenju u javnosti, kao deo inicijative Beba bira gde, koju je pokrenula Rosa.

Rosa podrška dojenju usmerena je na podizanje svesti i edukaciju javnost upravo na važnost dojenja kako bi se mamama pružila neophodna podrška, sve u cilju da se broj dojenih beba u Srbiji poveća i oslanja se na Nacionalni program podrške dojenju koji je usvojila Vlada RS.

,,Čak 90 odsto mama misli da dojenje u javnosti nije adekvatno podržano od strane šire zajednice, dok je dve trećine mama koje nisu dojile bebu osećalo da je njihovo kretanje bilo ograničeno jer su dojile samo kod kuće. Brojka na čijem menjanju treba najhitnije raditi je svakako 30% ispitanica koje nisu dojile na javnom mestu zato što im je bilo neprijatno i stidele su se.

Te brojke pokazuju da je čak trećina mama u periodu kada je trebalo da slušaju sebe i svoju bebu, više pažnje obraćale na okolinu i na to šta okolina misli.’’, zaključuju iz Centra za mame.

Nacionalna istraživanja pokazuju da se samo 12,8 procenata dece u Srbiji isključivo doji do šestog, dok je 47,2 procenata dece uzrasta 0–5 meseci pretežno dojeno. Da bi se povećao broj dojenih beba treba da se poveća broj mama koje doje, slobodno, bez osećaja stida i straha, jer beba bira gde. Važno je da dojenje bude deo nacionalnih strategija, da mame pričaju o dojenju, da se međusobno podržavaju, važna je podrška društveno odgovornih kompanija kao i javne ličnosti koje podržavaju dojenje.

Kada znamo da je majčino mleko jedina hrana za bebu koja donosi isključivo dobre stvari za mamu i bebu, da sadrži hranljive i lekovite sastojke za rast i razvoj deteta, da je dojenje dobro i za mamu, onda ne postoji razlog da dojenje bude „tabu” tema ni na jednom mestu.