Dojenje na javnom mestu još uvek tabu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da li zato što sam odrastao medju „ruralcima i primitivcima“, u selu gde je dojenje bilo najprirodnija stvar na ovom svetu a ne momenat za egzibicionizam i bolesna umišljanja, za mene je prizor majke i deteta koje se hrani životom preko mamine dojke, predstavlja najčedniju sliku majke, /od kojih smo svi postali/ i njenog čeda. Toliko rasprave oko nečega što bi trebalo da se podrazumeva?! Zamislite, simpozijum ili, možda, referendum sa pitanjem, „da li dozvoliti ili ne dojenje na javnom mestu“?! Da li smo mi svi, ovako, kompletno pukli, da li smo svi za neku kliniku ili neko nameće ovu temu kako bi lečio neke svoje unutrašnje frustracije? Mislim da bi ljudi, koje uznemiri ovakva scena, morali da odu na razgovor kod ljudi koji se bave pitanjima duše i objasne stručnjacima šta njih, konkretno, uznemirava, šta im remeti duševni mir u ovom „dekadentnom“ činu? Zamislite „bezobrazluk“ deteta kome je palo na pamet da se hrani na javnom mestu?!

2. Moja beba je bila toliko zahtevna kod hranjenja da nema tog stida i tabua koji me je sprecio da je podojim kad njoj to treba. To je toliko ocigledno da bilo kome da je bilo neprijatno, uglavnom je bilo neprijatno zbog njih samih, a ne sto su, realno, u prisustvu gladne bebe. I to u pocetku. Posle treceg dojenja, vise niko ne obraca paznju.

3. Ovo je postala tabu tema kada su mediji rekli da je tabu tema. Pre toga niko nije pravio problema.

4. Ovo može biti „tabu“ samo onima, kojima istresanje nosa, prstima na sred ulice nije „tabu“-primitivcima.

   1. Protiv. Na sta to lici vaditi sise gdegod vam padne na pamet. Sta umisljate, valjda se znaju neke norme civilizovanog ponasanja.