Dok birate ili čekate buket 8. marta – setite se poražavajuće statistike

Kada ovih dana budete birali ili očekivali bukete, čokolade i nešto originalnije, sa sve mašnicama i srcima, osvrnite se oko sebe i setite da su gotovo dve trećine žena u širem regionu Balkana doživele neki oblik nasilja. Rezultat: više od tri miliona žena koje nose fizičke i psihičke posledice od čega se modrice mere milionima, frakture, potresi mozga i opekotine stotinama hiljada, a pobačaji i neželjene trudnoće desetinama hiljada.

Upravo pred Dan žena, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) objavila je regionalno istraživanje „Dobrobit i bezbednost žena“. Podaci su iz 2018. godine, a odnose se na nasilje nad ženama i devojčicama na teritoriji Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Srbije i Kosova, uključujući i Moldaviju i Ukrajinu. Nalazi su, u najmanju ruku, poražavajući, kako za nacionalne institucije, tako i za društvo u celini.

Gotovo 70 procenata ili 16 miliona žena sa teritorije pokrivene istraživanjem doživelo je neki oblik nasilja. Oko 45 procenata naših poznanica, komšinica, rodbine, žena koje viđamo u prolazu, žrtve su seksualnog uznemiravanja, a njih pet miliona je fizički ili seksualno zlostavljano od strane partnera.

„Zastupljenost nasilja nad ženama u regionu je tolika da je neophodna politička akcija. Brojke su tolike da su neprihvatljive s ljudske tačke gledišta, ali i sa gledišta bezbednosti i stabilnosti, kao i ekonomskog i socijalnog stanja naših društava“, kaže generalni sekretar OEBS Tomas Greminger.

Najzastupljeniji vid nasilja nad ženama na Zapadnom Balkanu, ali i šire, jeste psihičko zlostavljanje koje nad njima vrše njihovi partneri. Tako je čak 60 procenata ispitanica potvrdilo da je partner kontrolisao njihovo ponašanje, ekonomski ih zlostavljao ili ucenjivao kroz decu.

Problem i EU i Zapadnog Balkana

Kad svojim najbližima poželite srećan Dan žena uz nezaobilaznu frazu da njihov Dan nije samo 8. mart već svaki dan u godini, setite se i činjenice da nasilje nad ženama ne bira ni mesto, ni vreme, ni socijalni ili ekonomski status, ni godište, pa ni to pa ni to da li živite u Evropskoj uniji ili ne.

I dok se mnogi pozivaju na „balkansku tradiciju“ nejednakih odnosa muškaraca i žena, u OEBS-u naglašavaju činjenicu da nema velikih razlika u odgovorima dobijenim prošle godine od 15.000 ispitanih žena sa Zapadnog Balkana iz Ukrajine i Moldavije, u odnosu na podatke dobijene 2014. godine od 42.000 građanki zemlja-članica EU.

Na nivou 28 zemlja-članica jedna od tri žene pretrpela je neki oblik nasilja, njih deset procenata doživelo je seksualno nasilje, a svaka peta je žrtva fizičkog ili seksualnog nasilje od strane partnera.

„Podaci su toliko mračni da je očigledno bilo kom političaru da je neophodno krenuti u akciju. Ne govorimo to zbog ispunjavanja standarda EU, već zbog ukupne bezbednosti, ekonomije, socijalnih i ljudskih pozicija“, navodi Tomas Greminger.

Velike razlike nema ni u broju onih žena koje su spremne da prijave nasilje, pa čak i kad je silovanje u pitanju. Dok je prosek u zemljama EU oko 14 procenata, manje od deset odsto žena žrtava nasilja u Srbiji i BiH je spremno da počionioce prijavi vlastima. Razlozi za to mogu se naći u nepoznavanju sopstvenih prava, nepoverenju u institucije ili u tradicionalnom načnu obrazovanja i razmišljanja.

Umesto buketa za 8. mart – pažnja

Samo zakonodavstvo u oblasti prevencije i zaštite nasilja nad ženama, a posebno njegova primena, ono je na čemu se u OEBS-u insistira nakon objavljivanja tih podataka. Za tim, kažu, postoji potreba, kako na Zapadnom Balkanu, tako i u Evropskoj uniji.

„Izveštaji daju sve potrebne podatke i više nedozvoljavaju izgovore političarima i svima onima koji donose odluke. Mora se obezbediti odgovarajuće zakonodavstvo, obučiti policija i pravosuđe, ali se i kroz obrazovanje mora podići svest žena i devojčica o njihovim pravima i podršci koju mogu dobiti u slučaju nasilja“, navodi generalni sekretar OEBS-a Tomas Greminger.

U Evropskoj uniji je do 1990. godine nasilje nad ženama uglavnom podrazumevalo „privatnu stvar“ u koju se država nije mnogo mešala. U poslednje tri decenije u zemljama-članicama insistira se na zaštiti osnovnih prava kao prioritetu zakonodavstava i državnih politika. Danas gotovo dve trećine ispitanih žena u BiH i Srbiji jasno poručuju nasilje u porodici nije samo privatna stvar. Pored institucionalne podrške žene žrtve nasilja sa Zapadnog Balkana traže i nekoga ko će im pružiti osnovnu ljudsku podršku.

„Nekoga sa kim ću da pričam i odlučim šta ću da radim dalje sa svojim životom i odnosom u kojem se nalazim“, navodi se među odgovorima koji su stigli od žena iz regiona.

„Bilo me je sramota da priznam da se to dešava meni“, odgovor je koji sam dobila od jedne od najinteligentnijih i najsnažnjih žena koju poznajem. I zato sledeći put, umesto buketa ruža, ženama oko sebe poklonite pažnju. To je često najdragocenije što možete dati i dobiti.