Prošlo je tačno tri decenije od potpisivanja mirovnog sporazuma između Izraela i Egipta, koji je usledio nakon mirovnih sporazuma potpisanih prethodne godine u Kemp Dejvidu. Za neke, pre svega u Egiptu, to je trenutak za žaljenje, a ne proslavu. Smatraju da je to možda veliki dan za Izrael, ali ne za Egipat, Arape, Palestince, i ukazuju da je većina Egipćana danas protiv tog sporazuma.
Pre tri decenije, Izrael je pristao da se povuče sa Sinajskog poluostrva koje je okupirao 1967. U zamenu za potez Izraela, Egipat je pristao da demilitarizuje oblast i normalizuje odnose sa Izraelom. Obećanja o sveobuhvatnom mirovnom sporazumu za celi Bliski istok veoma brzo su „pala u pesak“, dok je Egipat, od lidera u arapskom svetu pretvoren u pariju, tvrde egipatski analitičari. Nedavna izraelska ofanziva u Gazi pokazala je koliko je dogovor oslabio Egipat. „Glavna briga za Egipat trebalo je da bude održanje sporazuma, ali i istovremeno ne dopustiti da on postane prepreka da se zauzme oštriji stav protiv izraelskih akcija i agresija“, kaže Ahmed Maher, bivši egipatski diplomata, koji je radio na izradi sporazuma pre 30 godina.
Profesor Mustafa Kamel al Sajed, sa američkog univerziteta u Kairu, smatra da „kada je Izrael povredio svoje obaveze iz ugovora izvođenjem vojnih akcija na egipatskoj granici, narušio svoje obaveze prema Palestincima i one navedene u međunarodnom zakonu, Egipat je imao dobar argument da ponudi jaču podršku Palestincima“.
Za Izrael je, međutim, ovaj događaj veoma bitan budući da je tada prvi put arapska nacija priznala jevrejsku državu. Ministarstvo inostranih poslova, lokalne akademije i kulturni centri organizovali su brojne događaje tim povodom. Egipat, s druge strane, dan provodi bez fanfara i vatrometa.
Razloge za ćutnju Egipta, Emad Gad, šef izraelskog odseka u Al Ahram centru za političke i strateške studije u Kairu, nalazi u najnovijem razvoju političkih događaja u Izraelu nakon parlamentarnih izbora. „Proslava za koga? pitaju se građani Egipta. „Za ubistvo Palestinaca, za Libermana i Netanjahua“?
Dolazak vlade Likuda koju predvodi Benjamin Netanjahu u Izraelu, uključujući i konzervativnog Avigdora Libermana, mogućeg šefa diplomatije, unosi novu zabrinutost za stabilnost. Liberman je nedavno rekao da bi egipatski predsednik Hosni Mubarak trebalo da ide „u pakao“ i predložio bombardovanje nasipa kod grada Asvana, kako bi se Egipat potopio u vodama Nila. Ovakav jezik „ne čini Izraelce dobrim partnerima u budućnosti“, priznaje bivši egipatski diplomata Ahmed Maher.
Pre tačno trideset godina, tadašnji izraelski premijer Menačem Begin, koji je važio za jastreba među jastrebovima, sklopio je mir sa najvećim neprijateljem zemlje. Sprazum između Izraela i Egipta, koji su potpisali Begin i njegov egipatski kolega Anvar Sadat u Kemp Dejvidu, bio je redak događaj: trenutak iskrene nade u istoriji Bliskog istoka.
Tri decenije posle, drugi lider Likuda sa jednako nesalomljivom reputacijom sprema se da stupi na kormilo izraelske vlade. Hoće li Netanjahu, koji je pre dava dana delovao naročito pomirljivo, biti izraelski lider koji će zaključiti epohu sklapanja mira sa Palestincima? Netanjov problem je jednostavan, kažu analitičari. Obećao je da će sačuvati Golansku visoravan, Jerusalim kao nepodeljenu prestonicu i uzdržati se od demontiranja naselja na Zapadnoj obali. Ukoliko održi ova obećanja, mir sa Sirijom ili Palestincima biće krajnje moguć. Ukoliko prekrši obećano, njegova koalicija će doživeti krah.
Najveštiji političar, sposoban da mobilizuje izraelsko javno mnjenje i američku moći podršku u korist mira, mogao bi da nadvlada ovu dilemu. Sudeći prema iskustvu ranijeg premijerskog staža Netanjahua pitanje je da li će on biti taj čovek, saglasni su stručnjaci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
