foto Nadica Jakovljev/DanasKorparstvo, odnosno pletarstvo, stari je zanat pred izumiranjem. Dve generacije porodice Bačić – Maker iz Novog Miloševa pletu od pruća sve što im oko vidi i mušterije zamisle, ali treća generacija, po svemu sudeći, zanat neće nastaviti.
Nema vašara, seoske slave ili neke druge slične manifestacije na kojima nisu izloženi proizvodi od pruća koje proizvodi zanatska radnja supružnika Franca Makera i njegove supruge Ane Maker Bačić iz Novog Miloševa.
A oni od vrbovog pruća mogu da ispletu sve što im oko vidi ili mušterije požele.
“Nekada su se najviše tražile korpe za pijacu, ali sada mladi retko idu na pijacu, a i najlon kese i torbe su zamenile staru, dobru, i, na kraju, ekološku, korpu. Zanimljivo mi je da najlakše prodamo skuplje proizvode, kao što su korpe za mačke ili korpe za piknik”, kaže Ana Maker Bačić, koju smo zatekli na vašaru u Bašaidu.
Ana je nasledila zanat od svojih roditelja, a nastavila ga sa suprugom kad su se 1995. godine iz Bosne doselili u Vojvodinu.
Osnovni materijal za njihove proizvode je vrobvo pruće koje donose iz Bosne jer je to pruće mnogo kvalitetnije od ovdašnjeg.
Od pruća prave korpe, nameštaj, igračke, ukrasne predmete i sve to ručno.
Poslednjih godina izgleda da je lakše napraviti proizvod nego ga prodati. Zato u prodaji pomaže kćerka Marina.
“Korona nas je skoro dotukla. Nije bilo manifestacija, vašara, jedno vreme ni pijaca. Tada smo se orijentisali na internet. Ali bavljenje zanatom je neizvesno, zato smo se moj suprug i ja zaposlili, iako bismo voleli da nastavimo porodičnu tradiciju” kaže ćerka Franca i Ane, Marina Gligorijević.
Najmlađi registrovani korpar ima više od 55 godina, a mladih nema ni od korova. Zato je opstanak korparstva neizvestan.
“Dok otac može da plete, proizvodnje će biti, ali i on je već u godinama. Voleli bismo da prenesemo ono što znamo mlađima, onima koji su zaintresovani za ovaj zanat. To bi se moglo ostvariti kroz neki projekat pa se nadam da će možda neko ko je vičan pisanju projekata i konkurisanju za sredstva, prepoznati značaj pletarstva i korparstva i na neki način ga sačuvati“, ističe Marina.
Kaže i kako su postali pravi majstori za tržište.
“ Vojvodina je višenacionalna i naučili smo šta koji narod koji ovde živi voli od pruća. Najviše proizvode od pruća vole Mađari. Odličan nam je period za prodaju uoči katoličkog Uskrsa. Tad se prodaju korpice za jaja, za cveće, a kako je to već proleće, traže se i garniture za bašte. Srbi vole da kupe cegere za pijacu. Slovaci i Rumuni nisu baš posebno zaintresovani. To je sve dobro znati jer mi idemo na vašare, sajmove, manifestacije po celoj Vojvodini i znamo šta treba da ponesemo za prodaju. Jer, zanat danas nije samo nešto napraviti, nego je potrebno znanje da se proizvod i proda“, završava Marina Gligorijević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
