Dok raste sukob između Kine i SAD, Nemačka sprema svoju „kinesku strategiju“

Ipak, ako Nemačka ćuti – potkopava svoje tvrdnje da ima spoljnu politiku „zasnovanu na vrednostima“. U svakom slučaju, Berlinu je teško da ostane podalje od rastućeg sukoba između Kine i Sjedinjenih Država. Da bi ostao na nivou usklađene politike, Berlin priprema novu „kinesku strategiju“.

NOVA NEMAČKA: Nemačka je već gotovo sasvim prekinula svoj privilegovani odnos s Rusijom, a svi oni koji su bili njegovi oslonci, uključujući i dvoje bivših kancelara, Gerharda Šredera i Angelu Merkel, završili su na stubu srama nove nemačke javnosti koja prati liniju nove nemačke vlade.

Od početka ukrajinske krize, Nemačka je veoma brzo optužena za tolerantan odnos prema autokratijama – Kini i Rusiji – zbog svojih ekonomskih interesa.

Tolerisanje autokratske vladare, Nemačka je naplaćivala ekonomskim beneficijama od obe zemlje. Ovu vrstu optužbi, nova nemačka vlada je otklonila tako što je sasvim prekinula svoje odnose s Moskvom, iako je od nje najdirektnije zavisna u snabdevanju gasom.

Da bi se potvrdili kao principijelni i temeljni protivnici Rusije, nemačka vlada i partija zelenih odbacili su sve svoje zelene agende i prihvatili ugalj i nuklearnu energiju. Sada je širom Evrope štampaju nedeljenici na čijim naslovnicama se najavljuju analize „nove Nemačke“.

Na redu je i američko-kineski sukob. SAD očekuju i u tu isti stepen učešće i entuzijazma kao i u odnosima prema Rusiji. Od mandata Donalda Trampa u Beloj kući, tokom kojeg su SAD vodile trgovinski rat protiv Kine, evropske zemlje traže načine da se odvoje od Kine.

Mnoge od tih tarifa ostaju na snazi pod predsednikom Bajdenom. Odnosi između Nemačke i Kine trenutno su intenzivniji nego ikada ranije. Nemačka je daleko najvažniji trgovinski partner Kine u Evropi. Nasuprot tome, Kina je broj jedan ekonomski partner Nemačke u Aziji.

Obim bilateralne trgovine u 2019. iznosio je oko 206 milijardi evra. Nemački izvoz u Kinu iznosio je 96, a kineski izvoz u Nemačku 110 milijardi evra. Većina uvozne robe u Nemačku dolazi iz Kine. Stanje nemačkih direktnih investicija u Kini u 2018. iznosilo je 86,2 milijarde evra.

U izvoznom sektoru, kinesko tržište je bilo je od centralnog značaja za nemačke kompanije, posebno u oblastima automobilske i mašinske industrije, elektrotehnike i hemikalija. Između Nemačke i Kine postoje bliske veze u svim važnim privrednim i industrijskim sektorima.

Saradnja u nauci i obrazovanju i ovde pre svega u obuci specijalista je takođe jedna od žarišnih tačaka saradnje.

MADE IN CHINA: Strategija Made in China 2025, usvojena 2015, fokusira se na deset industrija, uključujući vazduhoplovstvo, brze vozove, električne automobile i proširenje električne mreže. Ovde Kina želi da modernizuje svoje proizvodne kapacitete i zameni uvoz stranih tehnologija sopstvenim inovacijama.

Nemačka privreda je snažno zastupljena u svim sektorima. Strategija stoga predstavlja veliki izazov za nemačku privredu, ali takođe nudi nove mogućnosti zahvaljujući svom fokusu na automatizaciji i digitalizaciji industrije. Kineske i nemačke kompanije često zajedno nastupaju na trećim tržištima. Tako grade 900 kilometara brzu prugu koja spaja mediteransku sa egipatskom obalom Crvenog mora.

Kineski ekonomski rast zasniva se na brzom širenju infrastrukture i visokom stepenu urbanizacije. Stopa urbanizacije je bila oko 60,60 odsto na kraju 2019. i očekuje se da će dostići oko 65,5 odsto do 2025. godine.

Broj tzv. megagradova sa više od 10 miliona stanovnika stalno raste. Ekonomsko odeljenje nemačke ambasade u Pekingu obradi oko 800 do 1.000 pojedinačnih upita poslovnih subjekata svake godine i brine o oko 40 nemačkih delegacija u Kini.

Svake godine se održava i podržava oko 60 sajmova uz finansijski doprinos nemačke vlade. Jasno je da, čak i ako ne dođe do vojne konfrontacije, Evropljani, a posebno Nemci, biće ti koji će trpeti posledice odvajanja od kineske ekonomije što Vašington sada traži, smatra nemački politikolog i ekspert za Kinu Jozef Braml.

Može li Nemačka da izdrži istovremeni sukob na dva fronta, sa Rusijom koji je već u toku i sa Kinom koji se pomalja? Od odgovora na ovo pitanje zavisi ne samo nemačka, nego i evropska budućnost. Nemačka ministarka Analena Birbok početkom avgusta, za vreme boravka u NJujorku, u jeku spora Kine i SAD povodom posete Nensi Pelosi Tajvanu, saopštila je da Nemačka stoji na strani Tajvana.

„Ne prihvatamo kad je međunarodno pravo prekršeno i veći sused napadne svog manjeg kršeći međunarodno pravo“, rekla je ona. Šef odeljenja za Evropu kineskog Ministarstva spoljnih poslova požalio se na njene „lažne komentare“ i optužio ministarku da se meša u unutrašnje stvari Kine. I u Berlinu je predstavnik kineske ambasade kritikovao Federalno ministarstvo inostranih poslova.

Ono zbog čega su Kinezi posebno ogorčeni je poređenje Tajvana sa ruskim ratom.

To nije bila prva diplomatska ljutnja koju je Berbokova izazvala u njenom kratkom mandatu. Bilo protiv Rusije, Turske ili sada Kine: ona voli da koristi oštre, ponekad nediplomatske reči, zbog čega je stekla reputaciju jasne, ponekad „isuviše jasne“ ministarke. NJena izjava odmah je osporena i u samoj Nemačkoj.

Postavljeno je pitanje ko ima koristi od ministarkinih izjava i zašto ih ona uopšte daje? No, Berbokova je, obraćajući se njujorškim studentima, rekla da „izjave Kine o Tajvanu pokreću ozbiljna pitanja“. Sledećeg dana, prilikom svoje prve posete Kanadi, izgledalo je kao da želi da popravi prvobitni utisak, u unapred formulisanim rečenicama ona potvrđuje da se Nemačka drži politike jedne Kine, tj. smatra da je NR Kina jedina suverena kineska država, a ne i Tajvan.

Dopisnik nedeljnika Špigl iz Pekinga, Georg Fanarion, u svom komentaru povodom kinesko-tajvanske krize predlaže da se Nemačka uključi u ovaj sukob, odnosno, za početak „da se pripremi za sukob s Kinom“, čak i po cenu vastitog blagostanja. Ali, Berlin je manje spreman za posledice raskola između Kine i SAD.

Politika i biznis nemaju mnogo vremena da to promene. Fanarion upotrebljava terminologiju za koju je već jasno da u sebi nosi nedvosmilesnu konfliktnost.

On kaže da se Kina ne pridržava „međunarodnih pravila“, a ne „međunarodnog prava“, na čemu Kina i Rusija insistiraju. Pravila su nešto što nastoji da kodifikuje jedna zemlja ili grupa zemalja ili NATO, a pravo je ono što postoji kao sistem UN.

Tako on kaže: „Kina više ne želi da bude sputana važećim međunarodnim normama, što se takođe odražava u reakciji zemlje na ruski rat u Ukrajini – Si je nepokolebljivo lojalan Putinu“. Nemačka je, tvrdi Fanarion, sada u mnogo boljoj situaciji, nego što je bila ranije, za vreme da i amin politike Angele Merkel. „Uostalom, Nemačka i Evropa su malo bolje opremljene za sukob nego što su bile pre nekoliko godina.“

KINESKA I ZAPADNA EKONOMSKA SFERA: Velika očekivanja polažu se na predstojeću kinesku strategiju, koja se trenutno formuliše pod pokroviteljstvom šefice diplomatije Analene Berbok. Ministarstvo ekonomije pod vodstvom Roberta Habeca nedavno je prvi put odbilo Folksvagenove garancije za ulaganja u ujgursku regiju Ksinjang.

Pored toga, Nemačka i EU su jedna drugoj dale niz instrumenata ekonomske politike, kao što su zakoni o lancu snabdevanja ili procedure revizije investicija. Ali to nije dovoljno.

U koalicionom sporazumu između SPD, Zelenih i FDP dogovoreno je da se razvije sistem gde je polazna osnova klasifikacija odnosa sa NR Kinom po dimenzijama partnerstva, konkurencije i sistemskog rivalstva – prema izboru reči u koalicionom sporazumu, koji sledi formulaciju Komisije EU iz 2019. Ovo odražava jasnu promenu u proceni unutrašnjeg razvoja Kine, njenih spoljnih odnosa i nemačko-kineskih odnosa.

Diferenciran i realan pogled, posebno na rizike sve bližih ekonomskih veza sa NR Kinom, počeo je prekasno u Nemačkoj, za razliku od SAD ili Australije, na primer, tvrdi nemački stručnjak Peter Hefele.

Promena je počela tek oko 2015, kad je nekoliko događaja unutar Kine dalo jasne naznake fundamentalne političke preorijentacije zemlje. Više se nije očekivala dalja ekonomska liberalizacija i jačanje privatnih kompanija. Naprotiv, uloga državnih preduzeća ponovo je ojačana, kao i uticaj KP u privatnom sektoru. Rigidni zakoni o NVO jasno su stavljali do znanja da dalju pluralizaciju kontakata sa stranim NVO treba obeshrabriti u korist stroge partijske kontrole.

A agresivne tvrdnje Kine u Južnom kineskom moru bukvalno su zacementirane kao preteča geopolitičkih pomeranja, navodi Hefele.

Fanarion smatra da bi globalizovani svet kakav smo dosad poznavali mogao da se raspadne: na kinesku i ekonomsku sferu u kojoj dominira Zapad, a koje međusobno blokiraju pristup. Ako nemačka kompanija ignoriše ovaj rizik i nastavi da se u potpunosti oslanja na Kinu, to čini na sopstveni rizik.

„Savezna vlada bi trebalo da usmeri svoju energiju na pomoć nemačkim kompanijama da diversifikuju svoje lokacije, dobavljače i izvore sirovina izvan Kine. To se može uraditi kroz finansijske podsticaje ili kroz nove sporazume o slobodnoj trgovini sa partnerskim zemljama istomišljenika.

Posebno bi bilo važno da se tamo postave podsticaji za formiranje novih industrijskih klastera – jer se upravo zbog besprekorne integracije lanaca snabdevanja Kina smatra nezamenljivom lokacijom za mnoge kompanije. Cilj mora biti da se ova prednost reprodukuje na drugom mestu“.

Nemačka se, po svemu sudeći, sprema za još jedan skupi raskid. „Projekat savladavanja krize biće zamoran, skup i neprijatan za nemački biznis i politiku. Međutim, ne adresiranje će verovatno koštati mnogo više. Berlin se decenijama kladio da će Nemačka uvek imati koristi od globalizacije – sad mora da se suoči sa činjenicom da bi ova era mogla da se završi“, upozorava Fanarion.