Narodno pozorište Subotica, foto: Natalija Jakovljević/DanasIako se poslednjih godina mnogo govori o odlascima Subotičana u inostranstvo, po procenama ekonomskih stručnjaka, Subotica ima pozitivan migracioni saldo, zahvaljujući Industrijskoj zoni u Malom Bajmoku koja privlači sve više radnika iz drugih krajeva Srbije.
Subotičani, posebno mladi, ali i čitave porodice, odlaze u inostranstvo, ili u okolne države Evropske unije, ili u veće gradove u Srbiji. Prazne se i sela u kojima ostaju samo stari, dok mladi i obrazovani kadrovi odlaze „trbuhom za kruhom“. Stručnjaci i sagovornici Danasa kažu da su najčešći razlozi za odlazak bolje zarade, kvalitetniji i sigurniji uslovi života.
Međutim, nisu samo ekonomski razlozi zbog kojih ljudi napuštaju svoj rodni grad, već i zbog nesigurnosti, političke situacije, korupcije, neuređenog sistema, a ukoliko se ovakav trend nastavi, grad će ostati bez stručnjaka, jer državu napuštaju i ljudi koji su u svojim poslovima profesionalci.
Subotici nedostaje radna snaga u medicinskoj i građevinskoj struci, nedostaju majstori iz različitih oblasti, ljudi koji brinu o starima, higijeničari i druga deficitarna zanimanja.
Na žalost, postoje samo grube procene, ali ne i tačni podaci o tome, koliko ljudi je napustilo svoje gradove, opštine, sela u proteklim godinama. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, Vojvodinu je ostavilo više od 100.000 ljudi i taj trend osipanja se i danas nastavlja, iako je on privremeno usporen zbog epidemije korona virusa. Međutim, čim se epidemiološka situacija bude stabilizovala u svetu, trend odlazaka biće nastavljen.
U proseku 60.000 ljudi godišnje napusti državu u potrazi za poslom u inostranstvu, a u prvih pet meseci ove godine u Srbiji je izdato 5.000 radnih dozvola stranim državljanima.
Nikolić: Tražio sam bolji život za svoju porodicu
Nekadašnji Subotičanin dr Mladen Nikolić prvi put je napustio Suboticu 2001. godine, pa se vratio 2007. da bi je ponovo napustio 2011. godine. Sa svojom porodicom trenutno živi u Americi, u Saint Petersburgu, na Floridi.
On je rekao za Danas da je u Subotici radio u zdravstvu, kao lekar opšte prakse, a sada na Floridi radi isti posao, samo za više novca.
Podseća da svaki početak u novoj državi ili drugom gradu ima svoje poteškoće i nove izazove.
„Ali se čovek generalno uhoda, ako ima jasan cilj u životu. I prilagodi se, ako može, novoj sredini, kulturi i običajima, poslovnoj klimi, i drugim okolnostima“, kaže Nikolić.
Ljudi kada odlaze, generalno traže bolji život sa sebe i za svoju decu, a njegov početak, kako navodi, nije bio nimalo lak.
„Uložio sam puno truda i vremena da bih bio tu gde sada jesam. Nekome ide lakše, a nekome teže. Nekome ne ide nikako, pa menja svoju životnu putanju. All of the above – što bi rekli Ameri“, kaže Nikolić.
Mladen je nakon tri godine ovog leta posetio svoju Suboticu.
“Deluje bolje u smislu života, kupovne moći, ali možda se ja varam, kratko sam bio. Uvek se vraćam jer mi je brat tamo, grobovi roditelja, rodbina i prijatelji“, priča on.
Dodaje da ne veruje da će se vraćati uskoro, možda kada bude bio u penziji, ali će to najverovatnije zavisiti od njegove dece i od njihovih planova.
Castaneda: Bilo mi je teže, jer sam u Ameriku došla sama
Žuža Castaneda, nekadašnja Gašparić, je 2000. godine napustila Suboticu i preselila se u Kaliforniju. Trenutno je šefica menadžerima za oko hiljadu stanova u raznim gradovima (property supervisor).
U Subotici je radila kao novinarka na lokalnom radiju i na lokalnoj televiziji, što je, kako kaže, veoma volela.
„Nisam imala neki poseban razlog da odem, samo sam htela da putujem“, objašnjava Žuža.
Prema njenim rečima, u početku joj je bilo veoma teško jer je u Americi bila sama.
“Mislim da, ako se preseliš sa porodicom lakše je jer, ako ništa drugo, imaš stalnu moralnu podršku“, ocenjuje Žuža.
Kao razloge zbog čega ljudi odlaze navodi potrebu za boljim životom.
“To je u suštini u većini slučajeva situacija, bilo kada se neko seli u drugu zemlju ili drugi kontinent. Drugi razlog je ekonomski. Ja, na primer, gledam moju porodicu u Subotici – svi rade veoma teško, a jedva nešto zarade i jedva spajaju kraj sa krajem“, priča Žuža.
Prema njenom mišljenju, Subotica se puno promenila u poslednjih 20 godina, ali su šanse male da se ponovo vrati.
„Subotica je moj dom, moj rodni grad, i uvek će imati specijalno mesto u mom srcu. Vratila bih se nazad ali samo ako bih imala sve obezbeđeno unapred. U smislu, ako bih mogla, na primer, raditi iz Subotice na mom poslu, trenutno to bi bio jedan način. Drugi razlog bi bila moja porodica“, kaže Žuža.
Prema rečima stručnjaka, kada je reč o broju upisa učenika na Ekonomski fakultet u Subotici, malo je stabilnija situacija, zato što mladi još uvek imaju dobre uslove za studiranje, ali i perspektivu da se zaposle ovde u svojoj struci.
Veliki je „odliv mozgova“, ne samo u Subotici, nego i u celoj državi, i iz zemalja u regionu, kaže za Danas Aleksandar Čučkovićprodekan za međunarodnu saradnju i profesor filozofije na Ekonomskom fakultetu u Subotici,, i dodaje da je ključan razlog za to portaga za boljim životom, što se očekuje u ekonomski stabilnijim i prosperitetnijim sredinama.
Prema njegovim rečima, glavni razlog „osipanja mozgova“ u Subotici je ekonomske prirode.
„Srbija se prema statistikama od pre dve godine nalazi na 10. mestu u svetu po odlivu mozgova na million stanovnika“, podseća Čučković.
Pandemija privremeno zadržala studente u državi
Čučković kaže da se fakultet bori da zadrži Subotičane, da ne odu u Novi Sad, nego da studiraju u svom gradu, jer je nekima atraktivnije studiranje u većem gradu.
„Ekonomski fakultet u Subotici u poslednjih četiri godine beleži rast broja upisanih studenata. A ove godine smo konkretno na istom broju kao i prošle godine, dok smo prethodne dve, tri godine imali rast do 30 odsto upisanih. To nije neki spektakularan rast, samo smo se vratili na neke ranije odrednice kada je bilo više studenata“, priča profesor.
On smatra da je pandemija doprinela zadržavanju studenata u zemlji, a sprečila je i dobar deo radnih migracija.
„Ali je to jedna privremena stvar. Čim se ova situacija normalizuje, ti će se trendovi nastaviti jer je to globalna pojava. Ta relativno slobodna migracija radnog stanovništva je postala svakodnevica“, ocenjuje Čučković.
Unutrašnja migracija raste, sela se prazne
Podseća da, zahvaljujući Industrijskoj zoni u Malom Bajmoku, dešava se unutrašnja migracija, pa samim tim Subotica ima pozitivan migracioni saldo zahvaljujući pre svega dolasku ljudi iz manje razvijenih krajeva, obično sa juga Srbije.
„Menja se, medjutim, struktura stanovništva. Subotičani najpre idu na jug Mađarske. Pripadnici mađarske zajednice odavde migriraju prema Budimpešti i Đeru, a zatim odlaze ka Beču“, kaže Čučković.
Poslednjih godina, sa druge strane, prazne se sela. Mnogi meštani, posebno mlađa populacija, napušta sela i ide u veće gradove ili u inostranstvo, dok u selima ostaju stari i sve je više napuštenih kuća i kuća na prodaju.
„U Subotici je najzastupljenije mađarsko stanovništvo u seoskim sredinama koje u jezičkom smislu možda nije toliko integrisano u lokalni i državni okvir i onda oni lakše migriraju prema Mađarskoj i Austriji“, ocenjuje Čučković.
Podseća da je pandemija samo pojačala te onlajn poslove, budući da je uvela te nove režime rada na daljinu.
„Nije reč samo o informatičkim stručnjacima, jer i mi na fakultetu radimo dobrim delom na daljinu, imamo kombinovanu nastavu, manje putujemo. Ali je pandemija i usporila odlazak ljudi, bar na neko vreme“, smatra Čučković.
Šta je rešenje
Ako ne budemo ništa preduzeli, bojim se da posledice neće biti ni malo povoljne, kaže Čučković i dodaje da, ipak veruje da se i u Subotici nešto menja pokretanjem pojedinih zanimljivih inicijativa kao što je IT Subotica 2030.
„Ova inicijativa pokušava da Suboticu učini atraktivnijim gradom za studiranje ali i za život, tako što otvara teme, od ekologije preko studenstskog života. Iako fokusiran na sektor informacionih tehnologija, ipak ide i šire jer se bavi pitanjima integracije stanovništva“, kaže Čučković koji i sam učestvuje u ovoj inicijativi.
Dodaje da, zahvaljujući pojedinim afirmativnim merama, Subotica će biti atraktivnija za studiranje.
„Studenti ovde imaju ogromnu šansu da dobiju mesto u Studentskom domu sa ishranom za nekih 10.000 dinara. To je postojalo i ranije, ali se na to nije obraćala dovoljna pažnja“, ocenjuje Čučković.
Podseća da bi Subotica zaista mogla da bude vrlo atraktivna za studiranje jer ima tri fakulteta i dve visoke škole, što, kako navodi, nije skučeni izbor za obrazovanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
