Dokaz o plagijatima bez reakcije nadležnih

U njih bi moglo da se svrsta i poslednje oglašavanje Saveza studenata tog fakulteta, koji je, podsetimo, rečenu presudu nazvao “sramnom” i otvoreno stao u odbranu profesora koji su, zbog – u sudskom postupku dokazane prodaje ispita i diploma – osuđeni na zatvorske kazne od dve do osam godina.

Među osuđenima je i dvanaest profesora i saradnika kragujevačkog Pravnog fakulteta koji su, zbog prodaje ispita i diploma, dobili od dve do osam godina robije.

-Stajemo u odbranu naših profesora jer ih poznajemo lično i znanje koje smo stekli od njih ne može da oduzme politizovana afera. Pravljenjem kriminalaca od naših profesora i obezvređivanjem našeg fakulteta, i naši uspesi na njemu su besmisleni, a takve će sutra biti i naše diplome“, istaknuto je, između ostalog u saopštenju Saveza studenata Pravnog fakulteta (SSPF) i dodaje da „odbranom svojih profesora kao budući pravnici branimo pravo i pravdu“.

Ne želimo da nam ova presuda oduzme sate provedene za knjigom, trud i rad, zaključuje se u saopštenju SSPF koje su, kako je doslovce navedeno, potpisala dvojica predsednika te organizacije – Novak Došen i Bojan Popović.

Naši izvori na Pravnom fakultetu smatraju da iza “sramnog saopštenja” Saveza studenata kojim se, kako tvrde, “nastavlja urušavanje kragujevačkog Pravnog fakulteta”, stoji prodekan za nastavu na tom fakultetu i osuđeni “Indeskovac” Srđan Đorđević, koji je u smederevskom sudu, zbog prodaje ispita i diploma, nepravosnažno osuđen na tri godine zatvora.

Da li Đorđević zaista stoji iza poslednjeg saopštenja Saveza studenata Pravnog fakulteta, pouzdano se ne zna. Ono što se u vezi sa njim, međutim, zna, jeste da su Etičkoj komisiji Pravnog fakulteta u Kragujevcu, sredinom i krajem prošle godine, upućeni zvanični zahtevi (dostavljeni i našem listu) , “za utvrđivanje neakademskog ponašanja nastavnika i oduzimanje nastavničkog zvanja Milanu Paleviću i Srđanu Đorđeviću, zbog plagiranja”.

-Rad Milana Palevića i Srđana Đorđevića “Sloboda informisanja i zloupotreba medija u procesu globalizacije”, objavljen u zborniku “Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa standardima EU” – knjiga šest – plagijat je. Za tećinu tog rada utvrđeno je, do sada, da predstavlja plagijat tekstova dve autorke, novinarki AFP-a, Katarine Subašić i Nevene Ružić, kaže se u zvaničnom zahtevu koji je Etičkoj komisiji Pravnog fakulteta u Kragujevcu dostavljen 28. decembra prošle godine, i u kojem se precizno navode delovi rada dveju novinarki koji su, kako je rečeno – pokradeni.

U tekstu “Zaštita ljudskih prava” Palevića i Đorđevića je, tvrde u u drugom zahtevu za utvrđivanje etičke odgovornosti o oduzimanje nastavničkog zvanja dvojoci rečenih autora, plagirano je 20 strana. U tom slučaju, plagiran je rad studentkinje master studija kragujevačog Pravnog fakulteta Svetlane Miloradović – “Postupak ostvarivanja prava pojedinaca pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu”.

Zahtev za utvđivanje akademske (ne)čestitosti Srđana Đorđevića i MIlana Palevića, zbog nečinjenja na Pravnom fakulteu, u dva navrata prosleđivan je i Rektoratu Univerziteta u Kragujevcu koji, koliko je poznato, takođe ništa konkretno nije preduzeo.

Rukovodstvo kragujevačkog Univerziteta ništa nije preduzelo, niti to, sudeći, po zvaničnoj reakciji, namerava da učini ni povodom nedavne presude Višeg suda u Smederevu akterima afere „Indeks“”. Rektor Univerziteta u Kragujevcu, Nenad Filipović, naime, uoči vikenda zvanično je saopštio da će rukovodstvo tog univerziiteta stav prema “Indeksovcima” da zauzme tek nakon pravosnažnosti presude. Na isti način reagovao je i dekan Pravnog fakulteta Dragan Vujisić.

Kupovina vremena

U akademskoj zajednici smatraju da rektor Filipović i dekan Vujisić pokušavaju da “kupe vreme” i da izbegavaju da se suoče sa činjenicim da utvrđivanje akademske čestitosti, odnosno nekademskog ponašanja ne mora da čeka pravosnažnosti presude za počinjena krivična dela.

-Rektor Filipović poručuje da će prema aktererima afere Indeks da budu preduzete oštre mere, ukoliko budu pravosnažno osuđeni. Rukovodstvo Univerziteta te “oštre mere” koje, najverovatnije, podrazumevaju i udaljavanje sa poslla, neće ni morati da preduzima, jer je to regulisano zakonom, kojim je propisano da svako ko je osuđen na više od šest meseci zavora, ostaje bez posla, ističu naši sagovornici.