Doktor iz Beograda leči bolesnike strujom

Jedan narod ili tri naroda? To je jedno od pitanja kojima se bavi Pravda u svom božićnom četvorobroju. Kada je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca odnosno zajednička država postala činjenica, jedna od najupornije i najžučnije diskutovanih teza bila je da Srbi, Hrvati i Slovenci čine jedan jedinstveni narod, odnosno: i jedni i drugi i treći predstavljaju posebnu narodnu individualnost, stoga se zbog postojanja tri naroda nameću federalistička rešenja.

U jednom trenutku gledište da svi pripadamo jednom jedinstvenom narodu označilo se kao srpsko, a ono suprotno kao hrvatsko. Kada se stav o nacionalnom jedinstvu u nekim trenucima činio neodrživ, onda se govorilo da Srbi, Hrvati i Slovenci nisu posebni narodi već plemena istog naroda.

Vidovdanski ustav donešen je kao odgovor i cilj mu je bio da uspostavi čvrste temelje nacionalnog jedinstva. Nažalost, taj 6. januar proizveo je rezultat suprotan očekivanom – on je Hrvate i Slovence udaljio od Srba.

On je kasnije doprineo sporazumu Cvetkovič-Maček kojim je hrvatsko pitanje dobilo poseban položaj. To je dovelo da i u 1940-oj Srbi ne pokušaju da okrnje pravo Hrvata na slobodan razvoj.

Među listovima Pravde, našla se i “Pesma”- Dušana Kostića:

Čuješ li, srce,

u ovu noć,

gdje kaplje jesenja kiša pod mutnim oknima,

gdje vetar njiše krošnje jablana

i lanterne, lanterne na mostu?

Zar to nije ono isto kapanje kiše

kao o lani- kad smo se prvi put sreli,

zar to nije vjetar u granama- ko o lani

kad smo se prvi put vidjeli?

I još te volim, i sada, ko i prije

u očima tvojim gledam prkosne nemire,

radost proljeća, bulku što rumeno zrije-

o reci mi djevojko, u poznu jesen, reci:

ima li riječi, ima li riječi

koje te pune nadom?

Pravda najavljuje dobrotvornu predstavu u korist Fonda za bolesnu decu koja će se odigrati 9. januara u Narodnom pozorištu na rođendan Nj.V. Kraljice Marije. Prisutni će moći da gledaju predstavu koja je odigrana na dvoru za praznik Materice uz prigodan govor.

Takođe, pevaće i hor studenata Bogoslovskog fakulteta. Pored glumaca, članova opere u programu će da učestvuju i deca.

Pravda piše i o “drugom stanju” odnosno, o svim promenama kroz koje žene prolaze u trudnoći. Materica postaje 20 puta veća, od 50 grama postaje do 1000 grama teška, dojke postaju dva puta veće, dok srce, karlični organi i sama karlica uzimaju udeo u rastu.

Promene u svim žlezdama sa unutrašnjim lučenjem i u krvi su takođe prisutne. Zato se kaže da je žena stub kuće, ali i društva i nacije.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme prenosi da se “Finska se brani i ona će izdržati do kraja”, to je lozinka kojom se vodi ženska dobrovoljna organizacija “Lota” koja se bori na finskom frontu. Ona broji oko 100.000 članica koje su se pokazale dostojne zadatka.

Nose naziv “Lota” u čast Lote Sverd koja je 1818. pošla u rat zajedno sa svojim mužem. One učestvuju u vojnim operacijama dobrovoljaca i stavljaju na raspoloženje svoje kantine i bolnice. One se tako trude da vojnicima olakšaju sve napore na frontu.

Doktor Ilić-Rakovački lečio je 50.000 ljudi visoko frenkvetnom strujom, prenosi Vreme. Već deset godina ljudi imaju mogućnost da se leče po Cajlasovoj metodi u Beogradu.

Uz pomoć struje, ovaj doktor leči najteže bolesnike. Jedino on  ima aparat koji postiže odgovarajuću jačinu struje, poput one doktora Cajlasa koja dostiže visinu od 100 miliona treptaja.

Neki bolesnici dobijaju električnu masažu, drugi snažne talase, treći efluvije, dok se lečenje kratkim talasima primenjuje samo u specijalnim slučajevima. Takođe, struja dobro utiče na nervni sistem, ali i pomaže u uništavanju određenih bakterija u organizmu.

On je uspeo da nađe metod kojim “oživljava” delove tela koji su usled bolesti bili umrtvljeni. Na zdrave ljude, terapija strujom primenjuje se radi njihovog odmora nakon teškog rada, sportisti je takođe koriste nakon treninga. Zapaljenje kože, bol u zglobovima, astma, ženske bolesti, oboljenja srca sve se to može rešiti ovom metodom na radost svih njenih korisnika.

Narodni običaji kod Bugara i Jugoslovena prilično su slični, prenosi Vreme. To nije čudno jer su bez obzira na to što su se kasnije razdvojili, zadržali iste narodne paganske običaje. Polažajnik kod Bugara se zove “Spoljeznik” i on treba da bude muško dete ili mlađi čovek.

Kako bi žene oterale nevolju, a prizvale sreću pevaju mu: “Da si noge slomio i da nisi došao! Da si oslepeo i da nisi kapiju našao”. Kad uđe u kuću on grančicom podstrekne vatru govoreći “koliko varnica toliko piladi, teladi….”. svega onoga što kući treba.

Koledari su momčići od 8-12 godina koji idu i posećuju rodbinu ali samo do podne. I u Bugarskoj se badnjak gleda kao svetinja, samo za razliku od Jugoslavije, tamo vojska ne nosi badnjak. Uoči Božića postavlja se trpeza. Kada domaćin okadi trpezu i badnjak i nakon što pusti životinje iz štale, on ubacuje badnjak u vatru i poziva Boga u goste: “Dedo Bože, dođi nam u goste da večeramo”.

U Bugarskoj se božićni hleb lomi uoči Božića, dok se u Jugoslaviji to radi na sam Božić. Takođe, pravilo je da za vreme večere niko ne ustaje od stola, ako nešto treba da se prinese to radi domaćin.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.