Foto: FoNet/ Zoran MrđaDušan Bajatović, aktuelni direktor JP „Srbijagas“, narodni poslanik, šef vojvođanskih socijalista i jedan od najplaćenijih ljudi u Srbiji, uskoro će ispred prezimena postaviti titulu doktora nauka.
Bajatovićeva doktorska disertacija „Modeli tranzicije i predviđanja sistema snabdevanja prirodnim gasom“ na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka (FTN) je, prema pisanju medija, na javnom uvidu, ali do zaključenja ovog izdanja Danasa sa FTN nismo dobili odgovor u kom je statusu trenutno napisani doktorat i da li je već zakazana njegova odbrana.
Zanimljiva je Bajatovićeva akademska karijera.
Godinama je tvrdio da je ekonomista, da je studirao i završio Ekonomski fakultet u Subotici, ali je utvrđeno da on jeste upisao taj fakultet, ali studije nikada nije okončao.
Kad tamo nije uspeo da stekne diplomu, to mu je pošlo za rukom u Zaječaru, gde je 1999. upisao i 2003. godine završio Fakultet za menadžment Univerziteta Megatrend, vlasnika Miće Jovanovića.
U Bajatovićevoj biografiji na sajtu „Srbijagasa“ piše da je inženjer elektrotehnike i diplomirani ekonomista.
Međutim, u doktorskoj disertaciji stoji da je studirao na FTN od 1988. do 1993. i da je diplomirao elektrotehniku, kao i da je završio pomenuti Fakultet za menadžment.
Master studije na FTN je završio 2017, da bi na istom fakultetu upisao i doktorske studije, koje je pohađao do 2021.
Tokom doktorskih studija Bajatović je objavio nekoliko radova.
Naime, 2020. kao koautor objavio je tri naučna rada u međunarodnim časopisima, od čega jedan u kategoriji M21a, što je oznaka za međunarodni časopis izuzetne vrednosti, u kome ne uspevaju da publikuju mnogi univerzitetski profesori.
Izvor Danasa sa Novosadskog univerziteta komentariše Bajatovićevu impresivnu naučnu biografiju rečima: ništa čudno, s obzirom da su mu pomagale kolege profesori, od kojih mu je jedan mentor, a neki su članovi komisije za odbranu doktorske disertacije.
Komisija od šest članova formirana je početkom novembra prošle godine u sastavu: profesor emeritus dr Teodor Atanacković, predsednik, a članovi su profesor emeritus dr Ilija Ćosić, dr Rado Maksimović, dr Nikola Gradojević i dr Aleksandar Anđelković, svi sa FTN-a, kao i dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu i Bajatovićev stranački kolega.
Profesori Anđelković i Gradojević su Bajatovićevi mentori na pomenutoj disertaciji.
Ilija Ćosić kaže za Danas da nema ništa čudno u tome da doktorand piše i objavljuje radove sa svojim mentorima.
Tvrdi da Bajatović najbolje na našim prostorima poznaje problematiku u vezi gasne politike.
– Treba pogledati rad i onda suditi. LJudi su skloni da donose zaključke na osnovu predrasuda i izjava drugih ljudi. On se ne bavi tehničkim sistemima, već menadžerskim problemima gasne politike – pojašnjava Ćosić.
O daljoj proceduri verifikacije Bajatovićeve disertacije navodi: „Disertacija ide na Naučno-nastavno veće FTN, zatim na Stručno veće Fakulteta i na Senat Univerziteta u Novom Sadu i tek ako prođe sve verifikacije sledi odbrana rada“.
Silne obaveze u domaćem preduzeću i mešovitim upravnim odborima, parlamentu – čak po sopstvenoj tvrdnji imao je osam funkcija, za šta prima nadoknadu od oko 15.000 evra mesečno, nisu omele vrsnog akademca da za svega sedam meseci napiše doktorsku disertaciju, na čak 329 strana.
Navedeno je da je koristio literaturu čak 148 autora.
– Moguće je da čovek doktorira i pored posla kojim se bavi. Sve zavisi od čoveka i truda. Dušan Bajatović nije od tih. On je mogao da doktorira samo u ovakvoj državi u kojoj se diplome i doktorati kupuju kao krompir na pijaci. Siguran sam da je Bajatović lakše kupio diplomu nego prosečan građanin Srbije džak krompira. Dakle, pretužno je da polupismen i bahat direktor najvećeg gubitaša u zemlji našim novcem kupuje doktorat. Kroz cenu gasa i zaduživanje mi plaćamo i njegov luksuzan život i kupovinu titule. I zato naši univerziteti tonu na Šangajskoj i drugim listama, jer se naučni rad obezvređuje – kaže za Danas Janko Veselinović, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i lider Pokreta za preokret.
On dodaje da se taj pokret zalaže za preispitivanje diploma i drugih zvanja, prvenstveno onima koji su bili na funkcijama, što mora da prati nužnu lustraciju.
Sa FTN-a nisu želeli da komentarišu medijske napise da Bajatovića studenti nikada nisu videli na Fakultetu, niti na ispitima tokom doktorskih studija.
Bez odgovora je ostalo i naše pitanje koliko je ispita položio na doktorskim studijama i da li Fakultet na bilo koji način može da potvrdi da je Bajatović zaista jedan od autora naučnih radova u kategorijama M 21a, M21, što su oznake za vrhunske međunarodne časopise.
U akademskim krugovima nezvanično kažu za Danas da se, čak i da je reč o lažnom autorstvu, to teško dokazuje i primećuju da se u formalno-pravnom smislu disertaciji nema šta zameriti, jer je ispunjen čak i uslov da u nekom radu Bajatović bude prvi autor.
S druge strane, jedan od sagovornika Danasa tvrdi da je direktor „Srbijagasa“ vrsan poznavalac tematike koju obrađuje u doktoratu, jer se njom bavi 20 godina, čak pominju da je Bajatović imao zapažena izlaganja na naučnim skupovima, te da iz lične satisfakcije želi da postane doktor nauka „pod stare dane“, a ne zarad napretka u karijeri.
Pokušali smo da saznamo od Dušana Bajatovića kako je pripremao doktorsku disertaciju i kada će je braniti, ali nije bio dostupan.
Na pozive i poruke Danasa do zaključenja ovog izdanja Danasa nisu odgovorili ni Bajatovićev mentor Aleksandar Anđelković i član komisije za ocenu doktorata Teodor Atanacković, inače sekretar novosadskog odbora SANU.
Ako prođe predviđenu proceduru, a malo ko sumnja da neće, Bajatović će se pridružiti svojim političkim kolegama – dr Nebojši Stefanoviću i dr Aleksandru Šapiću.
Samo reči hvale
Dr Konstantin Simonov, generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku sigurnost Ruske federacije, ima samo reči hvale o Bajatovićevoj disertaciji, ocenjujući je kao kompletnu naučnu studiju, koja može biti od velikog praktičnog značaja prilikom planiranja daljih promena u energetici Srbije.
„Rad Dušana Bajatovića predstavlja fundamentalni pogled na trenutno stanje u energetici, a posebno situacije na tržištu gasa. Disertacija je izrađena na principu naučne dedukcije i u njoj je predstavljen detaljan opis celokupne energetske „matrjoške“. Prikazana je analiza svetske energetike, zatim se proučavaju pojedinačna regionalna tržišta, uključujući i evropsko, i na kraju, u radu je predstavljena detaljna analiza procesa koji se odvijaju u energetskom kompleksu Republike Srbije“, navodi se Simonovom mišljenju koje je priloženo uz doktorat.
On ističe i da je rad „vredan, pre svega, zbog obilja proračuna i opisa energetske realnosti koji je zasnovan isključivo na brojevima“, te zato što se autor „potrudio da istakne ključne trendove u transformaciji energetskih tržišta i da na osnovu njih da prognozu puta evolucije svetske i evropske energetike“. Prema mišljenju Konstantina Simonova, Bajatovićevo istraživanje „faktički predstavlja enciklopediju savremenog tržišta gasa“. Ocenjuje i da „Bajatović nije samo naučnik, već je i istaknuti praktičar koji savršeno razume šta se zaista događa na evropskom tržištu gasa“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
