Radeći u paklenim uslovima psotali smo savršen tim i velika porodica itiče doktorka Kojić Foto: Zoran MišićMesecima i mesecima pred njihovim vratima su bili najveći redovi i gužve. Iako su od početka pandemije kovida na teritoriji Kragujevca angažovane brojne zdravstvene ustanove i institucije: Institut za javno zdravlje, Klinički centar, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika (nekadašnja „Zastavina ambulanta”), Ambulanta broj 1 Doma zdravlja u naselju Vašarište…
Respiratorni centar Doma zdravlja Kragujevac je bio (i, ostao) na najvećem udaru. A, kako i ne bi kada su u vreme udarnih talasa korone, kao prva Kovid ambulanta u Srbiji imali i preko 1.000 pacijenata i pregleda dnevno a smene njihovih zdravstvenih ekipa trajale su bukvalno od jutra do sutra.
– Sada je mnogo lakše svim mojim kolegama i meni. Manji je broj pregleda, „samo” 220 do 250 dnevno, što ne može ni da se meri sa onim danima kada ih je bilo preko hiljadu. Već tri dana zaredom, imamo jednocifren broj novoobolelih u Kragujevcu, tako da konačno, posle više od godinu dana možemo makar malo da odahnemo, kaže doktorka Sanja Kojić, šef Respiratornog centra Doma zdravlja Kragujevac.
Ona je u njemu kao lekar angažovana još od 20. marta prošle godine a od 1. jula je na čelu ovog tima kao kordinator Centra, prve Kovid ambulante u Srbiji.
U ovom trenutku u Centru je angažovan i manji broj ekipa u jednoj smeni njih pet. Ali u udarnim talasima kovida bilo ih je čak 12, a svaka od njih sastojala se od lekara, sestre ili tehničara uz prisustvo i angažman radiologa, pulmologa, dva rendgen tehničara, biohemičara, dva laboranta, spremačice…
– Čitava mala vojska, sa osmehom „raportira” ona.
Naša sagovornica priznaje da kada su tokom prošlog leta imali po 330 pacijenta dnevno, njene kolege i ona smatrali su da je to „najveći udar” i da „ne može biti gore”. Bilo je. Korona ih je brzo „demantovala”.
Početkom decembra pred vratima centra svakoga dana čekalo je po 800 pacijenata. A onda se situacija dodatno pogoršala. Kraj prošle i početak ove godine dočekali su sa više od hiljadu pacijenata svakog dana. Ipak, izdržali su.
U tim udarnim talasima „smena” (reč smena ima smisla kada neko dođe da te zameni) je podrazumevala rad od sedam ujtro pa dok se posao za taj dan ne završi i pregleda i poslednji pacijent. Trajale su do pola dva iza ponoći.
Danas je ovaj Respiratorni centar opet jedina kovid ambulanta u gradu a sve ostale su pogašene (trajno, nadamo se).
Ono što doktorku Kojić raduje je samo manji broj pacijenata već i njihovo stanje.
– Za razliku od ranijih, pacijenti koji sada dolaze imaju izuzetno laganu kliničku sliku: gušobolje, niže temperaure… Zanemarljiv je broj onih koji nam danas dolaze sa zapaljenjem pluća. Ako je jedan član porodice oboleo njegovi u kući nisu, nemaju simprome i negativni su. Do skora nije bilo tako. Još tokom marta i aprila pristizale su nam čitave porodice. Virus i njegova aktivnost su definitivno oslabili, konstatuje naša sagovornica.
Po njoj za to je najzaslužnija vakcinacija, čiji obim na teritoriji Šumadijskog okruga i Kragujevca nije mali kao i veliki broj ljudi koji je već preležao koronu što takođe doprinosi kolektivnom imunitetu.
Međutim Sanja Kojić apeluje da „još sve nije gotovo”.
– Sve nas, u poslednje vreme, pogađalo je pisanje ljudi po društvenim mrežama i pitanja tipa „kada će konačno zdravstveni radnici početi da se bave nekovid pacijentima”. To je potpuna zamena teza, jer odgovor na ovo „pitanje” nikada nije niti sada zavisi od nas. Isključivo zavisi od samih ljudi i njihovog (ne)odgovornog ponašanja. Apelujem da se još malo strpimo, barem još nekih mesec dana da virus dodatno oslabi kao i da se još jedan određen broj ljudi vakciniše. Tek onda ćemo konačno moći da odahnemo, smatra ona.
Sa iskustvom od prošlog leta, kada se korona naglo povratila, ne očekuje nagli skok novozaraženih na jesen.
– Moguće je da će doći do određenog skoka broja obolelih. Sada počinju raspusti i godišnji odmori, odlasci na more i planine… Ljudi će više vremena provoditi na otvorenom prostoru. Od septembra se vraćaju u škole i na svoja radna mesta i taj masovni „povratak” građana u zatvorene prostorije verovatno će dovesti do skoka novoobolelih ali opet, ne mislim da može da nas očekuje haos kakav smo imali u novembru i decembru prošle ili u martu i aprilu, ove godine, zaključuje ona ponovivši da tome doprinosi i zavidan broj kakoo vakcinisanih tako i onih koji su koronu već preboleli.
Ipak, njen savet je da i dalje nosimo maske, naravno u zatvorenom prostoru (na otvorenom nema potrebe), uz sve one mere prevencije (pranje ruku, distanca, dezinfekcija…) što je njena struka već bezbroj puta ponovila.
Udar je prošao ali po rečima doktorke Kojić traume su ostale.
– Dok pri kragujevačkom Domu zdravlja nismo otvorili Kovid školsku ambulantu kod nas su na preglede dolazila i deca. Imali smo čak i bebu od 25 dana koja je bila pozitivna. Za ovih 15 meseci najteže su mi padali slučajevi bolesne dece ali i starih, jer su i jedni i drugi podjednako bespomoćni i uplašeni, ističe ona šta joj je bilo najteže u ovom dobu korone.
Tu su i oni pacijenti sa izuzetno teškom kliničkom slikom.
– Pregledaš pacijenta i prognoza je loša. Upućujem ga na Infektivnu kliniku našeg Kliničkog centra i trudim se da ga ohrabrim, ulijem mu nadu a znam da su mu šanse da preživi male. Pokušavam da pred njim zadržim mirnoću, da mu se osmehnem a duša mi plače. To su strašni trenuci, priseća se ona.
Korona nije štedela ni članove Centra na čijem je čelu.
– Svakog od obolelih iz kolektiva doživljavala sam kao lični poraz. Neprestano sam se pitala i preispitivala da li sam ih preopteretila poslom (a, nije moglo drugačije), da li je postojao način da ih odmorim, rasteretim, zamenim (a, nije). Na sreću svi su imali lakše kliničke slike, uspešno oporavili i vrlo brzo vraćali na posao i to ponovo u ovaj Respiratorni centar. Niko od njih nije izrazio želju da se posle oporavka vrati u svoju ambulantu Doma zdravlja odakle su došli u ovu Ambulantu, ističe doktorka Kojić.
Tim ovog Centra sačinjen je kadrova iz svih ambulanti (čak i seoskih) kragujevačkog Doma zdravlja od opšte medicne, radiologije, pulmologije, laboratorija…
Nekima je Centar prvo radno mesto jer su se tokom epidemije sa biroa pojačali za desetak lekara i isto toliko sestara i tehničara.
– Većina nas se pre nije ni poznavala. Rad u paklenim uslovima iskalio nas je u fantastičan tim, veliku porodicu. Pošto smo zbog samog posla koji radimo i izloženosti virusu bili izolovani od svojih familija, rdnine i prijatelja ovde smi slavili svoje rođendane. Kada kažem „slavili” ne mislim da su to bila prava slavlja i žurke, nego petnaestak minuta u međusmeni kad gasimo svećice i otpevamo „Danas nam je divan dan” (a, nisu bili) pa se onda vraćamo na svoje radne zadatke, pojašnjava naša sagovornica dodajući da im je svima najviše medostajao običan, prost zagrljaj sa dragim ljudima.
Zbog toga su hrabrili i bodrili međusobno jedni druge.
– Koleginica vas sretne na hodniku i kaže: „Sanja, možeš li, je l ti teško?” i ni ne sačeka odgovor jer zna da jeste. Samo se zagrlimo na par sekundi, tim damo snagu jedna drugoj i nastavimo dalje. To su oni, baš najlepši trenuci, pominje ona i njih a ne samo teške i loše.
Grad je prepoznao njihov rad i značaj pa su 6. maja dobili i Đurđevdansku nagradu, najveće priznanje grada Kragujevca.
Ali po noj je još važnije štu su u periodu udarnih talasa epidemije imali preko 1.000 pregleda dnevno a u toku dana, od tog broja nekih 30 do 40 pacijenata slali na Infektivnu kliniku sa ciljem da budu hospitalizovani ili na konsultativne preglede.
– Svi ostali pacijenti su bili zbrinuti ovde, kod nas. Drago mi je što se konačno pokazalo da je opšta medicina, koja je uvek bila „negde u zapećku” u odnosu na druge grane imala ne samo snage i znanja već i volje, energije i hrabrosti da se nosi sa pandemijom. Najveći broj pacijenata je kod nas počeo i završio lečenje. Respiratorni centar u Kragujevcu je bio „štit” ispred našeg Kliničkog centra. Da mi nismo postojali i da je tih 1.000 ljudi slato savkodnevno u Klinički centar zdravstveni sistem bi se „srušio” za tri dana, ističe ona, ne bez ponosa.
Za kraj pristaje da se ispred Centra za medije po prvi put fotografiše posle skoro 16 meseci bez maske.
U tom trenutku pojavljuje se pacijent koji se žali (baš kako je opisivala) na gušobolju. Odmah za njim, još dve žene sa istim simptomima. Još na stepenicama guraju joj knjižice u ruke i ona ih uvodi u ordinaciju. Situacija još uvek nije takva da ima vremena i za normalno pozdravljanje. Život, posao a kamoli korona ne čekaju nikog, pa ni „Danas”.
Kolektiv sakupljao novac za Gavrilovo lečenje
Slogu i jedinstvo svog kolektiva doktorka Kojić argumentuje akcijom koju su u Respiratornom centru organizovali tokom najvećih uadara pandemije sakupljavši novac za lečenje malog Gavrila Đurđevića koji boluje od spinalne mišićne atrofije.
– Svi smo slali SMS-ove ne samo za njega nego i za svu drugu decu: Minju, Pavla, Oliveru… ali smo ovu akciju želeli da organizujemo kako bi na taj način animirali ostale: pojedince, firme, ustanove… da pođu našim putem. Čak i oni zaposleni preko akcije „Moja prva plata” koji su primali minimalnu zaradu donirali su novac u ovoj akciji, našta sam posebno ponosna, ističe Sanja Kojić humanost najmlađih članova kolektiva kojim rukovodi.
Ovaj tekst je napisan u okviru projekta Ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica pandemije COVID-19 u Srbiji, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
