Aktivisti mobilnih timova nevladine organizacije Praksis za pružanje pomoći prognanim, izbeglim i raseljenim licima u Srbiji, juče su u romskom naselju u Surdučkoj ulici u Zrenjaninu prikupljali dokumentaciju za dobijanje paketa osnovnih dokumenata. Reč je o ličnoj karti, zdravstvenoj ispravi i državljanstvu koje većina raseljenih nema, a taj problem je registrovan kao osnovni i najveći budući da raseljeni zbog nedostatka dokumenata ne mogu da ostvare mnoga prava koja prositiču iz njihovog statusa, ali ni da ostvare različite vidove pomoći, ističu humanitarni radnici.
Aktivisti mobilnih timova nevladine organizacije Praksis za pružanje pomoći prognanim, izbeglim i raseljenim licima u Srbiji, juče su u romskom naselju u Surdučkoj ulici u Zrenjaninu prikupljali dokumentaciju za dobijanje paketa osnovnih dokumenata. Reč je o ličnoj karti, zdravstvenoj ispravi i državljanstvu koje većina raseljenih nema, a taj problem je registrovan kao osnovni i najveći budući da raseljeni zbog nedostatka dokumenata ne mogu da ostvare mnoga prava koja prositiču iz njihovog statusa, ali ni da ostvare različite vidove pomoći, ističu humanitarni radnici.
Akciju realizuje UNHCR uz finansijsku podršku Ambasade SAD.
– Računa se da je sa Kosova raseljeno 200.000 lica, a da 10 odsto lica od te brojke čine Romi. Pretpostavlja se da ih ima mnogo više, jer nisu registrovani nigde. Zato smo omogućili da Romi na licu mesta našim mobilnim ekipama donose svoja stara dokumenta i podnosu zahtev za novim. Naše je da te zahteve registrujemo, platimo administrativne troškove i dalje ih prosledimo matičnim službama. Kada se procedura završi, donosimo ih na lice mesta – objašnjava Aleksandra Jovanović, koordinator projekta.
Prema njenim rečima, cilj projekta je pribavljanje 2.500 dokumenata za lica koja su raseljena sa Kosova, a žive u kolektivnim izbegličkim naseljima i po ilegalnim romskim naseljima. Predviđeno je i pokretanje administrativnog postupka obnove i naknadnog upisa u matične knjige jer to predstavlja problem za većinu Roma. U okviru ovog projekta predviđeno je 140 terenskih poseta do kraja godine, a izveštaji sadrže i podatke o uslovima gde raseljena lica romske populacije žive.
Prema rečima Olge Milisavljević iz UNHCR-a, cilj akcije je da se ukaže na potrebu za institucionalnim rešavanjem ove problematike. U celom poslu, prema njenim rečima, problem predstavlja činjenica što većina romske populacije nije nigde zvanično registovana, a ako i jeste, matične knjige sa Kosova su izmeštene po različitim mestima širom Srbije i u lošem su stanju. To znači da bi raseljeni iz Kosovske Mitrovice trebalo da odu u Vranje i tamo podnesu zahtev za dobijanje matičnih dokuemanata. Akcija prikupljanja dokumenata preko UNHCR pomoći će raseljenim licima da reše ovaj veliki problem. Godišnji budžet UNHCR u Srbiji je osam miliona dolara i koristi se za podršku raseljenim i izbeglim licima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.