Opštine i gradovi širom Amerike sve više zaobilaze dolar i štampaju sopstvene novčane valute u pokušaju da pomognu kako potrošačima tako i biznismenima u borbi protiv ekonomske recesije. Ideja, koja potiče još iz ere Velike depresije kada su valute bile poznate kao „priznanice“ (privremeni papirni novac), ima za cilj da podstakne potrošnju i sačuva novac koji cirkuliše unutar zajednice. Posao štampanja novčanica obično obavljaju grupe biznismena. Novac se potom nudi trgovcima po sniženoj ceni.
Neke valute cirkulišu većgodinama u pojedinim sredinama, ali je ekonomska kriza ohrabrila i druge da slede ovaj primer. Prema nekim procenama, danas postoji više od 75 lokalnih valutnih sistema širom SAD. Od ostalih tu su itaka aurs, novac koji cirkuliše u Itaki, u državi Njujork, i plenti, koji je u upotrebi u gradovima u Severnoj Karolini. U Pitsburu, u Severnoj Karolini u opticaju je plenti, novac stvoren 2002. koji se danas u lokalnim bankama razmenjuje po kursu devet dolara za 10 plentija.
Prema američkom zakonu, male zajednice imaju pravo da proizvode sopstveni novac sve dok to ne podrazumeva i kovanice i ne liči na federalni novac. U Travers sitiju u Mičigenu, više od 100 preduzeća, uključujući i restorane, lekarske ordinacije, pa čak i vidovnjake koji čitaju sudbinu preko tarot karata, prihvataju novčanu jedinicu bej bek.
Više od dva miliona dolara vrednih berkšira, lokalne valute u regionu Berkšira, koja je uvedena prošle godine cirkuliše u ovoj oblasti na jugu Masačusetsa. Na novčanicama ilustrovani su lokalni heroji, među kojima i autor Herman Melvil, umetnik Norman Rokvel i pleme Mohikanaca.
U Detroitu, gde je stopa nezaposlenosti 22 odsto, trojica biznismena distribuirali su više od 4.500 dolara vredne detroitske čirse za potrošače koji trguju u nekoliko lokalnih radnji. Bili Vest, jedan od vlasnika kompanije za proizvodnju nameštaja koja prima čirse kaže: „Za ovaj novac mogu dobro jesti, popiti pivo i pomoći biznisu Detroita“. Amerikanci nisu jedini koji stvaraju sopstveni novac kako bi izašli na kraj sa kreditnom krizom. Ljuz, smešten u čuvenoj grofoviji Istočni Saseks, na jugoistoku Britanije, stvorio je prošle godine sopstvenu funtu u pokušaju da oživi lokalnu trgovinu. Trenutno je u opticaju 31.000 funti iz Ljuza, novac koji se može potrošiti u više od 130 trgovina. „Naša funta trebalo bi da podstakne meštane da kupuju u svojim radnjama, a ne u gigantskim prodavnicama svetskih lanaca. Novac potrošen u lokalnim bakalnicama tako će ići iz ruke u ruku, i neće morati da se doštampava, čime ćemo doprineti zaštiti čovekove okoline“, rekao je Oliver Dudok van Hil, iz Grupe funte iz Ljuza. Međutim, nisu svi sa oduševljenjem prihvatili ovu ideju. „Zar život i novac nisu dovoljno komplikovani i bez uvođenja nove valute? Ovako gradska uprava uslovljava gde ćemo trošiti svoj novac“, rekao je jedan nezadovoljni meštanin.
U Nemačkoj u gradu Magdeburgu, više od 200 trgovina prima ustromtaler, jednu od kako se procenjuje 16 regionalnih valuta u zemlji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
