Dolazak Ratka Mladića u Srbiju naučna fantastika

To je za Danas potvrdio portparol ovog suda Nenad Golčevski, navodeći da zahtev srpskih vlasti „još nije registrovan kao primljen u Tribunal, a tek nakon njegovog prijema moći ćemo da kažemo više o daljoj proceduri“.

Sagovornici Danasa – Ivan Jovanović i Nemanja Stjepanović ukazuju da Mladiću ne ide u prilog to što Srbija krši međunarodnopravnu obavezu saradnje s Tribunalom, jer odbija da preda optužene za ometanje postupka u slučaju lidera radikala Vojislava Šešelja, ali i da pored toga, bivši komandant VRS praktično nema šansi da bude pušten na privremenu slobodu s obzirom na to da je dugo bio u bekstvu, ali i da je optuženi sa visokim rangom.

Ivan Jovanović, ekspert za međunarodno pravo, objašnjava za Danas da svako sudsko veće Tribunala ima pravo da dozvoli ili ne dozvoli puštanje na privremenu slobodu optuženog iz predmeta koji je u nadležnosti tog veća, zarad lečenja ili nekog drugog razloga.

– Stvar je procene sudija. Neke su često puštali, kao Jovicu Stanišića. To da li se optuženi skrivao veoma utiče na to da sudije donesu odluku da nekom ne dozvole puštanje na privremenu slobodu i s obzirom na to da je Mladić dugo bio u bekstvu, a pri tom se radi i o viskorangiranom optuženom, teško da ima šansi da ga sud pusti. Mladiću ne ide u prilog ni to što Srbija krši međunarodnopravnu obavezu saradnje sa Tribunalom, jer već duže vreme odbija da preda optužene za ometanje postupka u slučaju Vojislava Šešelja, što znatno umanjuje međunarodni kredibilitet garancija Vlade Srbije, ukazuje Jovanović.

Kako dodaje, to što Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđa predaju okrivljenih za delo ometanja sudskog postupka nije opravdan razlog za nesaradnju, odnosno neispunjavanje međunarodnopravne obaveze, „jer bi se ovaj Zakon po vrlo brzom postupku mogao izmeniti, ali se to ne radi zbog unutarpolitičkih potreba“.

Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo, ukazuje za naš list da garancije Vlade Srbije nisu nikakvo iznenađenje, „jer su ih vlasti do sada davale doslovno svakom optuženom ili osuđenom ratnom zločincu pred Haškim tribunalom, koji je to od njih tražio“.

– Taj trend, koji traje otkako je uspostavljena saradnja s Tribunalom govori da ova, ali i sve prethodne vlasti u Srbiji, stoje iza haških optuženika i pomažu im više nego što su pomogle bilo koju ratnu žrtvu, naglašava Stjepanović. Kako navodi, evidentno je da Mladić u Srbiji ne može da dobije bolju lekarsku negu nego što je ima u Holandiji, podsećajući da ga po potrebi leče i u klinici Bronovo, čiji je korisnik i holandska kraljevska porodica.

– Ako se to posmatra u kombinaciji sa činjenicom da se optuženi u ovom slučaju nije sam predao nego se 16 godina skrivao od pravde, može se dovesti u sumnju njegova namera da se sa privremene slobode uopšte vrati u Hag kada za to dođe vreme. U tom pogledu, garancije Vlade Srbije u ovoj situaciji predstavljaju ozbiljan rizik, budući da se garantuje za bivšeg begunca, ističe Stjepanović. Naš sagovornik smatra da su garancije srpskih vlasti da će nadgledati boravak optuženog na privremenoj slobodi i izručiti ga u Hag kada se dopust okonča sada mnogo manje vrede nego pre dve ili tri godine, jer Srbija još od kraja 2015. odbija da izruči troje, odnosno odnedavno dvoje radikala Hagu, „pa se postavlja pitanje zašto bi joj se verovalo da neće na isti način zaštititi Mladića“.

– Zbog svega toga, mogućnost da će haške sudije biti toliko naivne da bivšem komandantu vojske bosanskih Srba omoguće dolazak u Srbiju graniči se sa naučnom fantastikom – zaključuje Stjepanović.

Podsetimo, Tribunal nije usvojio zahtev odbrane za Mladićevo lečenje u Rusiji i pored garancija te države, ča ak je i sam Mladić javno hvalio kako ga leče u Hagu, rečima: „Bez Haga bih bio kod Svetog Petra“, te da nije došao u Tribunal, „davno bih bio u večnim lovištima“.

Stanojković izbegava medije

Tužiteljka za ratne zločine Snežana Stanojković sastala se juče sa predstavnicima Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, ali tek kada su mediji napustili, prvo prostorije tog Udruženja, a onda i zgradu Palate Beograd, prenosi N1. Stanojković je čekala u automobilu da svi novinari odu, pa je ušla u Palatu Beograd. Mediji su od Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM dobili poziv da izveštavaju sa posete tužiteljke Stanojković spomen-sobi Kosmetske žrtve, a u dopisu Tužilaštva za ratne zločine Udruženju, koji je pokazan medijima, navodi se molba da sastanku ne prisustvuju novinari.