Izobilje kvalitetne i moderne odeće od džinsa i obuće za male pare u Novom Pazaru samo su lepa sećanja na prvu polovinu devedesetih godina prošlog veka. Jeftinih farmerica i obuće i dalje ima, ali sve je manje kupaca.
Pad proizvodnje i prodaje, novopazarski privatni proizvođači džinsa i obuće počeli su da beleže u drugoj polovini devedesetih godina. Ovim problemima se, između ostalog, bavi studija „Percepcija privatnog biznis sektora Sandžaka o političkom i ekonomskom ambijentu“, koja je nastala na osnovu istraživanja od oktobra prošle do aprila ove godine. Studija je rezultat zajedničkog rada nemačke organizacije ZFD, koja ima kancelariju u Novom Pazaru i Evropskog pokreta u Srbiji – Lokalno veće u Novom Pazaru. Data je detaljna slika privatnog sektora u Sandžaku i ambijenta u kojem deluje.
Do prve polovine devedesetih godina, kada je proizvodnja džinsa bila u ekspanziji, uvoz teksas platna dostizao je 24 miliona metara. Tada je 150 proizvođača godišnje proizvodilo 20 miliona farmerica. Na tim poslovima bilo je uposleno 15.000 radnika, a mesečni promet na novopazarskoj pijaci bio je veći od 10 miliona evra. Prema podacima sa kraja prošle godine, uvoz teksas platna pao je na 1.200.000 metara, godišnja proizvodnja farmerica je milion i na tržište ih plasira 50 proizvođača. U tim pogonima zvanično radi 1.000 radnika, a mesečni promet na pijaci sveo se na 50.000 evra. U odnosu na „zlatni period džinsa“ sada je uposleno samo pet odsto instaliranih kapaciteta. Autori studije razloge za ovakvu situaciju vide u „povećanju konkurencije usled velikog uvoza jeftine odeće sa Istoka i carinjenja odeće po nerealno niskim carinskim osnovicama. Predimenzionirani kapaciteti i uvođenje moderne tehnologije, bez jasne strategije i sektorske organizovanosti preduzetnika, povećalo je i unutrašnju konkurenciju među samim proizvođačima džinsa“, ali i „postepeni prelazak sive ekonomije u legalne privredne tokove doveo je do suočavanja preduzetnika sa potrebom izmirivanja obaveza prema državi“.
Privatna obućarska industrija beleži četiri puta manju proizvodnju i skoro pet puta manje zaposlenih. Sada je uposlena samo trećina kapaciteta. Devedesetih godina 240 proizvođača sa 5.000 zaposlenih, tržištu je isporučivalo 3.100.000 pari obuće i ostvarivan je mesečni promet od 2.640.000 evra. Na kraju prošle godine u 50 privatnih fabrika radilo je 1.000 radnika i proizvodilo se 120.000 pari obuće, a mesečni promet sveo se na 600.000 evra.
Autori smatraju da poboljšanje dolazi podizanjem nivoa organizovanja unutar sektora sa jakim i politički nezavisnim asocijacijama, promenom negativnog imidža o privatnim kompanijama, pojačavanjem menadžerske strukture unutar kompanija, zatim, ekonomija i politika zajedno moraju da povećaju nivo stranih investicija, fiskalna politika mora da se promeni u pravcu stimulativnog delovanja na ekonomski razvoj regiona i mora da se obezbedi tehnička podrška malim i srednjim preduzećima kako bi se povećala šansa za izlazak na inostrano tržište.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
