foto Nadica JakovljevViše niko i ne pamti kada je u zgradi Doma vojske u Zrenjaninu bilo stanara ili nekih događaja, iako je ova gradska lepotica u samom centru grada, sa nekad lepo uređenom baštom, dušu dala za održavanje zanimljvih događaja, od izložbi do koncerata.
Zgrada je sagrađena 1936. godine a investitor joj je bila Trgovinsko – industrijska komora u tadašnjem Petrovgradu. Idejno rešenje dao je čuveni arhitekta Đorđe Tabaković, a projektovao ju je inženjer Zoran Tomić.
Zavod za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu stavio je ovu zgradu pod prethodnu zaštitu.
Izgrađena je namenski, za sedište Trgovinsko – industrijske komore.
Nakon Drugog svetskog rata zgrada je postala Dom vojske i u njoj su se, osim vojnih stvari, organizovali koncerti a leti je, sa živom svirkom, bilo jedno od omiljenih mesta Zrenjaninaca za provod u dane vikenda.
Vojska zgradu ne koristi već više od jedne decenije a svi pokušaji da joj se dodeli neka druga namena propali su u vodu.
„Smatrali smo da, kao pravni naslednici, imamo pravo na ovu zgradu koja je namenski građena za komoru privrednika i tražili smo da nam se u postupku restitucije vrati. Po važećem zakonu, na žalost, pravna lica ne mogu potraživati nekretnine, tako je naš zahtev odbijen“, kaže bivši predsednik Privredne komore Milan Radovanović.
Jedna od ideja bila je i da se odličan prostor i dobra lokacija Doma vojske iskoristi za rešavanje problema Savremene galerije u Zrenjaninu.
„Savremena galerija za zaposlene koristi potpuno neuslovan prostor u potkrovlju, u zgradi pozorišta. Ono što je još važnije, depo sa neprocenjivim umetničkim blagom nalazi se u takođe neuslovnom prostoru Kaštela Ečka. Ono što je u depou retko ugleda svetlo dana jer izložbeni prostor galerije ne može biti stalna postavka nego se koristi za aktuelne izložbe. Još pre dve decenije predlagao sam da se ova zgrada opredeli za Savremenu galeriju“, kaže nekadašnji direktor zrenjaninske galerije, akademski slikar Radovan Živankić.
Živankić dodaje da su vođeni razgovori sa nekoliko garnitura gradskih vlasti oko ovog ali i drugih prostora za izmeštanje depoa i formiranje stalne postavke.
„Mi iz galerije smo pokrenuli pitanje izmeštanje prodavnice Venac u centru grada u kom je sada salon Narodnog muzeja. Izgledalo je nemoguće, ali prodavnica je premeštena, a nekim neobjašnjivim potezima galerija je ostala bez svog dela prostora i dve decenije kasnije i dalje pričamo o depou, stalnoj postavci i umetninama koje čame u mraku. Meni je to neobjašnjivo“, naglašava Živankić.
U gradu o ovoj zgradi godinama niko ne govori. U nekim drugim sredinama gradske vlasti su ovakve prostore otkupile i dale im drugu namenu.
Dok se razmišlja šta bi moglo biti, vreme čini svoje. Fasada otpada, skoro stoletni četinari u dvorištu se suše, pokrivljena ograda nije prepreka za vandale.
Da bi sve bilo još gore, ovo nije jedina zgrada pod zaštitom u ovako lošem stanju.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
