Domaći ajvar za Evropu

– Ovu takmičarsku disciplinu uglavnom upražnjava lepši pol, ali svako od nas je vičan da to čini – veli Boban Kocić, koji se takođe prijavio za ovo neobično, zanimljivo nadmetanje.

Simpatična pobednica Jelena Stojanović kaže da tokom dana može da naniže 45 venaca koji su prosečne dužine tri metra i na svakom od njih je više od dve stotine paprika.

– Posao nije težak, ali je monoton, a od dugog nizanja i sedenja zaboli kičma – vajka se Jelena Stojanović.

Paprikarstvo je jedno od obeležja ne samo Lakošnice, nego i leskovačkog kraja. Druga dva su roštilj i tekstil, jer duže od jednog veka ovaj deo Srbije slovi da proizvodi ,,najubav štof na cel svet’’, kako glasi i jedna od reklama u Leteksu, najvećoj tekstilnoj fabrici gde su mašine davno utihnule.

Po paprici su Leskovčani nazvani – paprikarima! Neki se zbog toga ljute, druge sve to primaju sa nekom dozom samoironije, a treći govore da je to prava legitimacija koju samo treba iskoristiti. Jer, nema gotovo nijednog mesta u leskovačkoj kotlini, posebno duž reka, u kome se ne uzgaja paprika. Otkad su prestale da rade fabrike jedina preostala nada za mnoge radnike-polutane je poljoprivreda, najčešće uzgoj paprike, krastavaca, paradajza i drugih povrtarskih kultura.

Meštani Donje Lokošnice se nadaju prinosu paprike od 40 do 50 tona po hektaru, ali ih brine loš plasman, jer je preostalo i prošlogodišnjeg roda, koji je pretvoren u mlevenu papriku, koja može da stoji – godinama! Gradski fond za poljoprivredu Leskovca latio se uloga koordinatora i u Lokošnici je formirano Udruženje paprikara. Cilj je da se zaštiti paprika i da se kao svojevrsni brend ovoga sela, ali i Leskovca, plasira na najprobirljivija tržišta u Srbiji i širom Evrope.

Povrtari su izračunali da je za kilogram tzv. mlevene paprike potrebno dvanaest kilograma sveže. Trenutna cena paprike koja se koristi za proizvodnju ajvara i drugih đakonije dostigla je pedeset dinara, dok se tzv. tucana paprika prodaje za daleko manju cenu i proizvođači su na čistom gubitku.

Dejan Jovanović, predsednik Udruženja paprike ,,Donja Lokošnica’’ veli da će ove godine sigurno ubrati osam tona paprike prve klase, ali će biti mnogo nevolja oko plasmana, jer ne postoji stabilno tržište, pa će sve zavisiti od nakupaca i prekupaca, kojih svake godine ima u velikom broju.

– Nama je najlakše da proizvedemo papriku, ali nevolje nastaju kada treba da je prodamo. Priznajemo, jedino smo na dobitku kada prodamo venac sušenih paprika, jer dobijemo i do dve hiljade dinara! – veli Jovanović.

Lokošnica, koja je postala centar paprikarstva, ponosna je na svoje meštane, koji su pravi rekorderi i ima ih u svim delovima Srbije, na tamošnjim pijacama. Primorani su da se bore za tržište, jer su decenijama bili neorganizovani i zato su bili ,,plen’’ moćnih trgovačkih lanaca, nakupaca i prekupaca.

– Sve radimo ručno. U septembru papriku beremo, nižemo na vence dužine oko tri metra i zatim sušimo na suncu, jer je potrebno da narednih nedelja dozreva. Tu, na mestu gde je postavljena, paprika može da stoji mesecima, pa i tokom cele godine – pojašnjava Dragan Cvetković, iz Lokošnice.

Proizvođači paprike, ne samo iz Lokošnice, nego i iz drugih mesta, kažu da se niko i ne usuđuje, na primer, da papriku suši u sušarama, jer bi izgubila miris, dobila bi drugi ukus i ličila bi na nešto što samo imenom podseća na papriku.

– Nikada nismo koristili hemikalije, jer je ova paprika otporna na bolesti. To je naša velika prednost i po tome smo poznati daleko izvan našeg atara – kaže Perica Marjanović.

Ono što je posebno zanimljivo – liči na anegdotu – nema nijedne porodice koja privremeno živi u inostranstvu a da prilikom odlaska iz zavičaja, posle godišnjih odmora, ne ponese makar malo suve lokošničke paprike.

Cena kilograma njihove mlevene paprike bio je nekada koliko i kilogram mlevene kafe. Sada taj odnos nije ni približno takav. Osim toga, muče ih i falsifikatori, jer su veoma vešti u spravljanju ,,originala’’, na kilogram mlevene dodaju tri kilograma brašna i zatim plasiraju na tržište kao originalnu leskovačku, odnosno lokošničku papriku. Naravno, zarada je ogromna, a pojedinim falsifikatorima su izricane blage kazne i to je druge podsticalo da se bave tim biznisom.

Zahvaljujući Regionalnoj privrednoj komori u Leskovcu i Savezu zemljoradničkih zadruga Jablaničkog i Pčinjskog okruga, ove godine u Beogradu je predstavljeno nekoliko proizvođača hrane sa juga Srbije. Posebnu pažnju je privukla leskovačka paprika i leskovački ajvar, koji proizvodi Vojislav Krstić iz Pridvorice, vlasnik uzornog poljoprivrednog gazdinstva i ljuti kačkavalj ,,Mlekare’’ iz Leskovca.

Vojislav Krstić ističe da ajvar pravi dvanaest godina po receptima starih baka i godišnje proizvede oko pet hiljada jedinca, ali je to nedovoljno za potrebe tržišta, jer je interesovanje ogromno.

Nedavno je Regionalna privredna komora Leskovac u saradnji sa Privrednom komorom Sijene i stručnim timom kompanije ,,Icaro’’ iz Italije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, organizovali predavanje o značaju i postupku sertifikacije ajvara.

Goran Jović, predsednik Regionalne privredne komore iz Leskovca, ističe da je projekat sertifikacije ,,Leskovačkog ajvara’’ samo početak brendiranja proizvoda sa područja juga Srbije. Predsednik Privredne komore Sijene Vitoro Galgani rekao je da dobijanjem sertifikata za Italiju leskovački specijalitet otvara vrata za tržište Evropske unije. Taj projekat realizovaće se u narednih godinu dana.

Svadbe posle branja

Svake godine tržištu širom Srbije meštani iz Lokošnice isporuče do 50 vagona suve, crvene paprike i po tome su apsolutni rekorderi ne samo u leskovačkom kraju, nego u Srbiji. Inače, u vreme berbe paprike, svi drugi poslovi su zanemareni, a kada utihnu radovi u povrtnjacima, započinju veselja i – svadbe.