Dometi i granice građanske neposlušnosti (VIDEO)

Autorka podkasta Danasa Selena Kosorić razgovarala je sa Đorđem Pavićevićem, profesorom Fakulteta političkih nauka, i advokatom Vladimirom Terzićem o najvažnijoj političkoj temi ove nedelje, odnosno dometima i granicama građanske neposlušnosti.

Razgovor nije bio toliko usmeren na aktuelne blokade saobraćaja, već na to kako se građanska neposlušnost definiše, koje su njene granice i dometi, kao i šta možemo da očekujemo ako odlučimo da se u nju upustimo.

Na pitanje kako se iz ugla političke teorije građanska neposlušnost definiše i koji su njeni elementi i karakteristike, Đorđe Pavićević rekao je da ona obično podrazumeva akte koji su protivzakoniti, nenasilni, javni i usmereni ka tome da se unapredi neka politika ili zakon.

– To je teorija koja je nastala da bi se na neki način artikulisale one pozicije koje su se smatrale opravdanim, a koje su bile protivzakonite i zbog kojih su demonstranti išli često u zatvor, dok je većina njihove pozicije zapravo smatrala pravednim. To znači da odbijate da slušate zakon onda kada se to protivi nekim vašim dubokim moralnim, etičkim uverenjima. Dakle, građanska neposlušnost je jedan blagi vid oponiranja vlasti onda kada se smatra da je vlast donela ili neki nepravedan zakon ili je narušila legitimnost donošenjem nekih odluka.

Vladimir Terzić je dodao da iz pravnog ugla ne treba zaboraviti da Ustav Republike Srbije dozvoljava mirno okupljanje, a da su nedavne blokade puteva, kako on smatra, upravo to.

– Zakon i Ustav u određenoj meri, ali čini mi se Ustav malo šire, predviđaju pravo na mirno okupljanje, a to se često zaboravlja. Kada dođe do narušavanja društvenih vrednosti koje čine društveni ugovor i samu državu, dolazi do mogućnosti, čak i po našem Ustavu, da se građani pobune i u toj varijanti uopšte nije potrebno da se ispoštuje Zakon o javnim okupljanjima, koji je vrlo restriktivan i koji predviđa jako visoke novčane kazne.

Istakao je i da smatra da mirno okupljanje uopšte ne bi trebalo da bude predmet prijave skupa.

– Mirno okupljanje ne treba da bude predmet prijave, jer upravo sama reč, terminološki, podrazumeva mirno okupljanje. U tom smislu, nedavne proteste doživljavam kao mirna okupljanja. Ovde se, pre svega, mora imati u vidu već pomenuti Zakon o javnim okupljanjima, jer po meni, kao advokatu, radi se o prekršaju, a ne o krivičnom delu iz člana 290. Krivičnog zakonika prema kome je predviđena čak kazna zatvora do tri godine ukoliko neko blokira saobraćajnice, pa stvori apstraktnu opasnost po saobraćaj itd.

On je potom rekao da ne moramo uvek da čekamo da istrošimo sva pravna sredstva koja su nam na raspolaganju, već nekad iz nužde, zbog hitnosti, možemo da pređemo na građansku neposlušnost.

– Radi se o takvim tenzijama u društvu, odnosno o donošenju zakona o referendumu i eksproprijaciji, koja bezakonje zaogrću u formalni zakon. Dakle, to su dva zakona koja bukvalno dozvoljavaju bezakonje. Danas se dešava to da je u toku kolonizacija Srbije, da se nekome jako žuri, da neko ima osećaj da će još kratko da bude na vlasti, pa pokušava kroz te zakone da sprovede ono što ne može kroz regularne zakone koji su sada na snazi.

Terzić je zatim ovu celu situaciju nazvao apsurdnom i rekao da se na ovaj način Srbija pretvara u kinesku koloniju ili koloniju multinacionalnih kompanija.

– Imamo situaciju koja je apsurdna, jer se donose zakoni koji ove ljude na selu ostavljaju bez mogućnosti da čak u kratkom roku od pet dana po Zakonu o eksproprijaciji traže pravnu zaštitu. Dakle, oni ne mogu u tih pet dana da traže advokatsku kancelariju koja bi ih zastupala u nekom postupku. Kada kažem da je u toku kolonizacija, mislim pod tim i ovo što se dešava sa Rio Tintom i ovo što se dešava u Boru. Očigledno je da država ima nameru da po najnižim cenama oduzme ljudima zemlju i da od te zemlje napravi rudnik, te da Srbiju svede na jednu koloniju kinesku i koloniju multinacionalnih kompanija. U tom smislu, građani imaju pravo da se pobune protiv toga.

Naglasio je još jednom da je ubeđen da kada je u pitanju nedavno blokiranje saobraćaja može da se govori o prekšajnoj odgovornisti, a ne krivičnoj.

– Ponovo podvlačim, taj protest je miran, on je kažnjiv samo za organizatora novčano. Potpuno sam ubeđen da nije moguće primeniti krivične zakone i član 290, jer se ovde ne radi ni o kakvom ugrožavanju saobraćaja. Ako je protest miran i bez ikakvih agresivnih akata učesnika prema bilo kome, pa čak i prema policiji, onda se ne može raditi o krivičnoj odgovornosti, već eventualno o prekršajnoj i to samo organizatora, a ne i onih ljudi koji dođu na miran protest, jer oni ne moraju da znaju ove okolnosti kako je protest uopšte organizovan, zaključio je Terzić.

Pavićević je nakon toga naveo par uspešnih primera iz skorije istorije kada su građani na ovaj način uspeli da se izbore za svoje zahteve.

– Klasičan primer koji se navodi u literaturi je Gandijev „Marš soli“, ali imate ove u Letoniji sa pevanjem, zatim je bilo kršenja zakona koji su besmisleni, na primer, u Tunisu 2011. godine, i to su sve bile građanske neposlušnosti koje su kasnije prerasle u političke proteste. I to je ta tanka linija između građanske neposlušnosti i političkih zahteva koji nastaju iz nje. Dakle, kada vaša građanska neposlušnost ne daje rezultate, vama ne preostaje drugi način borbe nego politički.

U poslednje vreme napravljen je, kako kaže Pavićević, ozbiljan proboj u razumevanju građanske neposlušnosti i širenja koncepta zbog ekoloških protesta širom sveta.

– Oni su išli toliko daleko da su legitimizovali u nekim slučajevima i uništavanje imovine, jer kada dođu bageri pred šumu ili krenu da seku, vi prosto nemate drugi način da to sprečite u tom trenutku. Takođe, tu su marševi okupiranja različitih teritorija. Većina tih primera građanske neposlušnosti jeste išla na sud, ali je sudska praksa u tom smislu bila različita, jer ipak ne možete masovno kažnjavati ljude za nešto što oni smatraju da je legitimna uzurpacija nečega što se smatra da jeste javni interes.

On je takođe dodao da izmene Zakona o eksproprijaciji zapravo donose kolonijalnu praksu.

– Kod nas, u ovom novom zakonu, čak je promenjen i koncept javnog interesa, pa kažu da je sve što je predmet međudržavnog ugovora može biti proglašeno za javni interes i da kompanije mogu da vrše eksproprijaciju. To je kolonijalna praksa i mnogo više od toga. Sada i javna imovina može biti predmet eksproprijacije. To je onda potpuni paradoks, da privatna kompanija na osnovu toga što je Skupština proglasila nešto javnim interesom može da ekspropriše imovinu koja je državna, kazao je Pavićević.

Terzić se potom složio i nadovezao da je svesno donet zakon koji je neustavan u jednoj kategoriji.

Kada su u pitanju prošlogodišnji protesti, Pavićević smatra da predstavljaju primer građanske neposlušnosti, čak bolji primer od nedavnih blokada saobraćaja.

– Prošlogodišnje demonstracije predstavljaju primer građanske neposlušnosti i to mnogo više nego ovo sada, jer su ti protesti imali jasan cilj, odnosno ukidanje najavljenih mera koje su bile predviđene za mesec jul. Ovi protesti koji se sada dešavaju su negde između građanske neposlušnosti i onoga što se naziva građanski otpor. I jedna i druga stvar su legitimne, samo što imaju različite ciljeve. Dakle, skorašnje blokade jesu građanska neposlušnost jer imaju cilj povlačenje zakona iz procedure, ali imaju i tu dimenziju otpora prema nepravednoj vlasti. Kod karakterističnih primera građanske neposluštnosti vi kažete: „to što vlast radi jeste incident, vlast je u principu demokratska, u načelu postupa po Ustavu i sada je pogrešila, pa ćemo to da ispravimo“, ali ovde se ne radi samo o tome, već smatrate i da je režim nepravedan, pa pružate i otpor tom režimu.

Pavićević je zaključio da je poenta građanske neposluštnosti zapravo da se skrene pažnja javnosti na određeni problem i traženje javne podrške, kao i da se obično koriste sredstva u granici neizbijanja širih nemira ili incidenata, ali se krši zakon, jer ništa drugo ne preostaje.

Na pitanje kako izgleda tretman građana kada su privedeni, Terzić je naglasio da to zavisi od onoga što im se stavlja na teret.

– Ukoliko se zauzme stav da se radi o prekršajnoj odgovornosti, koji sam ja zastupao i forsirao tokom ovog razgovora, moguće je privesti građanina, legitimisati ga, uzeti od njega izjavu, pa ga pustiti i u redovnom postupku podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Druga varijanta jeste da policija odmah odvede građanina kod dežurnog sudije za prekršaje i u tom slučaju mu se sudi po ubrzanom postupku. Ukoliko se odabere varijanta da se radi o izvršenju nekog krivičnog dela, takođe postoji varijanta da bude lice saslušano, da se uzme izjava i od svedoka, a zatim da osoba bude puštena da se brani sa slobode ili kao građanin ili kao osumnjičeno lice. Može da bude i određeno rešenje o zadržavanju, objasnio je Terzić.

Opširnije o ovoj temi slušajte u Danasovom podkastu.