Donedavno se verovalo da će jedini kandidat za prvog čoveka Međunarodnog monetarnog fonda biti Francuz Dominik Stros-Kan, kandidat koga podržava Evropska unija. Od osnivanja MMF 1945, iako mu je sedište u Vašingtonu, Evropljanin je na njegovom čelu, za razliku od Svetske banke koju po pravilu vodi Amerikanac.
Donedavno se verovalo da će jedini kandidat za prvog čoveka Međunarodnog monetarnog fonda biti Francuz Dominik Stros-Kan, kandidat koga podržava Evropska unija. Od osnivanja MMF 1945, iako mu je sedište u Vašingtonu, Evropljanin je na njegovom čelu, za razliku od Svetske banke koju po pravilu vodi Amerikanac. Do sada su već tri Francuza vodila MMF, Pjer-Pol Švajcer (1963-1973), Žak d’Larozijer (1978-1987) i Mišel Kamdesi (1987-2000).
Međutim Rusija je, želeći da prekine praksu da MMF vode isključivo ljudi iz zapadne Evrope, u poslednjem trenutku vešto predložila ne nekog svog finansijskog stručnjaka, već češkog bankara Žozefa Tosovskog koji iako dolazi takođe iz države članice EU nije njen kandidat. Iako se sa sigurnošću može tvrditi da će Dominik Stros-Kan početkom oktobra zameniti Španca Rodriga De Ratoa na čelu MMF, jer od 24 administratora MMF sedmoro su iz država članica EU koje ga podržavaju, Moskva je postigla cilj.
Pristao da bude u Sarkozijevom timu
Dominik Stros – Kan (1949), najčešće nazivan po inicijalima DSK, bio je na ministarskim mestima uvek vezanim za ekonomiju i finansije u socijalističkim vladama Edit Kreson, Pjera Beregova i Lionela Žospena. Bio je protivkandidat Segolen Roajal u okviru Socijalističke partije za predsednika Francuske, međutim većina članova stranke odlučila se 2006. da Roajalova bude kandidat. U njenoj kampanji bio joj je savetnik za finansijska pitanja.
Poslanik je od 1986. Predstavlja socijal-liberalnu levicu, mada sam za sebe voli da kaže da je socijaldemokrata. Uz Bernara Kušnera, Džeka Langa i toliko drugih našao se među političarima koji su prihvatili da budu u timu Nikole Sarkozija, mada ističe da nije odustao od svojih uverenja. Pored političkog rada predavao je na više fakulteta, kao i na Visokoj školi za administraciju (ENA), Visokoj školi za menadžment (HEC). Danas je profesor za mikro i makroekonomiju na prestižnoj Visokoj školi političkih nauka (Sciences Po).
Predsednik vlade Luksemburga i ujedno predsednik Evrogrupe u MMF, Žan-Klod Junker je posle kandidature Tosovskog izjavio: „U Evropi i među ministrima finansija EU svi su svesni da će Dominik Stros-Kan biti poslednji Evropljanin koji će u dogledno vreme biti na čelu MMF“.
MMF okuplja 185 država. Međutim, upravljačka mesta u njemu raspoređena su prema ekonomskoj snazi država u vreme osnivanja fonda 1945, kada je, primera radi, Belgija bila ekonomski jača od Indije, a Holandija skoro dva puta snažnija od Brazila. Zbog toga treba razumeti kandidovanje protivkandidata kao opomenu da je došlo vreme da se u budućnosti preispita pravilo da na čelu MMF obavezno bude kandidat EU.
U doba formiranja MMF cilj organizacije bio je da novčanim pozajmicama pomogne razvoj siromašnih, nerazvijenih i prezaduženih država. Kako je u to doba svetski bankar bio razvijeni Zapad, logično je bilo da jednu instituciju vodi Amerikanac, a drugu predstavnik zapadne Evrope. Međutim, svet se promenio od 1945. Nema više Berlinskog zida, a pojavile su se i nove ekonomski snažne države koje žele da iskažu svoju snagu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
