Od tragedije u Barajevu sedam domova za stare dobilo rešenje o zatvaranju

Prema informacijama koje je RTS saznao najduže se u državnim domovima čeka na garsonjere, oko godinu i po dana, a za osobe lošijeg zdravstvenog stanja oko osam meseci.

Zora Stojanović ima 93 godine. U domu za stara lica je 19 godina. Kaže da je penzija vreme za uživanje i da joj najviše prija slobodno veme. Pošto voli da peva po dolasku u dom organizovala je i vodila hor 15 godina. Kaže da je na vreme shvatila da u starosti neće moći sama da brine o svemu.

„Ono što je prevagnulo da odem u dom to je prvo lekarska služba, koja je ovde obezbeđena. To znači da ne moram da idem u Dom zdravlja kod lekara, da čekam na red, pa da uzmem uput, pa da idem kod specijaliste, pa u apoteku, ako mi je loše treba opet da pozovem službu. Ovde imam sve na jednom mestu. Obezbeđenu hranu, sobarice, vešeraj, imamo ogromnu biblioteku koja je svima nama na raspolaganju, imamo klavir, služi onome ko ume da svira“, istakla je korisnica doma Zora Stojanović za RTS.

U Beogradu postoje četiri državna doma za stara lica u kojima se nalazi 1.100 korisnika. U sklopu doma imaju primarnu zdravstvenu zaštitu, to jest izabranog lekara i 24-četvoročasovnu kontrolu medicinskog osoblja.

„Pacijenti kojima je neophodna nega i pomoć pri funkcionisanju, elementarnom samozbrinjavanju se smeštaju konkretno ovde kod nas u stacionarnom delu objekta, gde imamo više zaposlenih negovateljica, više medicinskih sestara, lekar je tu koji radi pre podne. Zatim i njima se pružaju usluge pakovanja terapije, parenteralne terapije, nege koja ide po protokolu više puta u toku dana“, istakla je doktorka Dom za stara lica Voždovac Aleksandra Ristić.

U Beogradu ima i 160 privatnih domova koji mogu da prime oko 6.700 koristika.

„Mi pružamo neku zdravstvenu negu, ali nega nije primarna zdravstvena zaštita. Nega je održavanje lične higijene, eventualna nekakva sitna prevencija i davanje određene terapije“, istakao je predsednik udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite Radoslav Milovanović.

Ali ako neka ustanova socijalne zaštite želi da ima i zdravstvenu negu, to je moguće ako u skladu sa zakonom osnuje privatnu ordinaciju, kažu iz Ministarstva zdravlja. Kako saznaje RTS, Udruženje privatnih domova za stare uputilo je povodom toga zahtev Ministarstvu zdravlja.

„Kada registrujemo tu primarnu zdravstvenu zaštitu kroz ordinaciju opšte medicine i zaposlimo lekara u stalni radni odnosi, obezbedimo mu svu opremu i naravno tehničara koji ga prati, da se on može tretirati kao izabrani lekar svakog korisnika koji boravi u domu“, kaže

Iz Ministarstva za rad, zapošljavane, boračka i socijalna pitanja, odgovorili su nam da su inspekcijskim nadzorom od početka godine otkrili najčešće nepravilnosti – odstupanje od utvrđenog smeštajnog kapaciteta i broja angažovanog osoblja. Zabeleženi su slučajevi loše higijene prostora i neadekvatne ishrane.

Prema zvaničnim podacima, tokom prošle godine urađeno je 160 inspekcijskih nadzora i oduzeto šest licenci, a od 20. januara ove godine sprovedeno je 18 inspekcijskih nadzora, a sedam domova dobilo je rešenje o zatvaranju.