Domovi zdravlja u milionskim dugovima

Dugovi ovih zdravstvenih ustanova prema dobavljačima prešli su iznos od 20 milijardi dinara, pa su otud sve češće situacije da javni izvršitelji prodaju pokretnu i nepokretnu imovinu domova zdravlja i bolnica u Srbiji. Trend povećanog zaduživanja zdravstvenih ustanova potvrđuju i podaci objavljeni u junu u Biltenu 2, Komore zdravstvenih ustanova Srbije. Analizom finansijskih izveštaja zdravstvenih ustanova za 2016. godinu od 348 zdravstvenih ustanova, budžetski deficit iskazalo je 176 ustanova (1,1 milijarda dinara) 173 zdravstvenih ustanova u 2015. godini u iznosu od 2,3 milijarde dinara.

Prema podacima koje je na Kopaonik biznis forumu iznela direktorka Farmalogista Lovorka Nikolić, o javnim dugovima zdravstvenih ustanova, Republički zavod za zdravstveno osiguranje još nije izašao sa podacima za 2017. godinu, ali procenjuje da je ovaj dug od 18,1 milijardu dinara danas uvećan na oko 20 milijardi.

– Ono što je obeležilo 2017. godinu je nerešeno pitanje dugovanja zdravstvenih ustanova prema dobavljačima za isporučene lekove i medicinska sredstva, a na to ukazujemo godinama. Ove obaveze nisu evidentirane u budžetu RZZO-a, niti u budžetu Srbije. Dug nije nastao u jednoj godini, već se iz godine u godinu uvećava, i svakako predstavlja javni dug zemlje, rekla je Nikolić i dodala da dugovanja zdravstvenih ustanova za isporučene lekove i sanitetski i medicinski potrošni materijal, prema članicama Grupacije veledrogerija pri Privrednoj komori Srbije (14), na kraju 2017. godine su iznosila 11,8 milijardi dinara. Ona dodaje da je paradoks da je najveći deo ovih dugovanja, čak 87 odsto, nastao kao posledica isporuka po sprovedenoj centralnoj javnoj nabavci od strane Fonda.

Na meti plenidbe zbog dugova prošle godine bile su brojne zdravstvene ustanove u Srbiji. Zavod za hitnu medicinsku pomoć u Nišu, kom su izvršitelji popisali deo voznog parka i to na osnovu potraživanja Poreske uprave od oko 1,2 miliona dinara zbog neisplaćenih poreskih obaveza. Šest službenih vozila zaplenjeno je prošlog novembra i Zdravstvenom centru Vranje, po sudskoj presudi u korist lekara Hitne pomoći Miloša Petruševića. On je potraživao neisplaćene zarade za čak četiri godine, odnosno 48 meseci, a tada je ZC Vranje umalo ostao i bez osnovnih sredstava za rad, poput ultrazvučnog aparata. Zaplena imovine vozila i medicinskih aparata bačkotopolskog Doma zdravlja „Dr Janoš Hadži“ dogodila se zbog duga od 104 miliona dinara, koji je došao na naplatu. Krajem maja prošle godine otkazana je plenidba imovine u KBC „Dr Dragiša Mišović“. Tada je posle četiri meseca neizvesnosti, tokom kojih je javni izvršitelj nekoliko puta najavljivao popis imovine poznatog bolničkog centra po pravosnažnoj presudi u korist Simonide Tanasijević, Viši sud je u julu ukinuo presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. KBC „Dr Dragiša Mišović“ Tanasijevićevoj je, kao naslednici eksproprisanog, a nikad isplaćenog placa od 12 ari, koji više nije u posedu bolnice, prema presudi trebalo da isplati 1,1 milion evra.

Zanimljivo, ali iz Komore izvršitelja Danasu je rečeno da nemaju podatke o broju zaplena pokretne i nepokretne imovine zdravstvenih ustanova u Srbiji, kao ni kolika su potraživanja od zdravstvenih ustanova.

Georgios Konstantinidis, predsednik Upravnog odbora Komore zdravstvenih ustanova Srbije, kaže za Danas da je problem finansijske blokade u domovima zdravlja postala tradicija koja se ponavlja svake godine. On je dodao da je prema podacima koje komora ima, dug mnogo veći nego prethodnih godina.

– Smatram da je to posledica nedovoljnog i neadekvatnog finansiranja. Dugovanja se što pre moraju namiriti, nadam se da će problem što pre biti rešen, jer u ovom slučaju nažalost najviše trpe građani, istakao je Konstantinidis.

Dugovanja

Prema poslednjem preseku u maju 2017. godine ukupna dugovanja zdravstvenih ustanova iznose 12,78 milijardi dinara prema članicama Grupacije veledrogerija pri Privrednoj komori Srbije, dok je dospeli dug dostigao iznos od 5,2 milijarde dinara.