Donacije za opšte dobro skoro tri puta veće u 2020. godini

Ukupan iznos donacija za prevazilaženje posledica pandemije iznosio je 42,1 odsto. To je rast dobrotvornih davanja od čak 2,7 puta u odnosu na prethodnu godinu.

Čak i davanja koja nisu povezana sa pandemijom premašuju za više od 10 miliona evra ukupna davanja u 2019. godini. Ovo je uvećalo prosečne donacije po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini na 13 evra u prošloj godini.

„Nakon nekoliko godina u kojima su davanja građana bila veća od davanja poslovnog sektora, ove godine su kompanije donirale nešto više od polovine ukupne zabeležene darivane sume, dok donacije građana čine oko 35 odsto. Kompanije su najviše donirale državi za borbu protiv Kovid-19, a građani su aktivno donirali SMS-om za individualna lečenja sugrađana“, rekao je Nejtan Koushol, direktor Catalyst Balkans.

Ako bismo zanemarili činjenicu da su donacije namenjene ublažavanju posledica pandemije činile najveći deo ukupnih donacija, kažu u saopštenju, druge oblasti su ostale nepromenjene u odnosu na 2019. godinu – zdravstvo (25 odsto), podrška marginalizovanim grupama (14 odsto), smanjenje siromaštva (9 odsto) i obrazovanje (7 odsto).

„Dobročinstvo je ono što nas u vreme krize podseća da smo jedna zajednica, jedno društvo, i da možemo da gradimo budućnost samo ako postoje dijalog i saradnja. Preduslov je da u društvu postoji poverenje između donatora, primalaca i javnosti, a jedini način za to je potpuna transparentnost pri doniranju“, izjavila je Jelena Avramović, menadžerka programa pri Američkoj agenciji za međunarodni razvoj USAID.

U pogledu broja dobrotvornih akcija, najveći udeo među primaocima donacija uglavnom zauzimaju pojedinci i porodice što je ostalo nepromenjeno i u godini pandemije, navodi se u saopštenju.

Međutim, na osnovu procenata u odnosu na ukupna darivana sredstva, kod podrške pojedincima je taj procenat umanjen sa 11,4 odsto u 2019. godini na svega 4,4 odsto u 2020.

Ipak, pandemija jeste promenila redosled primalaca jer je, za razliku od prošle godine, ka državi bio usmeren veći procenat donacija nego ka neprofitnim organizacijama, što je posledica vanredne situacije, kao i ukidanja PDV-a na donacije ka zdravstvenom sistemu Republike Srbije tokom vanrednog stanja.

Vanredno stanje je podstaklo i drugačije načine darivanja, podsećaju u okvirus saopštenja. Raniji trendovi kao i sveukupna slika dobročinstva je značajno promenjena u odgovoru na nove i drugačije potrebe.

„Gledano u celini, izgleda da su građani u zemlji i dijaspori, kompanije i neprofitne organizacije bili brzi i efikasni u odgovoru na krizu, i suštinski su doprineli i pomogli državi u borbi protiv pandemije, iako su neki predlozi za uvođenje poreskih olakšica poput ukidanja PDV-a na donacije hrane izostali, a mogli su da pomognu u značajnoj meri“, rekao je Veran Matić, direktor Srpskog filantropskog foruma.