Donald Tramp – protivpredsednik Amerike

Zajedno s njima, meč je komentarisao poznati reper 50 centi.

Tramp je poznati ljubitelj i pokrovitelj borbenih sportova, pa je tako bio domaćin nekoliko borbi jednog od najboljih i isto tako spornih boksera, Majka Tajsona, na svom imanju u Atlantik Sitiju.

Događaj je poslužio mnogima kao još jedna najava Trampovog povratka na scenu sa mnogo ambicioznijim planovima od komentarisanja boks mečeva bivših asova.

On je do Avganistana bio gotovo nevidljiv, od tada, američke novine su više puta ponovile naslove: On je ponovo ovde.

Ovog leta Tramp je putovao Amerikom. Bio je u Ohaju, Alabami i na meksičkoj granici. On leti Amerikom i ponaša se kao da je predsednik. Predsednik republikanskih država Amerike.

Zemlja je podeljena još uvek na njegove pristalice i protivnike. U Feniksu, na skupu podrške kongresnoj kandidaturi, grmi se o bitkama, ratnicima, revoluciji i spasavanju Amerike.

Govornici traže da se uhapsi glavni američki virusolog Entoni Fauči i svi u Vašingtonu koji su Trampu zabili nož u leđa. „Obesite ih, obesite ih…“, tražila je masa.

Ništa se nije promenilo u brojevima ispitivanja javnog mnjenja. Trampov svet ostao je nedirnut. Amerika Donalda Trampa postoji i pod Bajdenom, a u njoj je Tramp još uvek predsednik.

Sada se vidi da je Tramp protivpredsednik Amerike, njen republikanski predsednik.

Dan kad je u Kabulu pred aerodromom usled napada bombaša samoubice stradalo 13 američkih marinaca i još 170 Avganistanaca, bio je najcrnji dan za Bajdena od kada je na čelu Amerike.

Tada se sa istočne obale obratio Tramp kratkim video-klipom u kome je izgovorio samo jednu rečenicu: „To se nikad ne bi dogodilo sa mnom kao predsednikom.“

To je sve podsetilo na bivšeg predsednika i stvorilo utisak kao da se Tramp još uvek nalazi u Vašingtonu, ne previše daleko, spreman da ponovo preuzme dužnost.

Među republikanskim glasačima to još očekuju dve trećine, što odgovara i broju onih koji nikad nisu verovali u Bajdenovu pobedu na izborima.

Kako sada stvari stoje, uskomešana američka javnost ne ostavlja Trampa bez izgleda i poslednje događaje vidi kao priliku za njegov izlazak iz senke i ponovni marš ka Beloj kući.

Nakon pola godine na marginama i u senci, blokiran na svim društvenim mrežama, Tramp se ponovo probija u centar pažnje.

Ili su ga događaji doveli u novu poziciju: njujorško javno tužilaštvo podnosi tužbu protiv njegove kompanije; za naredne sedmice najavljeno je objavljivanje neverovatnih, čak i za američke standarde, 17 knjiga o njegovom mandatu, zbog čega je dao 22 intervjua; a sada se vratio na veliku turneju po zemlji kako bi zagrejao ogromne mase svojih obožavalaca i probudio nove nade svog MEGA (Make America Grat Again) pokreta.

Dok se nacija prepustila tugovanju i novom strahu, Tramp je video priliku. Bajden po prvi put izgleda slab i nije nikad bio slabiji nego što je sada.

Brza pobeda talibana, haos na kabulskom aerodromu, izneverena očekivanja i Amerika ponovo u ulozi nemoralnog saveznika, produbljuju osećaj poraza.

Kad je poginulo 13 vojnika, gotovo isto koliko i cele prethodne godine u Avganistanu, Amerika se uznemirila. Za Trampa i republikance, to sve je politički kapital.

Republikanski broj tri u Predstavničkom domu, Elizi Stefanek, objavila je: „Bajden je nesposoban da vlada. On je senilan i mora da se povuče. Bajden ima krv na svojim rukama.“ Ovakvi navodi nalaze na plodno tle kod mnogih Amerikanaca.

Elzi Štefanek (37) do pre nekoliko godina pripadala je politički umerenom taboru, glasala je u januaru protiv priznavanja izbora i donedavno je bila protiv izgradnje zida na meksičkoj granici i posebnih viza za muslimane, a sada je Tramp, koji za nju kaže da je nova zvezda, njen idol. Štefanek odbacuje Bajdena jer on ima „radikalnolevičarski, socijalistički program i vodi zemlju u konstantnu krizu“.

Za nju nema sumnje da demokrate moraju da budu uklonjene s vlasti i Tramp ponovo vražen na predsednički položaj.

I, sada se postavlja pitanje da li bi sve ovo moglo Trampu ponovo da otvori put do Bele kuće i da li on ima dobre šanse da ponovo postane predsednik SAD?

U celokupnoj američkoj istorji samo je jednom stanaru Bele kuće uspelo da se ponovo vrati u nju posle izgubljenih izbora.

Bio je to Grover Klivland, koji je izgubio izbore 1888. iako je dobio više pojedinačnih glasova od protivkandidata. Dok se prvi par zemlje spremao da napusti prostorije Bele kuće, predsednikova supruga, Frensis Klivland, rekla je navodno osoblju u domaćinstvu „da se dobro pobrinu za sav nameštaj i ukrase u kući“, i da ih „čuvaju do njihovog povratka“. To se i dogodilo 1892.

Hoće li istorija biti ljubaznija prema ovom kontroverznom američkom predsedniku? Za mnoge Amerikance, potvrdan odgovor je neupitan.

Za njih Tramp nije nestao nakon svog izbornog poraza, njegove pristalice su mu lojalne i dve trećine republikanaca SAD želi da se ponovo kandiduje. Istovremeno, rejting popularnosti naslednika u Beloj kući, Džoa Bajdena, značajno opada.

Prvi put od stupanja na dužnost, u januaru 2021, većina Amerikanaca je nezadovoljna Bajdenom. Oko 49 odsto misli da ne radi dobro svoj posao. Samo 47 odsto je zadovoljno. U maju ove godine Bajdenova stopa bila je 55 odsto.

U drugoj važnoj anketi od 3. septembra, podela se jasno iskristalisala, a Bajden je pao još dublje. Više od 60 odsto Amerikanaca slaže se sa izjavom: „Naša zemlja je na pogrešnom putu“, a na merenju popularnosti, o Bajdenu 46,2 odsto ima pozitivno mišljenje, negativno 48 odsto.

Stopa Trampove popularnosti sada je veća od 41 odsto, a negativno se o njemu izjašnjava 52 odsto. Razlika, kao što se vidi, nije velika.

Za Bajdena mora biti posebno zabrinjavajuće da mu je stopa popularnosti jedva nešto viša od glavnog izazivača i to samo šest meseci posle stupanja na dužnost.

Čak i ako bivši predsednik još uvek nije eksplicitno formulisao svoj cilj, većina Amerikanaca ne sumnja u to do čega će povratnička misija dovesti: do kandidature za predsedničke izbore 2024. Iako je, prema mišljenju Trampa i njegovih obožavalaca, on i dalje stvarni šef države, jer su novembarski izbori pokradeni i izmanipulisani u korist Bajdena.

Zbog toga, republikanci i republikanski glasači veruju da Bajden neće dočekati kraj svog mandata kao predsednik. Kongresmen Endi Bigs najavio je da će se Tramp „vratiti 2024. ili verovatno još ranije“.

Vetar u leđa ovim teorijama dao je sam Tramp. On je još u maju rekao da će Republikanska partija povratiti „Kongres i Belu kuću brže nego što mislite“.

Prema novom istraživanju Morning Consulta/Politico, 29 odsto republikanaca smatra da će Donald Trump zaista da bude „vraćen na mesto predsednika do kraja 2021“, a 17 odsto ispitanih republikanaca reklo je da je „vrlo verovatno“ da će Tramp ponovo biti predsednik. Još 12 odsto je reklo da je „donekle verovatno“ da se Tramp ove godine vrati u Ovalni ofis.

Vojni udar malo je verovatan, ali je ideja o reinstaliranju Trampa kao predsednika široko ugrađena u republikanski zeitgeist: Tramp je za njih i dalje legitimni predsednik jer je bio pravi pobednik izbora 2020.

Čak 60 odsto republikanskih glasača se u maju za anketu Rojtersa/Ipsosa bar donekle složilo da su Trampu pokradeni izbori.

U tom kontekstu, bivši Trumpov savetnik za bezbednost, Majkl Flin, čak bi pozdravio državni udar poput onog u Mjanmaru, kako je rekao na konferenciji koju je organizovala naljmoćnija grupacija pristalica teorije zavere, KAnon.

Flin je kasnije demantovao da je to rekao i da je izjava „izvučena iz konteksta“, ali iz naknadnih analiza i provera koje su obavljene na audio i video snimcima ostaje veoma snažan utisak da je u svojoj dvosmislenoj izjavi poručio upravo ono što mu se prebacuje.

Flin je i u ranijim prilikama uzimao u obzir uključivanje armije u američku politiku. Za republikance Bajden nije predsednik. Majkl Flin Bajdena naziva administrator Bajden, a većina još češće despotom.

Nedavno ispitivanje Instituta za istraživanje javne religije pokazalo je da 14 odsto Amerikanaca, uključujući otprilike svakog četvrtog republikanca, veruje u tri centralna načela KAnonove teorije zavere: da Sjedinjenim Državama upravlja grupa satanističkih pedofila, da će „američki patrioti možda morati da pribegnu nasilju“ da bi se rešili te kabale i da će „oluja“ uskoro „vratiti prave vođe“.

AZ Central, novine iz Feniksa u Arizoni, prokomentarisale su snove nekih konzervativaca o ovakvom povratku vrteći glavom: „U ustavu SAD ne postoji odredba za uklanjanje izabranog predsednika sa funkcije i njegovu zamenu nekim ko je izgubio izbore. To se ne dešava u demokratijama. To se dešava u banana republikama.“

Trampov bivši bliski saradnik Stiv Benon ima maštovitu kombinaciju za njegov povratak u Belu kuću.

On mu predlaže da se kandiduje za mesto senatora na izborima sledeće godine, s ciljem da s novom republikanskom većinom bude izabran za predsednik Senata.

Benon je razvio i scenario prema kojem Tramp ne bi morao ni da se kandiduje, a da postane predsednik. Trebalo bi samo da uništi Bajdenov mandat saslušanjem o impičmentu.

Ukoliko mu se posreći i istim potezom obori Kamilu Haris, redosled u nasleđivanju bi stigao do predsednika Senata, odnosno Trampa, što bi ga ponovo vratilo u Belu kuću.

Govoreći pred hiljadama pristalica u Feniksu, Tramp je rekao: „Tri godine su dugo vreme u kojem demokrate mogu sve da unište. Verovatno više nećemo imati svoju zemlju.

Ali, ja sam se borio od kad postoji ovaj pokret. I neću nikad prestati da se borim.“ Cilj Trampovih istupa je da se vidi da njegov pokret MEGA postoji i deluje i da je osnova njegove moći neokrnjena.

A Trampove pristalice veruju da će se on svakako vratiti, na izborima ili bez njih.