Ivan Lalić: Moramo da se borimo za svakog čoveka

Smatra da je darivanje superioran osećaj, a da je za nedovoljan broj donora u Srbiji zaslužno to „što smo društvo paranoje koje se hrani teorijama zavere“.

*Potpisnik ste donorske kartice od 2017.godine. Šta je presudilo da se na to odlučite?

Nisam ni u jednom trenutku imao dilemu. Smatram da je takva odluka humana, plemenita i visoko moralna. Ona je utemeljena u načinu na koji sam vaspitan. Davanje je superioran osećaj. 

*Kako je reagovala vaša okolina?

Takav gest se u mojoj porodici i među mojim prijateljima podrazumeva. Verujem da bi svi oni bili razočarani da to nisam uradio. Nisam im priredio iznenađenje. Bila je to sasvim očekivana odluka.

*Izjavili ste da je vaša odluka samo posledica borbe za bolji i pravedniji svet. Da li je nedovoljan broj donora u Srbiji stvar nesolidarnosti ili nešto drugo?

Mislim da su u pitanju apstraktni strahovi i palanačko tretiranje teme. Mi smo društvo paranoje koje se hrani teorijama zavere. Moramo biti uporni i relaksirati ljude. Govoriti u brojkama. Koliko je ljudi na ovaj način spaseno. Nacija nam odumire. Moramo da se borimo za svakog čoveka.

* Kako podići svest o značaju zaveštanja organa?

Ovakvim tekstovima. Upornim kampanjama. Edukacijom. Možda čak i nekim umesnim stimulacijama za one koji se odluče da postanu donori. Navođenjem pozitivnih primera. Ne znam kakav je stav Crkve po ovom pitanju. Nisam vernik, ali sam ubeđen da je odluka da posthumno donirate svoje organe onima kojima su potrebni, duboko hrišćanska.

Tekst je deo projekta “Karika života koja nedostaje”, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.