Kad o presađivanju organa progovoriš u pozorištu

“Sada kada razmislim o svemu, ja iskreno nisam ni osetila da sam bolesna. A bilo je baš ozbiljno”, kaže Ivana Joksić kojoj je transplantirana jetra.

A sve je počelo sa rutinskom zdravstvenom kontrolom pre četiri godine.

“S obzirom da je meni „čaša uvek do pola puna“, transplantaciju nisam smatrala smrtnom presudom. Shvatila sam je kao lek za moju bolest i zahvalna sam Bogu što ona postoji. Da sam ostala da živim sa bolesnom jetrom nikad ne bih mogla da rodim dete, a to mi je nešto najvažnije u životu. Tako da sam transplantaciju shvatila kao najbolji lek”, priča Ivana o svom neplaniranom životnom iskustvu.

Prema rečima njene doktorke, Ivana je imala sreću jer su joj našli jetru pre nego je bolest uznapredovala.

Kad glumiš sebe

U pet do dvanaest 12. oktobra na maloj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu
biće odigrana predstava “Zajedno za novi život”, a među glumcima su pacijenti koji su prošli kroz proces transplantacije. Predstava se igra na Evropski dan donora u organizaciji Udruženja “Zajedno za novi život”.

Tako se Ivana nakon “uloge” pacijenta sada našla u ulozi “sebe”.

“Glumiti sebe? Jako je lepo, čudno, neobično, ali i zahtevno. Na prvi mah, deluje lako, ali treba znati „otvoriti svoju dušu“ i pričati javno o svojoj borbi za život. Da mi je neko rekao da ću ikada stati na „daske koje život znače“ ne bih mu poverovala. A evo i zašto.

Moji roditelji su zaposleni u Narodnom pozorištu u Beogradu preko 30 godina i mamina životna želja je bila da ja postanem glumica, ali sam odlučila da ipak krenem nekim drugim putem i otišla sam daleko od glume. Potajno je to bila i moja želja, ali kao mala nisam imala dovoljno hrabrosti da se odlučim za taj poziv. Život je jedna čudna stvar, i ume da vas vrati na nešto što ste propustili, ne uvek, ali jednom bar, da”, kaže sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima pacijenti Udruženja će pokušati ovom predstavom da bar malo približe ljudima njihove živote pre i posle transplantacije.

“Moji drugari, pacijenti, tačnije bivši pacijenti i ja smo došli na ideju da uradimo nešto drugačije, kroz umetnost, na neki kreativan način, predstavimo nas same, autentično i iskreno. Želimo da razbijemo sve predrasude o transplantaciji organa i probudimo svest kod ljudi. Donorstvo je jedan human čin i tako se spašavaju mnogi životi”, kaže Ivana i dodaje da podrška stiže sa svih strana, a najveća po prirodi stvari – od mame.

Premijeri predstave će pored porodice i prijatelja prisustvovati i lekari i medicinsko osoblje.

“Svi oni zajedno sa nama borili su se naš život i svima dugujemo veliku zahvalnost. Naravno najveću zahvalnost, dugujemo donorima, tačnije njihovim porodicama. Oni su za nas heroji koji su u najtežem trenutku odlučili da nepoznatim ljudima poklone život. Ova predstava je posvećena njima”, kaže Ivana.

Ona je pozvala sve ljude dobre volje da dođu 12. oktobra u Narodno pozorište i da nakon predstave razmisle da samo jedno njihovo „da“ može da spasi i do sedam života.

“Ali i da nakon transplantacije, svi mi živimo normalno, vraćamo se životu punim plućima i možemo da planiramo budućnost. Poručila bih svima koji su zdravi, da to zdravlje čuvaju, jer je to nešto najvažnije što imaju, a onima koji su već oboleli, rekla bih samo da moraju da se bore, da budu strpljivi i da veruju, jer će samo tako uspeti da pobede bolest”, poručuje na kraju ova hrabra žena.

Tekst je deo projekta “Karika života koja nedostaje”, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.