O transplantaciji i donorstvu bi trebalo da se uči u srednjoj školi 1

U svakodnevnoj “jurnjavi” koja je postala lajfstajl savremenog čoveka često zaboravimo koliko je život dragocen, nedpredvidiv i da je teško predvideti šta nas čeka iza sledeće krivine u životu.

Kada se govori o presađivanju organa prva pomisao je da se to dešava nekom drugom. I najčešće se to dešava nekom drugom, ali taj drugi može biti neko koga poznajemo ili neka nama bliska osoba.

Šta možemo da uradimo kada se tako nešto dogodi, kako pomoći? Samo su neka od pitanja koja počinju da se vrzmaju po glavi.

Dostupnost informacija o donorstvu menja svest ljudi

O transplantaciji i donorstvu bi trebalo da se uči u srednjoj školi 2
Foto: Zajedno za novi život

Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa “Zajedno za novi život” je osnovano  2017.  godine.

“Na početku rada Udruženja, kada smo počeli javno da govorimo o transplantaciji i značaju donorstva, uvideli smo da je ljudima svest o ovoj temi na veoma niskom nivou i da su im glave pune strahova i predrasuda”, kaže Mladen Todić, predsednik udruženja Zajedno za novi život koji je i sam prošao proces transplantacije jetre.

Prema njegovim rečima, ljudi su mu tada najčešće postavljali pitanja: koliko košta organ, ko je veza za transplantaciju? Danas je ipak situacija mnogo bolja.

Kako navodi, mediji su počeli da se bave ovom temom i dostupnost informacija je uticala da ljudi počnu o tome da razmišljaju na drugačiji način. U međuvremenu nastala je pozorišna predstava “Život je najlepše i najveće čudo koje nam se u životu događa”. Reč je o dokumentarnoj predstavi u kojoj igra poznata glumica Lliljana Blagojević, a uz nju tu su tri “glumca” zapravo pacijenti koji pričaju svoju autentičnu priču o životu pre i posle transplantacije.

Predstava je do sada odigrana u Narodnom pozorištu, Festivalu zdravlja i Požarevcu.

O transplantaciji i donorstvu bi trebalo da se uči u srednjoj školi 3
Foto: Zajedno za novi život

Sagovornik Danasa je i sam „glumac“ u predstavi i kako kaže svaki put je “izuzetno emotivno” , a na sceni Narodnog pozorišta na premijeri je čak i zaplakao. Dodaje i da su reakcije publike takođe veoma emotivne.

“Ljudi ne znaju kroz šta sve prolaze pacijenti, nakon predstave ljudi iz publike su nam prilazili  i govorili da su plakali, događalo se i da neki koji su me lično poznavali nisu znali neke detalje. U predstavi u jednom trenutku glumica izgovara: ne brojiš dane koji su prošli, već koliko je ostalo i zaista je tako”, priča naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, autentična priča pacijenta predstavljena kroz umetnost odnosno u ovom slučaju kroz pozorišnu predstavu može mnogo da doprinese u razbijanju tabua, jer je približava temu presađivanja, samim tim publika na sve to počinje drugačije da gleda.

“Ideja je da predstavu igramo u malo drugačijem ambijentu izvan pozorišta, u srednjim školama, među učenicima završnih godina. Informisanje o ovoj temi bi trebalo početi od srednje škole, trebalo bi decu u tom uzrastu podstaći da razmišljaju o tome, ukazati im na humanost samog čina donorstva”, kaže sagovornik Danasa.

Rešavanje birokratskih zavrzlama

Udruženje “Zajedno za novi život” je osnovano sa ciljem da pacijenti među sobom dele iskustva, jer lakše je kad zanš da nisi sam i da je neko prošao istim putem.

S druge strane, Udruženje pokretanjem inicijativa može da olakša u prevazilaženju brojnih birokratskih zavrzlama koje mogu bespotrebno da zakomplikuju ceo proces pre i nakon transplanatacije.

Tako se dešava da isti lek dostupan na recept pacijentima koji su su transplantirali bubreg nije dostupan onima koji su transplantirali jetru, i zbog toga će Udruženje pokrenuti incijativu da taj lek bude dostupan svim pacijentma kojima je potreban.

Takođe, tu je i problem nejasnih kriterijuma oko dodele dodatka tuđe nege i pomoći, pa se događa da od dva pacijenta sa istom dijagnozom jedan dobije pravo na dodatak, a drugi ne.

U Udruženju veruju da postoji dobra volja svih nadležnih samo je važno pokrenuti priču i uakzati na konkretan problem.

Tekst je deo projekta “Karika života koja nedostaje”, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari