Podići kvalitet transplantacionog programa lečenja u Srbiji

Da bi se ova situacija promenila, a kvalitet života bubrežnih bolesnika i njihova psihosocijalna radna rehabilitacija poboljšali neophodno je podići kvalitet transplantacionog programa lečenja, smatra načelnik Klinike za nefrologiju VMA pukovnik prof. dr Đoko Maksić.

„Više od 800 novih bolesnika na dijalizi svake godine (120 na milion stanovnka) nije mali problem i ne treba to shavtati olako. Pred nama je zadatak da pokušamo da podignemo broj donora i transplantacija, ali naravno uz jedan jak nacionalni program, uz značajno veća budžetska sredstva, koja mora Ministarstvo zdravlja da izdvoji, da imamo realizaciju 20-ak donora na milion stanovnika i da svake godine omogućimo da bar 250 do 300 ljudi dobije transplantaciju bubrega“, kaže za Danas.rs  dr Maksić.

Povećanjem broja donora, kako kaže, značajno bi bili na boljitku i ljudi i deca koji čekaju na novo srce, jetru, pluća, koji su posebno ugroženi i za koje ne postoje „mašine za dijalizu da im produže život“. Osim toga, poboljšanjem transplantacionog programa uštedela bi se i sredstva dugogodišnjeg lečenja tih pacijenata.

„Naše društvo je u velikoj obavezi da u toku pristupanja Evropskoj uniji ispunimo sve ono što je bitno, apropo kriterijuma za kvalitet i bezbednost i transplantacije i broja realizovanih donora, da sa jednim rezultatima koji će biti vredni pažnje, uđemo i sa tim delom medicinske odnosno zdravstvene zaštite, dakle kroz transplantacioni program i da budemo ravnopravna članica zemalja EU. Oni to od nas i očekuju, jer nijedno društvo evropsko ne može biti razvijeno i participirati u punom obimu u EU ako nije rešilo i taj problem, a to je podizanje kvaliteta transplantacionog programa lečenja”, objašnjava dr Maksić. On dodaje da je neophodno povećati broj medicinskih timova kao i transplantacionih bolnica u Srbiji, kao i da bi se taj vid ulaganja vrlo brzo isplatio za dobrobit pacijenata.

Svega pet donorskih bolnica

Na pitanje o saradnji sa donorskim bolnicama doktor Maksić kaže da u Srbiji nema dovoljan broj aktivnih donorskih bolnica, te da od nekadašnjih deset, danas nažalost aktivno radi i participira svega pet.

„Za ovaj broj realizovanih donora, o kojima smo pričali i o potrebama našeg društva trebalo bi da imamo najmanje 40 aktivnih donorskih bolnica, gde će intenzivisti anesteziolozi, neurolozi koji rade na utrđivanju moždane smrti imati svakodnevna dežurstva, pripravnost, adekvatnu opremu i adekvatan broj kadra da u svakom trenutku kod sumnje mogu da potrvde moždanu smrt koja se razvija kod nekog bolesnika koji leži na jedinici intenzivne nege. Da pokrenu proceduru dijagnostike, da komisijski mogu da donesu odluka da je neko moždano mrtav, da se obavi razgovor sa porodicom, da se dobije saglasnost i da se nakon toga animiraju centri za transplantaciju koji rade transplantaciju da pomognu u programu eksplantacije i transplantacije organa“, naglašava dr Maksić.

Prema njegovim rečima, na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu, na kojoj radi, godišnje lekari urade oko 25 transplantacija bubrega, najviše od živih srodnih i nesrodnih donora, nešto manje od kadaveričnih.

„Radili smo godišnje 11 do 12 transplantacija jetre, sada je taj broj značajno manji. Ono što je jako bitno Klinika za hematologiju na VMA prepoznata je kao vodeći centar za transplatnaciju matičnih ćelija hematopoeze“, dodaje naš sagovornik.

Koliko su transplantacije uspešne

O uspešnosti transplantacije govori godišnja statistika, koja se kaže, radi na osnovu procenta preživljavanja pacijenata i preživljavanja organa koji je transplantiran.

„Na VMA u prvoj godini procenat preživljavanja pacijenta je 99 odsto, a procenat preživljavanja organa, kada govorimo o bubregu, je 96 odsto. Već nakon pet godina procenat preživljavanja bubrega pada, i on se na desetogodišnjem nivou, u našoj ustanovi, kreće oko 75 odsto. U većini drugih zemalja nažalost taj broj preživljavanja, grafta konkretno bubrežnog je već nakon 10 godina svega 50 odsto. To znači da i nakon 10 godina od uspešne transplantacije jedan broj pacijenata će se vraćati na dijalizu al će biti aktivan na listama čekanja i pokušati da iskoristi još jednu priliku, ukoliko nema medicinskih kontraindikacija, da bude ponovo transplantiran. Znači, sem prve transplantacije  uvek se može uraditi i retransplantacija, to se odnosi i na jetru i na srce i na pluća, jer pacijenti imaju pravo na novi život“, navodi dr Maksić.

Dodaje da na uspešnost transplantacije utiču mnogi falktori, jer je ona uvek povezana i sa imunološkim rizicima, odbacivanjem organa, mogućim infekcijama, malignitetom i da nema metode lečenja koja ne nosi i određenih problema i komplikacija, ali da ih treba na vreme rešavati.

Transplantacija bubrega češća kod žena

Od oko 350 pacijenata koji se kontrolišu na VMA, veći broj transplantiranih su žene, kada govorimo o transplantaciji bubrega. Najčeše bolesti zbog kojih naši pacijenti bivaju transplantirani su hronična zapaljenja bubrega, određene urođene anomalije, posebno kod devojčica, koje vode do oštećenja bubrega, potom su to komplikacije šećerne bolesti, komplikacije visokog krvnog pritiska i određene urođene bolesti koje idu sa cistama u bubrezima, navodi načelnik Klinike za nefrologiju VMA dr Đoko Maksić.

Tekst je deo projekta „Karika života koja nedostaje“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.