Srećan život nakon dve transplantacije

Ipak, slučajno ili namerno njegovo ime i prezime obeležilo je njegovu životnu priču. Kako kaže, samo ime je staro srpsko ime, a dobio ga je po baki baš zato da bi život živeo. Sreća jeste relativan pojam i zavisi iz kojeg ugla je posmatramo ali ona je na ovim prostorima često neophodna.

Sagovornik Danasa kaže da ga je sreća najviše poslužila sa lekarima jer vam je ona neophodna da bi uspostavili iskren odnos prema lekaru.

“Važno je na pravi način dati lekaru informacije kako se vi osećate da bi on tada mogao da vam odredi odgovarajuću terapiju ”, tvrdi Života.

Na pitanje kako izgleda život nakon dve transplantacije, naš sagovornik odgovara da je nakon dve godine kada je obavljena druga transplatacija on sada jedan srećan čovek.

Prvi donor bila je njegova majka, drugi porodica iz Novog Sada koja je dala saglasnost za doniranje organa njihovog najbližeg člana.

Života kaže da oseća neizmernu zahvalnost prema ovoj porodici i da bi voleo jednog dana da ih upozna.

Prema njegovim rečima, u celokupnom procesu izlečenja je veoma bitna podrška porodice. On je na početku nije imao, pa ga je tako nakon prvih zdravstvenih poteškoća napustila supruga ali, kako kaže, posle kiše uvek dolazi sunce pa je tako pre prve transplantacije upoznao sadašnju suprugu koja mu je sve vreme bila neizmerna podrška.

Sagovornika Danasa je i član Saveza organizacija bubrežnih invalida a tu se za podršku društva još bore. Predrasude u našem društvu su brojne, najčešće one da se organi “tek tako mogu prodavati i kupovati”, precizira naš sagovornik.

“Potrebno je ispuniti mnogo medicinskih parametara da bi uopšte mogao neko da postane vaš donor. U Srbiji postoji jedinstvena lista a šanse da će nekome od nas biti potreban organ 20 puta su veće, nego šansa da će naš organ biti upotrebljen za transplantaciju”, kaže Srećković.

Prema njegovim rečima, dijaliza bubrežnih bolesnika je veoma teška i praktično vas drži prikovanim za bolnicu. Zato je transplantacija najbolje rešenja a prema tvrdnjama našeg sagovornika ona je za državu mnogo “jeftinija” od dijalize.

Tekst je deo projekta „Karika života koja nedostaje“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.