Todorović: Većina i ne zna za unakrsnu transplantaciju

Naime, prema zakonu, organ živog davaoca, koji se zbog biološke inkompatibilnosti ne može presaditi srodnom primaocu, supružniku ili vanbračnom partneru, to može da se uradi nesrodnom, u okviru programa ukrštene donacije gde bi se uključilo dva ili više para.

Predsednik Saveza organizacija bubrežnih invalida Srbije prim dr Ljubinko Todorović smatra da većina ljudi nije informisana o tome.

„Razlozi su isti kao i za transplantaciju uopšte. Siguran sam da bi to bilo mnogo češće kada bi se u medijima o tome pričalo. Ovako, većina i ne zna za to, ističe za Danas.rs prim. Dr Ljubinko Todorović.

Dodaje da postoje i ograničavajući faktori koji utiču na usklađivanje davaoca i primaoca organa, poput godina starosti i mase pacijenta.

„Trebalo bi da godine donora budu približne, ne ide jedan donor sa 20 godina i drugi sa 60. Takođe, i masa donora  je bitna. Tehnički problem je transplantacija ako je velika razlika u masi, na primer sportista od 120 kg mišića i žena od 45 kg. Usklađivanje bi bilo mnogo lakše ako bi se prijavio veći broj zainteresovanih“, kaže dr Todorović, koji je i sam pacijent na dijalizi od 2011. godine.

Unakrsna transplantacija u svetu se već uveliko primenjuje i po rečima stručnjaka daje pozitivne rezultate.

„Od 2015. godine u Italiji urađena 21 transplantacija bubrega po ovom principu. Španija, Italija i Portugalija su se udružile tako da je prošle godine već urađena unakrsna transplantacija jednog para iz Pize i drugog iz Barselone. Sada imaju  113 nespojivih parova davalaca i primaoca (79 španskih parova, 19 portugalskih i 15 italijanskih) u 14 bolnica (10 španskih, 1 portugalska и 3 italijanske). Sistem efikasno funkcioniše i u drugim zemljama jer tamo odlično funkcioniše kadaverična transplantacija“, navodi Todorović.

U Srbiji na kadaveričnu transplantaciju bubrega, (od preminulog donora) prema podacima Odeljenja za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije, koje vodi evidenciju trenutno čeka 670 osoba.

Upitan u kojoj meri bi unakrsna transplantacija uticala na smanjenje ove liste, Todorivić kaže da bi mogla da doprinese, ali je neophodno prvo povećati broj transplantacija.

On naglašava da ogromna većina nije ni registrovala promenu zakona i ističe da je za poboljšanje stanja i povećanje broja donora neophodna znatno veća aktivnost Ministarstva zdravlja i svih drugih.

Na dijalizu preko administrativne granice

Inače, prema podacima Saveza organizacija bubrežnih invalida Srbije oko 5.500 osoba je trenutno na dijalizi, a mnogi od njih susreću se sa brojnim problemima i teškoća pri dobijanju ove terapije.

Ljubinko Todorović smatra da bi postojeći Pravilnik trebalo da bude bolji, dodajući pri tom i da se u mnogim ustanovama i ne poštuje.

„Najčešće se radi o tome da u nekim centrima pacijenti ne dobijaju terapiju koja je određena po Pravilniku i za koju je Republički fond za zdravstveno osiguranje odvojio sredstva“, ističe on.

U mnogim slučajevima prevoz bolesnika je veliki problem, naročito na Kosovu.

„Neki bolesnici koji su na tretmanu u Kosovskoj Mitrovici putuju i po 105 kilometara u jednom pravcu. Pacijenti sa teritorije Kosovske Kamenice putuju u Vranje i dva puta dnevno prelaze administrativnu granicu. I u nekim drugim mestima postoji problem sa prevozom iako RFZO uredno plaća takav prevoz“, navodi naš sagovornik.

Podsetimo, povodom Svetskog dana bubrega, 14. marta ove godine Savez organizacija bubrežnih invalida Srbije organizovao je umetnički performans u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, kojim su prikazali kako izgleda svakodnevica obolelih od bubrežnih bolesti koji svaki drugi dan provode uz aparat za dijalizu.

Tekst je deo projekta „Karika života koja nedostaje“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.