Programom davalaštva i transplantacije organa Srbija se bavi značajno kraće vreme u odnosu na zemlje Zapadne Evrope, SAD i druge, koje na ovom programu rade više od pola veka.
Otuda je i broj donora i transplantacije organa od osoba nakon dijagnostikovane moždane smrti značajno manji u našoj zemlji. Dodatna ulaganja u razvoj transplantacione medicine u pogledu obučenosti kadra, nabavke opreme i lekova, nisu ni izbliza srazmerne mogućnostima razvijenih zemalja – kaze u razgovoru za Danas.rs dr Đoko Maksić, koordinator za transplantaciju solidnih organa na VMA, odgovarajući na pitanje zašto transplantacija organa u Srbiji nikada nije zaživela, dok je broj donora ponovo u opadanju.
Prema njegovim rečima, značajnija ulaganja u našoj zemlji ubrzo bi rezultirala većim uštedama, jer je dobro poznato da je, na primer, transplantacija bubrega tri do pet puta jeftinija u odnosu na sprovođenje redovnih hemodijaliza.
– Broj donora u Srbiji poslednjih godina bio je do šest donora na milion stanovnika, što je daleko u odnosu na broj u većini razvijenih evropskih zemalja, u kojima se on kreće od 20 do 40 donora na milion stanovnika. Zbog toga su i naše liste čekanja dosta velike i pacijenti se na njima nalaze i po desetak i više godina, bez mogućnosti da budu transplantirani. Poseban problem predstavljaju pacijenti koji čekaju na transplantaciju srca, pluća ili jetre gde medicina nema adekvatnu zamenu funkcije ovih obolelih organa. Izuzetak su bubrežni bolesnici koji zahvaljujući veštačkom bubregu mogu da čekaju na listi za transplantaciju po tri i više godine bez velikih reperkusija na razvoj komplikacija osnovne bolesti – ističe Maksić.
VMA je prva počela sa transplantacijom organa. Šta se u proteklih 20-ak godina promenilo? Koliko je medicina u toj oblasti napredovala?
– Klinika za nefrologiju Vojnomedicinske akademije je pionir u programu dodele donorskih kartica u našoj zemlji. Njihova uloga, zajedno sa medijskom promocijom transplantacije kroz kampanju „Produži život“ značajno je doprinela izmeni svesti naših građana i prihvatanju programa kadaverične transplantacije. Na obrazovanju našeg stanovništva moramo raditi i dalje, kako bi svi shvatili da smo potencijalni davaoci i primaoci organa, a sve u cilju šanse za bolji i kvalitetniji život. Dakle, humanost treba da pobedi sebičnost i brojne zablude koje vladaju kod naših ljudi. Naše stanovništvo mora biti svesno da Evropska Unija traži od nas da ispunimo brojne standarde kvaliteta i bezbednosti na polju transplantacije organa, ćelija i tkiva i da obezbedimo sistem u kome će svi naši građani imati šansu da transplantaciju urade u svojoj zemlji. Nedostatak organa vidljiv je u celom svetu i tamo postoje velike liste čekanja, ali u tim zemljama stanovnici imaju realnu šansu da u roku od tri godine dobiju transplantaciju bubrega, ili da im se u hitnim stanjima u roku od par dana ili nedelja uradi transplantacija srca, pluća, jetre, pankreasa. Profesionalni menadžment u transplantaciji organa, ćelija i tkiva, iza koga stoje kvalitetni zakoni i država koji uređuju oblast transplantacije, uz akreditovane Centre za transplantaciju, preduslov su bržeg razvoja transplantacionog programa u svim zemljama. Kada to shvatimo obezbedićemo uslove za brži razvoj transplantacionog programa lečenja i u našoj zemlji. Novi Zakon o transplantaciji ćelija, organa i tkiva je ušao u skupštinsku proceduru i očekuje se da će u ovoj godini biti usvojen što će dodatno urediti i unaprediti oblast transplantacije u našoj zemlji.
Koje operacije se izvode na VMA?
– U Vojnomedicinskoj akademiji rutinski se radi od 1996. godine transplantacija bubrega, od živog srodnog ili nesrodnog davaoca, kao i od osoba koje su doživele moždanu smrt nakon dobijanja saglasnosti članova njihove porodice. Od 2005. godine, nakon dopunske edukacije članova transplantacionog tima jetre u SAD (Pitsburg), u VMA se radi i transplantacija jetre. Godišnje u našoj ustanovi uradi se oko 30 transplantacija bubrega i jetre, što je daleko ispod potreba naših građana i zemlje u celini.
Mislite li da ćemo ispuniti standarde Eurotransplanta i postati punopravna članica?
– Dobijanjem uslovnog članstva u Eurotransplantu, Srbija je pokazala da ozbiljno radi na polju razvoja transplantacione medicine. Ubrzanjem pristupanja članstvu u Evropskoj uniji, nadamo se da će i mogućnosti naše zemlje sa većim ulaganjima u transplantacionu medicinu omogućiti ispunjenje svih standarda Eurotransplanta za dobijanje punopravnog članstva. Ovi standardi uključuju ne samo broj donora (više od 10 donora na milion stanovnika), već i usaglašavanje zakonske regulative, bezbednost i kvalitet celokupnog transplantacionog programa, kao i međunarondu saradnju na ovom planu.
Kolike su liste čekanja na pojedine organe? U odnosu na Evropu, kakva je situacija kod nas?
– Na transplantaciju različitih organa u našoj zemlji čeka preko 1.000 bolesnika koji se nalaze na listama čekanja za transplantaciju bubrega (najveći broj bolesnika), jetre i srca. Ovaj broj će se povećavati, jer će veći broj naših pacijenata biti u prilici da se pravovremeno obradi i stavi na listu čekanja. Kao i u celoj Evropi broj bubrežnih, srčanih i jetrenih bolesnika iz godine u godinu raste, a samim tim i potreba za njihovom transplantacijom. Zahvaljujući većem broju donora u ovim zemljama deca se prioritetno rešavaju, a šansu imaju starije osobe da dobiju organ od starijih davaoca (senior transplant program).
Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
