Dopis porodica ubijene dece: Zaprepašćeni smo odsustvom kapaciteta roditelja da razumeju šta se stvarno dogodilo u Ribnikaru

„Zaprepašćeni smo odsustvom kapaciteta roditelja i njihovih predstavnika u Savetu roditelja da razumeju šta se stvarno dogodilo u OOŠ ”Vladislav Ribnikar” 3. maja“, navodi se u pismu porodica ubijenih u Ribnikaru.

Do 3. maja 2023. je, kako navode u pismu dostavljenom Savetu roditelja i v. d direktora, postojao Savet roditelja sa mandatom do 31. avgusta 2023. kao jedno od savetodavnih tela škole.

„Od 3. maja škola je mesto zločina i kao takvo je trebalo da dobije privremeni organ upravljanja u kriznoj situaciji. Na tome je, na primer, mogao da insistira Savet roditelja škole u kome postoji svesnost da je izvršen masakr, da je streljano deset duša. Dragan na radnom mestu na kome je predano i blagodarno radio, Ana i Bojana na dežurstvu, Sofija u hodniku škole, Adriana, Angelina, Andrija, Ema, Katarina i Mara u školskoj klupi. Na njihovim izvodima iz matične knjige umrlih upisan uzrok smrti je UBISTVO“, ističe se u pismu.

Petoro dece je ranjeno i traumatizovano, nastavnica istorije je ranjena i traumatizovana, 12 dece i jedan student su fizički neozleđeni, ali sa traumom nesagledivih razmera, napominju oni.

„Stiče se utisak iz dopisa da se predsednik Saveta roditelja i njegova zamenica žale kako su se namučili od 3. maja i kako je njima teško jer ih neko etiketira. Da li time žele da izazovu određenu reakciju predsednika Republike Srbije i predsednice Vlade ukazujući da postoje njihovi neistomišljenici sledstveno i protivnici stranke na vlasti, odnosno same vlasti? Čemu služi takvo obraćanje? Da li ima mesta u ovoj tragediji navoditi teškoće sa kojima se susreću ”ovlašćeni predstavnici Saveta roditelja”, ističu se u dopisu porodica ubijene dece.

Potpisnik dopisa, kako napominju, kaže da su se oni, ”njegovi ovlašćeni predstavnici” trudili da umire roditelje koji su bili radikalni.

„Molimo da nam se objasni po čijem nalogu ili kao odgovor čije savesti su se trudili da umire roditelje i šta znači ”radikalni roditelji”. Dalje, da li može autor dopisa da nam odgovori koliko je trebalo da bude ubijenih kako mu ne bi prošla kroz glavu misao o međunarodnom pedigreu škole““, navodi se.

U dopisu se takođe navode, kako ističu, sastanci sa predstavnicima države na koje porodice ubijene dece i njihovog Dragana, nikada nisu bile pozvane.

„Nismo pozivani na sastanke niti unapred upoznati sa inicijativama Saveta roditelja i/ili ovlašćenih predstavnika Saveta roditelja ni nakon pisane molbe predstavnika Vlade upućene gospodinu Igoru Đorđeviću i gospođi Jeleni Radulović, da nas, porodice ubijenih ili naše predstavnike obaveštavaju o svim inicijativama i pozivaju na sve sastanke“, navodi se u dopisu.

U dopisu od 15. avgusta, kao i u izjavama od 3. maja, na žalost, gospodin Igor Đorđević naglašava da postoji raskol u društvu ili nekoj grupi, ističu porodice dece koja su ubijena u Ribnikaru.

„Ovog puta, Igor Đorđević ukazuje na neslaganje među porodicama ubijenih, što je neistinito prenešeno gospodinu Đorđeviću, nadamo se kao rezultat nesporazuma, a ne zle namere. Potpisivanjem ovog pisma od strane svih porodica, molimo da se sa tim prestane. Mi, porodice ubijene dece i njihovog Dragana, smatramo da masovno ubistvo koje se dogodilo u osnovnoj školi, pa ma gde ona bila, treba da postane trajno mesto sećanja na žrtve kako se ništa slično nikada više ne bi ponovilo“, navodi se.

Tekst dopisa Saveta roditelja škole u kojoj se masovno ubistvo desilo ne iznosi taj stav, kažu i dodaju da sugestija Saveta roditelja, njihova dobra volja i odobrenje da se centar „ograniči na kabinet za istoriju i ”eventualno deo hodnika” ukazuje na potpuno odsustvo spoznaje šta se desilo 3. maja u školi.

„Smatramo da te rečenice oslikavaju ceo svemir odsustva empatije i moralno posrnuće onih koji su ih ispisale. Verujemo da ste svesni da od 3. maja OŠ ”Vladislav Ribnikar” više nije i neće biti sigurno mesto za svu decu. Završnica dopisa predsednika Saveta roditelja ima ton ucene što spada u verbalno nasilje, i nastavak je svega što smo imali priliku da slušamo od 3. maja i što je na žalost čest narativ u našem društvu“, ističe se.

Sigurni smo, kako dalje dodaju, da tekst dopisa i planovi za sam objekat škole o kojima priča gospodin Đorđević nisu nastali kao rezultat konsultacija sa svim članovima Saveta roditelja, što nam stvara dodatnu bol, jer se ponovo lični stavovi i neistine iznose, sada u ime svih roditelja škole.

„Masovno ubistvo u OOŠ ”Vladislav Ribnikar” nije tragedija samo porodica ubijene dece i njihovog Dragana, već je nacionalna tragedija. Deo škole u kojoj su stariji razredi pohađali nastavu do 3.maja, i sve do jednog ubijenog deteta, a njihov Dragan ih upravo tu čuvao, treba da bude “memorijalni centar koji osvetljava budućnost i sve one vrline i vrednosti koje su ovom društvu najpotrebnije da izađe iz mraka i bolesti u kojima se našlo.” Memorijalni centar, uvereni smo, treba da bude dostojan Dragana, Ane, Bojane, Sofije, Angeline, Adriane, Andrije, Eme, Katarine i Mare, a njegov izgled i namena treba da bude rezultat promišljenog rada stručnjaka i uz saglasnost porodica ubijenih“, ističe se u dopisu koji potpisuju porodice Anđelković, Asović, Aćimović, Božović, Vlahović, Dukić, Kobiljski, Martinović, Negić i Čikić.