Dopisnica Danasa: Pritisci na novinare od prvog dana zabrane vode za piće u Zrenjaninu

– Od prvog dana zabrane upotrebe zrenjaninske vode za piće 2004. godine, novinari su bili izloženi pritiscima i sugestijama kako o tome treba da izveštavaju. Bili smo pod rafalnom paljbom tadašnjeg direktora vodovoda (Bratislava Tomića iz Demokratske stranke – prim. aut.) koji je bio nezadovoljan velikim publicitetom i smatrao da zabranjena voda nije toliko bitna tema, da treba da se izveštava o drugim stvarima – prisetila se Pudar.

Ona je rekla i da se na pritiske tokom godina različito reagovalo, a te razlike su najočiglednije u situacijama poput nedavne eksplozije u „fabrici vode“ kada su na lice mesta došli brojni mediji i novinari s nacionalnog nivoa, a izostali su neki lokalni.

Na njeno pitanje zašto se Zrenjanin ne obrati državi za pomoć, jedan od bivših direktora gradskog vodovoda Ivan Dević joj je svojevremeno odgovorio da gradu nije potrebna pomoć, jer u ovo postrojenje neće uložiti ništa.

– Od tada je iz budžeta uloženo puno novca, a čistu vodu i dalje čekamo. Puno je nejasnih detalja, i pravnih i finansijskih i tehnoloških, to ne mogu da otkrivaju samo novinari, a ni detektivima ne bi bilo lako – zaključila je Pudar.

Ona je skrenula pažnju da čak i ako fabrika vode proradi kako bi trebalo, problem s arsenom i metanom neće biti rešen jer se prečišćena voda distribuira samo u gradskom naselju dok desetine hiljada ljudi po selima imaju svoje nezavisne vodovode sa sličnim ili još većim problemima.

Pudar smatra da je odgovornost na onima koji vrše vlast sve ove godine jer pijaćoj vodi nisu pristupali kao prioritetnom pitanju niti su iskoristili više od četiri milijarde evra koje je Evropska unija opredelila Srbiji da reši taj problem, a očekuje probleme i s prečistačem otpadnih voda jer je grad u netransparentnom postupku zaključio ugovor s investitorom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, što je ponavljanje iste greške, uprkos prethodnom lošem iskustvu.