Jedno od deset obećanja Demokratske opozicije Srbije (DOS) iz 2000. godine bilo je otvaranje dosijea. Sve stranke koje su činile DOS bile su na vlasti više od decenije i četiri puta su odbijale naš predlog zakona o otvaranju dosijea. Očigledno su se ljudi iz tih stranaka nečega plašili, navodi za Danas Aleksandar Jugović, potpredsednik Srpskog pokreta obnove (SPO), stranke koja je ovih dana još jednom zatražila da Skupština Srbije usvoji Zakon o otvaranju tajnih dosijea komunističkih službi bezbednosti.
Kako dodaje, razlog za taj strah je možda iskustvo Bugarske, gde je komisija za otvaranje dosijea utvrdila da su ljudi koji su došli na vlast posle demokratskih promena, čak i predsednik i nekoliko ministara, kao i nekoliko stotina diplomata i vladika, bili saradnici njihove tajne policije.
– Srbija mora da otvori tajne arhive zbog sebe. Desetine hiljada nevinih je ubijeno i zakopano u tajne grobnice na par stotina lokacija. Ubila ih je Služba, a ubice su nagrađene zbog zločina. Istorija se ponovila devedesetih. Imamo obavezu prema nevinim žrtvama – kaže Jugović.
SPO je ujedno i najistrajniji u zahtevu za otvaranje dosijea, te su tako dva puta – 2004. i 2010. godine – predlagali nacrte zakona, ali bez uspeha, pa tako Srbija ostaje kao jedina država u Evropi koja nije otvorila tajne dosijee.
– Naš predlog zakona sadrži najbolja iskustva Istočne Nemačke, Češke, Poljske i podrazumeva da imena ljudi koji su činili zločine, a nalaze se u dosijeima, budu objavljena – kaže Jugović.
Međutim, pre nego što se pristupi otvaranju dosijea, prema mišljenju bezbednosnih stručnjaka, mora se precizno regulisati i definisati čiji podaci smeju da budu dostupni, bilo da je reč o žrtvi, javnosti ili pravosuđu. Iako se zasad ne zna kako će zakon regulisati ovo pitanje, može se očekivati, u skladu sa praksom iz istočnoevropskih država, da neće biti dostupni celokupni dosijei, jer će oni biti detaljno pregledani, kako bi se iz njih uklonila bezbednosno osetljiva mesta, odnosno ono što bi moglo da ugrozi nacionalne interese.
S druge strane, prilikom otvaranja dosijea, čime bi se obelodanili zločini iz prošlosti, mora se voditi računa o tome da se ne prekrše ponovo ljudska prava. Naime, poznat je primer Čehoslovačke, gde je tajna policija imala vremena da uništi veliki broj osetljivih dosijea tokom Plišane revolucije, kao i da su među saradnike službe državne bezbednosti upisivana imena ljudi koji nisu bili agenti službe da bi se tim ljudima nanela šteta.
Hrvatski slučaj – opomena Srbiji
U SPO-u navode da je nedavno privođenje u Hrvatskoj, na zahtev nemačkog suda, bivših visokih funkcionera Službe državne bezbednosti – Josipa Perkovića i Zdravka Mustaća, opomena i našoj državi da će se na evropskom putu suočiti sa sličnim ili težim problemima.
Udba očistila dosijee
Kao jedan od glavnih argumenata protiv otvaranja dosijea često se navodi to da su oni nepotpuni, delom netačni, prepravljeni ili uništeni. O tome je svedočio i akademik Dragoslav Mihailović, koji je 2001. godine imao uvid u svoj dosije. Kako je kazao, njegov dosije je imao oko 300 strana, ali kada je tajna dokumentacija preneta u Arhiv Srbije, ostale su samo 63 strane. Mihailović je ocenio da je napravljena velika greška što je nekadašnjoj Udbi ostavljeno dovoljno vremena da „očisti“ dosijee.
Babić: SNS za otvaranje dosijea
Zoran Babić, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, kaže za Danas da ta stranka podržava predlog da se dosijei otvore.
– SNS se ne plaši otvaranja dosijea. Smatram da se tom poslu treba pristupiti i tako staviti tačku na tu priču – kaže Babić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
